Od budžetrskog deficita do javnog duga (23.04.2025)

Ministarstvo finansija u Bukureštu navodi da do kraja godine budžetski deficit neće premašiti 7% bruto nacionalnog proizvoda i da će se ovaj trend smanjenja deficita nastaviti i u narednim godinama, poštujući dogovoreni plan sa Evropskom komisijom.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 23.04.2025, 11:04

Ministarstvo finansija u Bukureštu navodi da do kraja godine budžetski deficit neće premašiti 7% bruto nacionalnog proizvoda i da će se ovaj trend smanjenja deficita nastaviti i u narednim godinama, poštujući dogovoreni plan sa Evropskom komisijom. U svom saopšetnju posle objavljivanja podataka Eurostata prema kojima je Rumunija zabeležila najveći budžetski deficit u Evropskoj uniji od 9,3%, Ministarstvo navodi da su glavni razlozi za ovakvu situaciju rashodi budžestkih institucija koji su bili veći i nisu obuhvaćeni prvobitnim obračunom. Rumunija nije jedina članica Unije sa budžestkim deficitim većim od 3%, koliko predvidjaju evropsku propisi. Prema podacima Eurostata, budžetski deficiti članica Evropske unije smanjeni su prošle  godine sa prosečnih 3,5 procenata na 3,2 procenta. Iza Rumunije najveći budžetski deficit zabeležila je Poljska, od 6,6%, zemlja koja je izdvojila više od 4% za odbranu. Poljska je i jedina država Severnoatlanskog saveza koja je za ovu namenu zabeležila najveći budžetski izdatak. Velike budžetske deficite imaju i Francuska, od 5,8% i Slovačka, od 5,3%. Na suprotnom polu sa budžetskim suficitom su Danska, Irska, Kipar, Grčka, Luksemburg i Portugal. Kada je reč o javnom dugu, Rumunija je u povoljnoj situaciji jer je sa 54,8% ispod evropskog proseka. Najveće javne dugove imaju Grčka od 153 procenta, Italija od 135 porocenata, dok Francuska, Belgija i Španija  imaju javni dug koji premašuje 100 procenata.

Finansisjke informacije stigle su i u utorak. U neizvesnoj situaciji nastaloj nakon uvodjenja carina od strane predsednika Donalda Trampa, Medjunarodni monetarni fond je  korigovao na dole prognozu privrednog rasta Rumunije  ove  godine sa oktobarske procene od 3,3% sve do 1,6 %. Medjunarodna finansijska institucija prognozira privredni rast Rumunije u 2026. godini od  2,8. Takodje, Fond prognozira i drastično opadanje privrednog rasta ove godine u svetu od 2,8%  i  bojažljiv  rast  na 3% u 2026. kao i sporo smanjenje stope inflacije. Drastično usporavanje ekonomskog rasta zabeležiće se u SAD, gde će stopa rasta biti od svega 1,8%, precizira Medjunarodni monetarni fond.