Vraćanje starim novogodišnjim tradicijama

Čini se da su neke praznične tradicije najbolje očuvane sve do danas. Početkom decembra na ulicama počinju da pevaju grupe koledara, prateći razne arhaične običaje, sačuvane u manjoj ili većoj meri.

Dejan Perinacz и Ana-Maria Cononovici, 14.01.2025, 18:32

Čini se da su neke praznične tradicije najbolje očuvane sve do danas. Početkom decembra na ulicama počinju da pevaju grupe koledara, prateći razne arhaične običaje, sačuvane u manjoj ili većoj meri. Tako se u velikim gradovima pred Novu godinu mogu videti koledari koji igraju sa „Medvedom“, „Kozom“, „Oračem“. Pozvali smo Bogdana Vojkua, sociologa, da nam se pridruži, da otkrijemo u kojoj je meri sačuvana kod nas tradicija zimskih praznika.
Za početak, Bogdan Vojku je predložio retrospektivni pogled, da bi razumeli poreklo zimskih tradicija u našoj zemlji, kako su se tradicije promenile i zašto:

Čuvena igra sa „Oračem“ kaže „Hej, hej, Orače!“, jer je tada društvo bilo agrarno, zimski period je bio vreme kada se manje radilo, ljudi su imali više slobodnog vremena za druženje jedni sa drugima. A onda su se pojavile tradicije, kao način druženja sa drugima, tokom kojih simbolično jačamo vezu sa zajednicom, vezu sa onima oko nas, bolje razumemo jedni druge i praktično se pripremamo za saradnju u toku sledeće poljoprivredne sezone. Danas više nismo agrarno društvo i ova zimska priča postaje, simbolično, manje važna.
Zimska priča zapravo postaje sve više slavlje, a slavlje, kao i svaki ljudski događaj, često je predmet pokušaja nekih grupacija ljudi da iskrive njegovo prvobitno značenje. Na primer, u Rumuniji 80-ih, a možda čak i ranije, bilo je brojnih pokušaja da se iznova izmisle tradicije u merkantilnom smislu, kao što su koledarske igre sa „Kozom“, „Oračem“, „Sorkovom“, ali efektivno tražeći novac kao naplatu za sreću u novoj godini, ponekad čak i agresivno, u mnogim rumunskim gradovima, posebno na jugu, gde bi grupe ljudi našle način lake zarade. Danas su od zimskih tradicija sačuvani samo „Deda Mraz“ i kićenje „Božićne jelke“, ali je i to malo izmenjeno.

A i vreme radi protiv nas, dodaje Bogdan Vojku, napominjući da se i u selima, u koja građani odlaze na tradicionalne zimske praznike, ovi običaji više koriste u turističke svrhe.

Autentičan fenomen je trenutno prilično izolovan u rumunskim selima. Imamo malo stvarnih podataka na kojima bismo mogli da zasnivamo svoje rezonovanje da bi tradicija o kojoj je reč mogla da se iznova izmisli. Ovde je takođe prisutna umanjena briga društva prema dotičnim tradicijama, jer, ako bolje razmislimo, širom Zapadne Evrope takve tradicije su kontinuirano jačane i iznova izmišljane. U Rumuniji se time zapravo malo ko bavi, stvari su prilično merkantilne, skoro svi se bave time da sve pretvore u profit.

Ipak, sa zadovoljstvom primećujemo da postoje inicijative da se tradicija koleda, ovoga puta sa zapadnim uticajem, vrati u sve više društvenih konteksta, za vreme zimskih praznika. Tako se sve više pojavljuju odrasli ili dečji horovi koji pevaju u tržnim centrima, u crkvama, u domovima za stare, ili za decu.
Osim toga, „Vašari tradicionalnih proizvoda“ postaju tradicija, posebno u gradovima, gde se Sveti Ignjatije, tradicionalni praznik svinjokolja, kada se organizuje „svinjska daća“ uz čašu rakije ili rujnog vina, ne može slaviti kao u selima. Takođe u gradovima postoji moderna tradicija božićnih vašara, od kojih su neki već međunarodno poznati, kao što su oni u Krajovi, Sibiu, Brašovu i Bukureštu.
Pitali smo Bogdana Vojkua da li se božićni vašari mogu smatrati novom prazničnom tradicijom:

Kod nas se tradicija božićnih i vaskršnjih vašara izgubila u vreme komunizma. Bila je to značajna tradicija u međuratnom periodu u Transilvaniji na zapadu u severozapadu zemlje, koja je preuzeta od nemačkog življa i trajala je nekoliko vekova. Posle pada komunizma narod je počeo da ih obnavlja, ali ih obnavljamo bez integracije prethodnih tradicija. Ovde bih očekivao da lokalne vlasti budu aktivnije u tom pogledu, da pokušaju da podstaknu tradicije vezane za proslavu zimskih praznika. Štaviše, naši vašari nisu na nivou tradicionalnih vašara u zapadnoj Evropi. Ali to ne znači da su loši, oni su u suštini veoma dobra stvar, dobra su prilika da ljudi skupa provedu vreme i mogu biti element povratka starim tradicijama.

Sve one koji žele da budu čuvari tradicije, podsećamo na neke od njih. U selima u Bukovini bio je običaj da „maske” hodaju u povorke, koje bi okupljale likove kao što su: medved, koza, konj, jelen, ružan, lep, đavo, lekar, i slično. Igra sa medvedom potiče iz Moldavije, kao najava Nove godine. Medveda oličava mladić́ sa krznom životinje na glavi i ramenima, ukrašenim crvenim resama pored ušiju. Uz ritam bubnjeva ili melodiju frule i potpomognuta toljagom, maska oponaša glas medveda i ljuljanje i geganje medveda, označavajući pročišćavanje i đubrenje tla u novoj godini. Postoji hipoteza da je poreklo ovog običaja tračko-getski kult.

Prvog dana nove godine ide se na koledanje uz igre nazvane „Orač“ (Plugušor) i „Sorkova“, kojima se prizivaju blagostanje i izobilje u domaćinstvu osobe koja prima kolednike. Kažu da će oni koji odbiju koledarske grupe tokom praznika imati nevolje i nemaštinu u novoj godini.