Muzej rumunskih rekorda
Muzej rumunskih rekorda nastao je iz želje da promoviše Bukurešt i Rumuniju. Ovde nalazimo velike kolekcije vadičepa, pegli, starinskih fotoaparata ili rumunskih filatelističkih predmeta, ali i više od 30 drugih manjih kolekcija.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 14.11.2024, 18:37
Muzej rumunskih rekorda nastao je iz želje da promoviše Bukurešt i Rumuniju. Ovde nalazimo velike kolekcije vadičepa, pegli, starinskih fotoaparata ili rumunskih filatelističkih predmeta, ali i više od 30 drugih manjih kolekcija. Sami objekti mogu izgledati jednostavni kada se opisuju, ali kada se jednom vide, biće shvaćeni kao umetnička dela zbog posebnih i raznovrsnih modela. Zajedno sa Viktorom Botom, koordinatorom ovog jedinstvenog muzeja i predsednikom Rumunske fondacije za izuzetne rezultate, upoznaćemo neke od kolekcija i najvrednijih predmeta.
„Ove skrivene, izgubljene istorije treba da izađu na videlo. A gde da ih otkrijete nego u muzeju gde možete da vidite istoriju čovečanstva kroz jedan predmet, vadičep ili peglu, od trenutka kada je izmišljen i proizveden do sada. Svi ovi razvoji su tu. Gustina po kvadratnom metru mislim da je jedinstvena u svetu. Postoji preko 5.000 kvadratnih metara eksponata, ali je gustina fantastična. Na primer, ima oko 500 kvadratnih metara sa 31.000 vadičepova“.
Trenutno, Muzej rumunskih rekorda poseduje najveću kolekciju vadičepa na svetu. Sertifikovan je od strane Ginisove knjige rekorda. Međutim, od kada je postavljen rekord, sa brojkom od 23.965 predmeta, u ovom trenutku je dostignuta zbirka od preko 31.000 unikatnih predmeta.
„Kada govorimo o njihovom značaju, moramo razumeti da se ovaj objekat pojavljuje u istoriji oko XV-XVI veka. Postoje zapisi, ali nisu sačuvani neki veoma čvrsti izvori. Uglavnom, prvi patent pronalaska registrovao je u Velikoj Britaniji sveštenik Semjuel Henšal, 1795. Ovaj model prvog patenta je kod nas, ali nije najvažniji. Tu je i najvažniji istorijski vadičep na svetu. Godine 1833, stari londonski most, Old Bridge, je srušen, komadi čelika i drveta su uklonjeni i proizveden je ovaj vadičep. Takođe ima prilično zanimljiv mehanizam. To nije vadičep sa samo okretanjem i ručkom. Ima mehanizam koji stvara obrt u jednom pravcu. Na njemu je pisalo da je 656 godina stajao u podnožju Londonskog mosta. Nakon jednostavne računice, shvatamo da je oko 1100-1200 taj metal unet u podnožje Londonskog mosta. Ako bi mogao da govori, govorio bi o vremenu od pre Tjudora, jer su postali dinastija tek 1400-1500. Dakle, Temza ima šta da ispriča glasom ovog metala u Rumuniji, o svetskoj istoriji vadičepa“.
Takođe ćete videti između 3.000 i 5.000 izuzetno retkih ili jedinstvenih predmeta. Na primer, vadičep iz 18. veka plemićkih porodica u Francuskoj. Međutim, poseta se nastavlja sa trivet sekcijom. Viktor Bota, koordinator Muzeja rumunskih zapisa i predsednik Fondacije za izuzetne rezultate Rumunije, kaže da je ovo izmišljena reč.
„Bilo je veoma teško reći ‘stalak za peglu, ‘stalak za alat za kamin’, ‘stalak za lonce’. Zatim, da bih našao jedan zajednički imenitelj, preneo sam ovu reč, „trivet“, iz engleskog „trivets“ u rumunski jezik. Pre nekoliko stotina godina samo su plemići imali vadičep i pegle, i to personalizovane. Stoga su umetnost, dizajn, forma apsolutno fascinantni. Imaju sve grafičke forme, sve geometrijske forme. Ako dođete, zamoliću vas da smislite neku životinjicu i da vidimo da li ga nema na ovim trivetima. Veoma retko smo otkrili živtoinjicu koju nemamo.“
Dolazeći do kolekcije pegli, turisti se često pitaju kada se ovaj predmet pojavio. Viktor Bota, koordinator Muzeja rumunskih rekorda i predsednik Rumunske fondacije za izuzetne rezultate, podseća na princip pegle, principa istezanja, zaglađivanja, koji se pojavio još od paleolita.
„Ljudi su morali da koriste komad drveta, komad kosti ili kamen da rastegnu životinjsku kožu, a zatim ga jednostavno koriste kao odeću. Princip potiče iz tog vremena i pratio je evoluciju čovečanstva korak po korak kroz period neolita, bronzanog doba i gvozdenog doba, do danas sa izvanrednim tehničkim karakteristikama. Uzmite u obzir da postoji princip, princip energije. U stvari, Ginisova knjiga kaže da je pegla trouglasti, metalni predmet koji akumulira energiju i ispravlja nabore. Ali kako on akumulira energiju? Na stalku, direktno iznad vatre, na šporetu od livenog gvožđa ili, kod nekih pegli, uzima se komad čelika, zagreva se i zatim ubacuje u peglu. Posle električne pegle, druga je po čistoći. Toliko su lepe da se na prvi pogled ne bi reklo da su pegla. Oni su prava umetnička dela i samo iskustvo njihovog viđenja će vas uveriti u to.”
S druge strane, filatelistička zbirka je najveća iz privatnog sveta, bilo gde izložena. Postoje i veće zbirke filatelije, ali one pripadaju državama ili poštama dotične države, objašnjava Viktor Bota.
„Jedinstvenost ove kolekcije je u tome što postoje samo rumunske marke, od prvih koje je izdala rumunska država do sada, svako izdanje. Štaviše, ova zbirka obuhvata oblast predfilatelije, kada su pisma kružila po rumunskim teritorijama sa suvim žigom ili pečatom. Ali značaj ove impresivne kolekcije, preko 150 hiljada filatelističkih predmeta u stalnom razvoju, leži u tome što pokazuje svaku fazu i za poznavaoce i za nepoznavaoce. To je izvanredan primer istorije, s obzirom da ovaj mali tekst na papiru obuhvata istoriju. Na primer, kada se izda vojna ili civilna naredba tokom perioda kraljevine, pojavljuju se i marke. Kada su u komunističkom periodu bili posebni događaji, Univerzijada, pojavile su se i marke. Rumunske ličnosti se takođe mogu naći na markama. Dakle, možete naučiti rumunsku ili međunarodnu istoriju samo ako ste strastveni prema markama.“
Na kraju posete možete se odlučiti i za degustaciju najboljih rumunskih vina, priliku da se prisetite fascinantne istorije vadičepa.
