Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje ( 07.06.2025)

Rumunske proevropske političke stranke Socijaldemokratska partija (PSD), Nacionalna liberalna partija (PNL), Unija spasite Rumuniju (USR) i Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) vodile su ove nedelje pregovore o formiranju nove vlade i o ekonomskim merama za smanjenje budžetskog deficita.

Leila Keamil и Mircea Mihai, 07.06.2025, 00:00

Rumunske proevropske političke stranke Socijaldemokratska partija (PSD), Nacionalna liberalna partija (PNL), Unija spasite Rumuniju (USR) i Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) vodile su ove nedelje pregovore o formiranju nove vlade i o ekonomskim merama za smanjenje budžetskog deficita. Predsednik države Nikušor Dan izjavio je u četvrtak da sve pomenute partije žele da udju u novu vladu. Šef države je naglasio da predlog predstavnika političkih stranaka o smanjenju deficita nije konačan i da će se se o predlogu voditi politički pregovori izmedju lidera partija i predsednika. Glavna varijanta za smanjenje budžetskog deficita je smanjenje državnih troškova i efikasnije prikupljanje budžetskih sredstava, pre eventualnoh uvodjenja novih poreza i taksi. Nove mere predstavljaće temelj vladinog programa koji će sledeća vlada sprovoditi u delo. Vršilac dužnosti predsednika vlade liberal Katalin Predoju izjavio je da je potrebno hitno formiranje vlade koja bi imala potrebnu legitimnost, sa ministrima i parlamentarnim mandatom. Vršilac dužnosti predsednika Socijaldemokratske partije Sorin Grindeanu je izjavio da će ova stranka doneti konačnu odluku kada se završe pregovori o novom paketu mera. Kasnije će se doneti i odluka o nosiocima ministarskih funkcija, precizirao je Sorin Grindeanu. U sredu vršilac dužnosti predsednika Unije spasite Rumuniju Dominik Fric je kazao da je jasno da će buduća vlada izaći sa paketom mera koji neće zadovoljiti nijednu od stranaka buduće vladajuće koalicije.

Evropska komisija je objavila u sredu preporuke u vezi sa budžetima zemalja clčanica. Polugodišnja analiza pokazuje da je Rumunija jedina članica Unije sa prekomernim budžetskim deficitom. Budžetski deficit je najveći u Evropskoj uniji i prema oceni Komisije Bukurešt nije doneo nijednu efikasnu meru za koju je preuzeo odgovornost. Komisija tvrdi da je ovo pogoršanje situacije u Rumuniji posledica povećanih državnih troskova i povećanja plata i penzija. Konisija zahteva od Rumunije hitne i efikasne mere, jer u suptrotnom postoji opasnost od neispunjavanja korekcije deficita do 2030. godine i pokretanja prodcedura za suspenziju evropskih fondova. Izvori bliski Komisiji tvrde da namera Rumunije da ne poveća pdv nije održiva, ali da je evropska vlada otvorena za razmatranje svakog predloga buduće rumunske vlade. Prema istim izvorima ogroman deficit zahteva ostrije mere sa hitnim efektima.

Okupljeni u Vilnjusu u Litvaniji, lideri zemalja istočnog krila Severnoatlanskog saveza i nordijskih država potvrdili su političku, vojnu, ekonomsku i humanitarnu podršku Ukrajini koja je u ratu sa Rusijom. Učesnici su saopštili da žele da izdvajaju najmanje 5% bruto nacionalnog proizvoda za odbranu i odbrambene investicije kako bi bile na nivou sadašnjih izazova. Skupu su prisustvovali predstavnici Bugarske, Češke, Estonije, Madjarske, Letonije, Litvanije, Poljske Rumunije I Slovalke države Grupe Bukurešt 9 i nordijskih država, Danske, Norveške, Finske, Švedske i Islanda. Predsednik Rumunije Nikušor Dan je prilikom svoje prve posete inostranstvu od preuzimanja mandata, izjavio je da je Rumunija zabrinuta zbog bezbednosti Crnog Motra i Republike Moldavija i pozdravio dogovor učesnika o daljoj podršci Ukrajini. Rumunija će i dalje podržavati Ukrajinu jer se radi o našoj sopstvenoj bezbednosti, dodao je šef rumunske države. Na margini samita Nikušor Dan je vodio razgovore sa genekalanim sekretarom NATO-a Markom Ruteom i predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. Zelenski je zahvalio Rumuniji na ,,uverenju da Ukrajina može da računa na stalnu podršku Bukurešta.’’

U Prajdu, u centralnom delu zemlje, gde je posle obilnih kiša poplavljen Rudnik soli počele su hitni radovi na otklanjanju posledica. Odlučeno je takodje da se odobri podrška privrednim subjektima koji zavise od funkcionisanja Solane i da se reši situacija u naseljima koja su ostala bez vode za piće. Osam inostranih eksperata zajedno sa rumunskim stručnjacima radi na pronalaženju rešenja za sigurnost zone pogodjene velikim poplavama. Vlasti tvrde da širenje kratera ne ugrožava aktivnost i da se novi krateri nisu pojavili. Što se tiče skretanja korita reke Korund, izvodjač radova obećava da će se radovi završiti početkom narednog meseca. U nekoliko nasleja proglašeno je vanredno stanjen u trajanju od 30 dana i stanovništvu se preporučuje da ne koristi vodu za piće iz vodovodne mreže.

Poslanički dom Parlamenta Rumunije usvojio je u sredu Nacrt izmene i dopune Zakona o suzbijanju nasilja. Nacrt predvidja takodje i izmenu Krivičnog zakonika i Zakona br. 24 iz 2024. godine o nalogu za zaštitu, a nadležnim vlastima obezbedjuju se svi potrebni instrumenti za suzbijanje svake vrste nasilja. Takodje, Nacionalna liberalna partija dostavila je Senatu na razmatranje i usvajanje Nacrt zakona o zaštiti žrtava porodičnog nasilja, u večini slučajeva žena, nacrt koji predvidja oštrije kazne za počinioce ponovljenog porodičnog nasilja. Prema podacima inicijatora Nacrta zakona, u prva četiri meseca tekuće godine policijski organi intervenisali su u 40 000 slučajeva porodičnog nasilja i izdato je oko 8000 naloga za zaštitu i privremenu zaštitu.