Projekat BESTIARIJUM

Nezavisna pozorišna kompanija Vanner Collective-a poznata je po svojim originalnim inicijativama u oblasti kulture u Rumuniji i po svojim namerama da zastupa goruće društvene teme u svojim pozorišnim predstavama.

Ion Puican и Ljubinka Stankov, 05.10.2024, 12:06

Nezavisna pozorišna kompanija Vanner Collective-a poznata je po svojim originalnim inicijativama u oblasti kulture u Rumuniji i po svojim namerama da  zastupa goruće društvene teme u svojim pozorišnim predstavama.

Najnoviji projekat jeste „Bestiarijum. Potrošno dobro”, kojeg je sufinansirala Opština Grada Bukurešta. Projekat otvara diskusiju o zabrinjavajućoj tenziji između potrebe tinejdžera za individualnošću i pritiska društva i onlajn okruženja, naročito društvenih mreža za konformizmom. Razgovarali smo sa Ankom Spiridon, kulturnim PR-om, o izvorima inspiracije za projekat:

„Izvor inspiracije za pozorišni komad, a potom i za predstavu „Bestiarijum“, najnoviju produkciju Vanner Collective-a, bili su izazovi današnje omladine, posebno kada je u pitanju njihovo prisustvo na društvenim mrežama, pritisak koji postavljaju na obrasce ponašanja, fizički izgled i uspeh koji predlažu. I tako, mladi ljudi, kao što sam rekla, osećaju pritisak da se prilagode merilima koja nisu ni njihova, koja su proizvoljna, koja su posebno rigidna i koja im ne dozvoljavaju da izraze ni svoju individualnost, ni svoju ličnost, ni autentičnost, a od njih traže ulazak u zonu konformizma. Danas mi se čini očiglednim da tenzija između potrebe da se izraze ljudi svih uzrasta, a posebno mladi ljudi, i pritiska da se prilagode određenim standardima dolazi naročito iz onlajn okruženja i sa društvenih mreža koje promovišu neke obrasce ponašanja, kao što su fizički izgled, uspeh, koji nisu svačiji. Posebno smo želeli da se pozabavimo prisustvom na mreži i rizicima koji ga uklučuju.“

Zašto je Vanner Collective odabrao ovu temu, reći će nam Anka Spiridon:

„Vanner Collective smatrao je potrebnim da otvori ovu diskusiju, jer oni često otvaraju teške diskusije u projektima koje predlažu, kako bi pokazali publici, posebno mlađoj, da smo se svi u nekom trenutku suočili sa društvenim pritiskom, bez obzira na izbore koje smo morali da napravimo. Bilo da se radi o fakultetu koji treba pohađati, karijeri koju treba slediti, načinu života, načinu na koji izgledamo i našim izborima uopšte. Želeli smo da ovim projektom, ovom predstavom „Bestiarijum“, stvorimo siguran prostor gde oni mogu da se izraze, vide da nisu sami i, zašto da ne, da se osećaju ugodnije negujući svoju individualnost“.

Kako se odvijao projekat „Bestijarijum”? Koje su metode traženja i umetničkog izraza korištene u projektu? O svemu tome govori Anka Spiridon kulturni PR:

„Tokom projekta smo organizovali niz radionica i fokus grupa sa tinejdžerima i mladima, i nekako imam povratnu informaciju od njih da, zaista, društvo od njih traži dosta konformizma. Imaju utisak da je njima lakše upravljati, da je bolje da budu poslušni nego da iznose svoje mišljenje, ako ispoljavaju svoju ličnost. I to je ojačalo naše uverenje da smo otvorili dobru diskusiju i da možemo da obezbedimo kontekst u kome bi se individualnost mogla izraziti. Koristila sam metaforu žrtvenih životinja, možda samožrtvovanja ličnosti, upravo kao polaznu tačku za istraživanje stereotipa i konformizma. Vanner tim je pošao od ideje da kada se konformišeš, gubiš deo sebe, gubiš ono što bi mogao da postaneš. Gubiš pleme, stado koje ti zapravo pripada kada ti se kaže da se pridržavaš normi i standarda.“

Na kraju našeg razgovora, Anka Spiridon nam je govorila o predstavi „Bestijarijum” koja i jeste finalni proizvod ovog projekta:

„Predstava „Bestiarijum“ ima za polaznu tačku novi dramski tekst, koji su napisali Raluka Manesku i Denisa Nikolae, suosnivač Vanner Collective-a. Koncept i scenska režija takođe pripadaju Denisi Nikolae, a u timu su dugogodišnji saradnici Vanner Collective-a, odnosno glumačka ekipa koja će se videti u „Bestijarijumu”. Svi su veoma mladi glumci. Kroz „Bestiarijum“ tim Vanner Collective-a želeo je da se približi mladima, da priča o njihovim specifičnim problemima i da sa njima uspostavi kontakt i dijalog. Takođe je cilj ovog projekta da njihove izazove predstavi javnosti, koja ih možda nije proživela, ne u današnjem obliku, uz sav pritisak društvenih mreža, ili ih se možda ne sećaju: roditelji, nastavnici, prijatelji“.