Vesti – 15.09.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 15.09.2025, 18:03
Rumunija je postigla značajan napredak u procesu pridruživanja Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, izjavio je u ponedeljak predsednik zemlje, Nikušor Dan, nakon što je u Bukureštu primio generalnog sekretara Organizacije, Matijasa Kormana. Dan je naznačio da je više od polovine od 25 tehničkih procena uspešno završeno i da će, ako se ovaj tempo održi, Rumunija pristupiti organizaciji sledeće godine. S druge strane, premijer Ilije Boložan potvrdio je da se Rumunija približava ostvarivanju ovog cilja. Takođe u ponedeljak, generalni sekeretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj posetio je rumunski Senat. „Pridruživanje ovoj organizaciji predstavlja najvažniji strateški cilj za Rumuniju nakon integracije u NATO i Evropsku uniju, a rumunski Senat potvrđuje svoju punu posvećenost ostvarivanju ovog cilja“, izjavio je predsednik Senata, Mirča Abrudean. Matijas Korman se takođe sastao sa predsednikom Poslaničkog doma, Sorinom Grindeanuom, a razgovori su se fokusirali na to kako Rumunija može ubrzati proces pridruživanja ovoj organizaciji. Pridruživanje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj doneće značajne koristi Rumuniji, izjavio je Matijas Korman. On je precizirao da će se u narednim mesecima sprovesti ekonomska analiza, čiji će rezultati biti objavljeni u martu 2026. godine, što je poslednji korak u procesu pristupanja.
Jednostavan predlog protiv ministra prosvete, Danijela Davida, odbijen je u ponedeljak na plenarnoj sednici Senata u Bukureštu. „Rumunija se suočava sa neviđenom krizom u oblasti obrazovanja, a pod vođstvom ministra Danijela Davida, nacionalni obrazovni sistem je podvrgnut brutalnim merama štednje, primenjenim kroz laži, manipulacije i nepoštovanje stvarnih potreba učenika, roditelja i nastavnika“, navodi se u predlogu koji je potpisalo 38 opozicionih senatora. Inicijatori su istakli da razlog naveden za usvojene mere – smanjenje deficita – donosi, prema Fiskalnom savetu, uštedu od samo 0,02% BDP-a. Premijer Ilije Boložan je, tokom rasprave o predlogu, izjavio da odluke vezane za paket reformi ne pripadaju nužno Ministarstvu prosvete, već koaliciji, koja je uzela u obzir stvarnu situaciju u Rumuniji. Zauzvrat, ministar prosvete je izjavio da nijedan rukovodilac obrazovnog sistema nije izgubio svoju poziciju kao rezultat fiskalno-budžetskih mera koje je preduzela Vlada. Nastavnici su nezadovoljni povećanjem broja časova nastave, smanjenjem cene satnica, spajanjem nekih obrazovnih jedinica i povećanjem maksimalnog broja učenika u odeljenjima. Nakon protesta koje su organizovale prosvetne sindikalne federacije tokom letnjeg raspusta, 8. septembar – prvi dan školske godine – obeležen je mitingom i maršem nastavnika.
Nekoliko hiljada zaposlenih u javnoj administraciji protestovalo je danas u Bukureštu protiv mera smanjenja broja zaposlenih koje je najavila izvršna vlast. Oni smatraju da jednostrana odluka vlade stvara blokade u javnom sektoru i zahtevaju nastavak pregovora između vlasti i sindikata. U suprotnom, sindikalisti prete pokretanjem generalnog štrajka. Demonstracijama su prisustvovali i zaposleni iz vladinog aparata, koji su obustavili rad i pokrenuli spontani protest.
