Vesti – 17.07.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 17.07.2025, 18:09
Predsednik Nikušor Dan će u petak boraviti u zvaničnoj poseti Nemačkoj, gde će imati zvanične razgovore sa svojim kolegom Frankom-Valterom Štajnmajerom i saveznim kancelarom Fridrihom Mercom. Dnevni red posete takođe uključuje učešće na sastanku sa nemačkim privrednicima, kao i sastanak sa predstavnicima rumunske zajednice, saopšteno je u četvrtak iz predsedničke administracije. Poseta se održava na poziv predsednika Franka-Valtera Štajnmajera, u kontekstu produbljivanja rumunsko-nemačkog dijaloga na visokom nivou i odražava „odlične“, strateške odnose između dve zemlje. Razgovori će se fokusirati na razvoj saradnje u oblastima od interesa, sa akcentom na projekte ekonomske saradnje i investicije u sektorima kao što su odbrana, energetika, automobilska industrija, industrija, ali i na blisku koordinaciju u vezi sa evropskim poslovima i u oblastima bezbednosti i odbrane.
Ustavni sud je u četvrtak odbacio kao neosnovanu žalbu predsednika Nikušora Dana u vezi sa Zakonom o određenim merama za borbu protiv antisemitizma i ksenofobije, kao i zabranom organizacija, simbola i dela fašističke, legionarske, rasističke ili ksenofobične prirode. Predsednik smatra da, načinom usvajanja i svojim sadržajem, zakon krši određene ustavne norme i principe. Između ostalog, šef države napominje nedostatak jasnoće pojma legionar i fašista. Sud je utvrdio da je „zakon koji podleže ustavnoj oceni jasan, precizan i predvidljiv pozivanjem na sadržaj propisa, koji je povezao sa legitimnim predmetom i svrhom zakona, a to je da krivičnim sredstvima zaštiti najvažnije društvene vrednosti demokratskog društva, zasnovane na potrebi da se obezbedi dostojanstvo ljudskog bića i puno poštovanje osnovnih prava i sloboda“. Na zakon su žalbu Ustavnom sudu podneli i poslanici opozicije, ali je Ustavni sud prošle nedelje odbio njihov prigovor.
Vlasti u Bukureštu su analizirale i revidirale program koji podstiče Rumune da se odreknu starih automobila, a ministarka zaštite životne sredine je zvanično objavila da će program Rabla za fizička lica biti ponovo pokrenut, ali sa manjim budžetom, od samo 200 miliona leja (oko 40 miliona evra). Dijana Buzojanu je objasnila da je ponovno pokretanje programa bilo neophodno jer su uložena sredstva, ljudi su već dali avans i mora se uzeti u obzir i uticaj na ekonomiju. Međutim, za budućnost je potrebno preispitivanje ove formule, ne samo za dodelu vaučera, rekla je Dijana Buzojanu. Ministarka je takođe rekla da glavna vizija mora biti usmerena na smanjenje emisija zagađujućih materija. Program Rabla, koji je počeo 2005. godine, igra suštinsku ulogu u kupovini električnih automobila, a većina njih se kupuje na ovaj način.
Rumunija i Republika Moldavija potpisale su u Kišinjevu Deklaraciju o bilateralnoj saradnji u oblasti programa kojima centralno upravlja Evropska komisija – dokument od strateškog značaja za evropski put bivše sovjetske republike, u kojoj se pretežno govori rumunski jezik. Ministar za investicije i evropske projekte Rumunije, Dragoš Pislaru, istakao je tom prilikom da će učešće Kišinjeva u evropskim programima stvoriti nove mostove saradnje, uključujući i poslovno okruženje, lokalne zajednice i javni sektor. „Ova saradnja znači pravi razvoj za građane: infrastrukturne projekte, digitalizaciju, obrazovanje, životnu sredinu i inovacije. Želimo da Moldavija bude spremna i konkurentna u novom evropskom kontekstu“, naglasio je Dragoš Pislaru. „Rumunija je već naš glavni partner na evropskom putu, a ova saradnja u oblasti evropskih programa će transformisati mogućnosti u rezultate. Radićemo zajedno kako bi Moldavija postala aktivan deo ovog zajedničkog prostora razvoja, stabilnosti i prosperiteta“, rekao je, zauzvrat, zamenik premijera Vladimir Bolea, ministar infrastrukture i regionalnog razvoja, ceneći što potpisivanje ove Deklaracije predstavlja ne samo jačanje strateških odnosa sa Rumunijom, već i suštinski korak ka integraciji Republike Moldavije u Evropsku uniju.
Evropski parlament je nezadovoljan nacrtom višegodišnjeg budžeta Evropske unije za period 2028-2034, koji je Evropska komisija predložila u sredu. Izvršna vlast Evropske unije je predložila projekat od 2 biliona evra, za koji kaže da je prilagodljiviji različitim potrebama zemalja članica. Međutim, poslanici Evropskog parlamenta kritikuju grupisanje u okviru istog finansijskog okvira ključnih oblasti, kao što su poljoprivreda, kohezija, odbrana, socijalna politika ili migracije, sve uz uslov da država članica može privući ova sredstva samo ako sprovede reforme. Poslanici Evropskog parlamenta su takođe nezadovoljni činjenicom da bi nacionalnim vladama moglo biti ostavljeno da dele primljene iznose kako im je volja, što bi moglo dovesti u poteškoće zajedničke evropske politike. Glavni pregovarač Evropskog parlamenta u odnosima sa Komisijom i Savetom, rumunski poslanik Zigfrid Murešan, poziva na sedmogodišnji budžet u kojem bi zajednička poljoprivredna i koheziona politika bile jasno definisane, sa predvidljivim budžetima, baš kao što je to trenutno slučaj. Upozorio je da ako projekat ne bude prilagođen zahtevima, Evropski parlament ga neće izglasati.
Bivša rumunska ministarka turizma, Elena Udrea, osuđena na 6 godina zatvora u takozvanom slučaju „Gala Bute“ za podmićivanje i zloupotrebu službenog položaja, uslovno je puštena na slobodu, konačno je odlučio Sud u Prahovi (jug). Ona je odslužila 3 godine i 10 meseci u zatvoru Targšor, gde je zatvorena u junu 2022. godine, nakon što je ekstradirana iz Bugarske. U slučaju Gala Bute, Elena Udrea je optužena da je koordinirala sistem putem kojeg su ljudi bliski njoj, sa njenim znanjem, primali novčane iznose od predstavnika kompanija kako bi garantovali njihovo blagovremeno plaćanje radova koje je finansiralo Ministarstvo turizma, na čijem je čelu bila. Istražitelji su pokazali da su dobijeni iznosi otišli u imovinu Elene Udrea, Bukureške organizacije Nacionalne liberalne partije (PDL) i bivšeg šefa Rumunskog bokserskog saveza, Rudela Obreže. Šteta koja se pripisuje Eleni Udrea procenjena je na 3 miliona evra.
