Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (17.05.2025)

Proces glasanja u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji počeo je u četvrtak uveče, u 22 časa po rumunskom vremenu, otvaranjem prvog biračkog mesta u inostranstvu – u Oklandu, na Novom Zelandu. U inostranstvu, izbori su trebalo da se održe tokom tri dana – 16, 17. i 18. maja. Rumunski državljani koji se nalaze u inostranstvu na dan glasanja mogu glasati na 965 biračkih mesta širom sveta, bez obzira na to da li imaju prebivalište ili boravište van zemlje. Istovremeno, rumunski birači u inostranstvu imaju mogućnost da izraze svoje izborno opredeljenje putem prepiske, ali je broj zahteva mali – samo 6.085, od 6.496 podnetih u tom pogledu, ispunilo je zakonske uslove. U Rumuniji će se drugi krug predsedničkih izbora održati tokom jednog dana – nedelje, 18. maja – na 18.979 biračkih mesta. Prema podacima Stalnog izbornog tela, 87 akreditovanih stranih novinara i 159 međunarodnih posmatrača pratiće ove izbore, na kojima će učestvovati, po redosledu kojim su pobedili u prvom krugu, suverenista Đorđe Simion, lider parlamentarne stranke Alijanse za Ujedinjenje Rumuna (AUR), i nezavisni kandidat Nikušor Dan, aktuelni gradonačelnik Bukurešta.

Marija Nenadić-Zurka и Roxana Vasile, 17.05.2025, 11:11

Proces glasanja u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji počeo je u četvrtak uveče, u 22 časa po rumunskom vremenu, otvaranjem prvog biračkog mesta u inostranstvu – u Oklandu, na Novom Zelandu. U inostranstvu, izbori su trebalo da se održe tokom tri dana – 16, 17. i 18. maja. Rumunski državljani koji se nalaze u inostranstvu na dan glasanja mogu glasati na 965 biračkih mesta širom sveta, bez obzira na to da li imaju prebivalište ili boravište van zemlje. Istovremeno, rumunski birači u inostranstvu imaju mogućnost da izraze svoje izborno opredeljenje putem prepiske, ali je broj zahteva mali – samo 6.085, od 6.496 podnetih u tom pogledu, ispunilo je zakonske uslove. U Rumuniji će se drugi krug predsedničkih izbora održati tokom jednog dana – nedelje, 18. maja – na 18.979 biračkih mesta. Prema podacima Stalnog izbornog tela, 87 akreditovanih stranih novinara i 159 međunarodnih posmatrača pratiće ove izbore, na kojima će učestvovati, po redosledu kojim su pobedili u prvom krugu, suverenista Đorđe Simion, lider parlamentarne stranke Alijanse za Ujedinjenje Rumuna (AUR), i nezavisni kandidat Nikušor Dan, aktuelni gradonačelnik Bukurešta.

Rumuniji je hitno potrebna odgovorna vlada i reforme kako bi se obnovila makroekonomska ravnoteža koja je već neko vreme nestabilna. Ovo je mišljenje ekonomskih analitičara nakon nedavnih turbulencija na finansijskim tržištima. Ako je odmah nakon prvog kruga predsedničkih izbora 4. maja snažno reagovala na neizvesnosti u vezi sa razvojem ekonomije i aktuelnim političkim životom, čini se da se situacija smirila ove nedelje. Kurs nacionalne valute u odnosu na evropsku se stabilizovao, nakon iznenadnog značajnog rasta evra. Međubankarske kamatne stope su takođe ublažile svoj rast, pa čak i zabeležile pad, iako su njihovi nivoi, međutim, ostali visoki. Što se tiče berze, ona je pokazala znake smirivanja, iako je volatilnost ostala visoka. Manje dobrih vesti odnosile su se na razvoj potrošačkih cena. Čini se da je inflacija značajno usporila svoj pad u aprilu i mogla bi da nastavi rast u narednom periodu. Smanjenje inflacije moglo bi biti moguće tek krajem leta. S druge strane, bruto domaći proizvod Rumunije stagnirao je u prvom kvartalu ove godine u poređenju sa prošlom godinom, sa rastom koji je bio veoma skroman, samo 0,2%. Direktne strane investicije u Rumuniji su smanjene za preko 30% u prva tri meseca ove godine, u poređenju sa prvim kvartalom 2024. godine. Takođe, broj kompanija sa stranim učešćem u akcijskom kapitalu novoosnovanih u prvom kvartalu 2025. godine smanjen je za oko 6,5% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Analitičari ne isključuju mogućnost da će Rumunija ove godine doživeti blagu recesiju. Stoga smatraju da veoma visoka apsorpcija evropskih sredstava i privlačenje stranih investicija moraju ostati prioritet.

Ministar finansija Tancoš Barna objavio je u Briselu da će Rumunija u junu dobiti 1,3 milijarde evra iz treće tranše Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. To je važno finansiranje za uravnoteženje državnog budžeta – rekao je zvaničnik. Međutim, novac predstavlja samo polovinu onoga što je zemlja trebalo da dobije, jer izvršna vlast nije finalizovala sve reforme na koje se obavezala kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost. Bukurešt želi da izmeni Plan. Nakon razgovora o ovom pitanju koje je ministar evropskih fondova, Marčel Bološ, vodio sa predstavnicima Evropske komisije, dosije će biti stavljen na sto Saveta, postupak koji prate sve države koje su bile ili jesu u situaciji Rumunije. „Tek nakon zvaničnog odobrenja izmenjenog plana, moći ćemo da podnesemo Komisiji novi zahtev za plaćanje, u restrukturiranom obliku, koji će uključivati ažurirane reforme i investicije. Neophodno je da se proces ponovnih pregovora završi do kraja ovog meseca.“ – objasnio je u saopštenju ministar Bološ. Nacionalni plan za oporavak i otpornost je, između ostalog, povezan sa neophodnom fiskalnom reformom na koju se Bukurešt obavezao kako bi smanjio, pre svega, budžetski deficit od 9%. Rumunija nije jedina država Evropske unije koja je izmenila svoj Nacionalni plan za oporavak i otpornost, ali do sada ima najnižu stopu apsorpcije.

U subotu, 17. maja, održana je Noć muzeja. Preko 75 institucija, koje okupljaju 210 muzejskih prostora iz cele Rumunije, najavilo je da će otvoriti svoja vrata za ovaj veliki i vredan događaj. Istovremeno, impresivan broj stručnjaka iz oblasti nasleđa i muzejskog obrazovanja pripremilo je skoro 700 kulturno-obrazovnih aktivnosti namenjenih svim kategorijama javnosti, od najmlađih posetilaca do zrele publike, strastvene prema istoriji, umetnosti, nauci i tradiciji. Štaviše, posebna pažnja ove godine posvećena je muzejskim radnicima, profesionalcima koji sa strašću i predanošću svakodnevno bde nad zajedničkim nasleđem.