Počev od 12. oktobra, Rumunija će, zajedno sa ostalim državama članicama EU, operacionalizovati Sistem ulaska/izlaska (EES), moderni alat za kontrolu na spoljnoj granici Šengenskog prostora, navodi se u saopštenju za javnost Generalnog inspektorata granične policije (IGPF) objavljenom u ponedeljak. EES je elektronski sistem koji beleži datum i mesto ulaska i izlaska državljana trećih zemalja kojima je dozvoljen kratkoročni boravak – uključujući i državljane Republike Moldavije, kao i njihove alfanumeričke i biometrijske podatke (slika lica i četiri otiska prsta), i izračunava trajanje njihovog ovlašćenog boravka. Sistem ne ograničava postojeća prava na putovanje, već nudi brži i sigurniji mehanizam verifikacije, postepeno zamenjujući pečatiranje putnih dokumenata. Rumunija će koristiti sistem u fazama, prvobitno na odabranim prelazima, a zatim će ga postepeno proširivati, do pune implementacije na celoj spoljnoj granici, u roku od maksimalno 170 kalendarskih dana.
Ruski upad u rumunski vazdušni prostor predstavlja još jedno flagrantno kršenje suvereniteta Evropske unije i ozbiljnu pretnju regionalnoj bezbednosti, prema porukama koje su poslali zvaničnici iz Brisela nakon incidenta u subotu. U tom trenutku, dron koji koristi Ruska Federacija ušao je u rumunski vazdušni prostor, iznad kojeg je leteo 50 minuta pre nego što je prešao u Ukrajinu. Prema saopštenju Ministarstva nacionalne odbrane, dva lovaca F-16 rumunskog ratnog vazduhoplovstva presrela su dron i dobila dozvolu da ga obore, ali su piloti odlučili da ne otvaraju vatru zbog kolateralnih rizika. U Bukureštu je ambasador Ruske Federacije u Rumuniji pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova kako bi mu se uputio „čvrst protest zbog neprihvatljivog i neodgovornog čina, koji predstavlja kršenje suvereniteta Rumunije“.
Vojnici iz deset zemalja NATO-a, uključujući Rumuniju, učestvovaće, između 20. oktobra i 13. novembra 2025. godine, u multinacionalnoj vežbi DACIAN FALL 2025, koja se održava na poligonima Rumunije i Bugarske, s ciljem jačanja operativne integracije i odvraćanja na istočnom krilu Alijanse. U vežbi učestvuje preko 5.000 vojnika sa 1.200 komada tehničke opreme iz deset zemalja saveznica – Belgije, Bugarske, Francuske, Italije, Luksemburga, Severne Makedonije, Poljske, Portugalije, Rumunije i Španije.
Mudis je potvrdio rejting rumunskog državnog duga na BAA3 za dugoročni dug i P-3 za kratkoročni dug, kao i negativne izglede. Ministar finansija Aleksandru Nazare rekao je da potvrda rejtinga naglašava da je Rumunija na kredibilnom putu fiskalne konsolidacije. Mere koje je Vlada usvojila u julu i septembru radi smanjenja budžetskog deficita značajno su poboljšale fiskalne izglede Rumunije. Prema Mudisu, izgledi bi se mogli podići sa negativnih na stabilne ako se indikatori državnog duga i održivosti duga budu razvijali u skladu sa ili povoljnije od trenutnih procena agencije.
Rumunija ostaje glavni trgovinski partner Republike Moldavije, a oko trećine moldavskog izvoza ide u Rumuniju, prema podacima centralizovanim od strane Nacionalnog zavoda za statistiku u Kišinjevu. U prvih sedam meseci ove godine, kompanije iz Republike Moldavije izvezle su robu u vrednosti od skoro 1,7 milijardi evra, od čega su dve trećine otišle na tržište EU. Samo 6,5% otišlo je u zemlje ZND, organizaciju koja grupiše države koje su bile deo Sovjetskog Saveza, beležeći minus od preko 20 procenata.
Pesnici iz preko 30 zemalja učestvuju, od ponedeljka do nedelje, na 15. izdanju Međunarodnog festivala poezije u Bukureštu. Zakazano je više od 60 događaja, ali će biti i preko 220 javnih čitanja, uz podršku značajnih imena međunarodne pesničke scene iz preko 30 zemalja, uz rumunske autore kao što su Ana Blandijana, Dinu Flamand, Magda Karneči, Oktavijan Sovijani. Poseban element izdanja za 2025. godinu biće tematske večeri poezije, posvećene nacionalnim književnostima i savremenim pesničkim zajednicama, organizovane u partnerstvu sa ambasadama i kulturnim institutima u glavnom gradu.
