Dan prevremeno rođenih beba (17.12.2025)

Svake godine u svetu se rodi oko 140 miliona beba. Od toga, oko 15 miliona požuri da dođe na svet pre termina, što je približno 10%.

Dragana Diamandi, 17.12.2025, 09:00

Svake godine u svetu se rodi oko 140 miliona beba. Od toga, skoro 15 miliona požuri da dođe na svet pre termina, što je približno 10%. Ipak, stopa prevremenih porođaja varira od zemlje do zemlje, između 5 i 18 procenata.
Prevremeno rođenje predstavlja veoma ozbiljan zdravstveni problem – drugi je vodeći uzrok smrtnosti dece mlađe od pet godina na globalnom nivou, odmah nakon upale pluća. Mnogi mališani mogu doživotno ostati sa fizičkim, neurološkim ili teškoćama u učenju. U većini slučajeva potreban im je dugotrajan, kontinuiran tretman.
Kako bi se povećala svest o velikom broju prevremenih porođaja i komplikacija koji oni nose, 17. novembar se svake godine širom sveta obeležava kao Dan prevremeno rođene dece.

U Bukureštu je tim povodom Palata Kotroceni bila osvetljena ljubičastom bojom, u znak solidarnosti sa porodicama prevremeno rođene dece, a paljenje svetala održano je u prisustvu partnerke predsednika države.
Nikušor Dan i Mirabela Gradinaru i sami su roditelji dvoje prevremeno rođene dece. „Veoma dobro poznajem osećaj nemoći, sate čekanja u kojima ne znaš da li tvoj svet počinje ili se završava“, rekao je šef države u poruci povodom događaja. On je podsetio i da se u Rumuniji jedno od desetoro dece rodi pre termina, odnosno skoro 14.000 godišnje. „Za otprilike 14.000 porodica život počinje na Odeljenju za neonatologiju i intenzivnu negu. Ta deca su krhka, ranjiva i potrebna im je rana medicinska intervencija i socijalni programi kako bi rasla zdravo i imala realne šanse za normalan život. Ali, podjednako važno, potrebni su im nežnost i ljubav od prvog daha“, poručio je Dan.

Rumuniji su potrebni interdisciplinarni centri posvećeni brizi o prevremeno rođenim bebama. Takođe je neophodno uspostaviti nacionalni registar za evidenciju ove dece, naglasila je i njegova partnerka, Mirabela Gradinaru: „Dan prevremeno rodjene dece nas podseća koliko je empatija važna. Podseća nas da je svaki od nas bitan i da jedino zajedno možemo biti jaki. Svaka ranjiva tačka, bilo lična ili neke zajednice, može biti izlečena kada je prepoznamo i učinimo sve što možemo da je preoblikujemo. Zato svako od nas treba da pronađe, tu unutrašnju snagu, da otkrije svoje kvalitete i da ih podeli radi stvaranja opšteg dobra. Danas govorimo o potrebi stvaranja multidisciplinarnih specijalizovanih centara u porodilištima, posvećenih podršci ovoj ranjivoj kategoriji. Govorimo o prostorima koji bi nudili integrisanu negu – medicinsku, psihološku i socijalnu, o osnivanju Registra prevremeno rođenih i o primeni ‘kengur’ metode,da nijedno prevremeno rođeno dete ne bude zapostavljeno. Važno je da kao društvo negujemo empatiju i međusobnu podršku.“

Prema rečima ministra zdravlja, Aleksandra Rogobetea, Nacionalni registar prevremeno rođenih je projekat koji je već u fazi implementacije. On će prikupljati važne podatke – vitalne funkcije i eventualne prateće patologije – kako bi se omogućilo godišnje praćenje ovih pacijenata.

Takođe, ministar je istakao da je, kako bi se izbegla preopterećenost univerzitetskih centara, tokom protekle godine kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR) povećan je kapacitet neonatalnih jedinica intenzivne nege za 65 kreveta, a do 2028. biće povećan za još 50.

Na kraju, Rogobete je govorio i o izmeni zakona kako bi roditelji prevremeno rođenih beba mogli da provode više od 10 minuta sa svojom decom, koliko im je trenutno dozvoljeno: „Potrebe za zakonskim promenama su stavljene na sto, upravo kako bi se olakšao pristup određenim modernim terapijama u neonatalnoj intenzivnoj nezi, koje se u Rumuniji praktikuju u nekoliko porodilišta, ali ne u dovoljnoj meri. Reč je o brzom fizičkom kontaktu majke ili oca sa novorođenčetom, a ne samo kroz staklo inkubatora. Razgovarali smo o administrativnom olakšavanju i izmenama protokola kako bi majke i roditelji mogli da borave u odeljenju intenzivne nege za novorođenčad duže od 10 minuta, koliko sada propisuje zakon, usklađujući praksu sa evropskim standardima gde je to uobičajeno.“

Prvi meseci života prevremeno rođene bebe počinju u inkubatoru, okružene aparatima koji održavaju njihove vitalne funkcije. U nekim slučajevima deca tamo ostaju mesecima, sve dok ne budu spremna da odu kući. A briga o prevremeno rođenoj bebi sa zdravstvenim komplikacijama može tokom hospitalizacije dostići i milion dolara. Predsednik Komisije za neonatologiju Ministarstva zdravlja, Katalin Kirstoveanu, veoma dobro poznaje ovo bolničko okruženje. Kao ugledni neonatolog, ističe da je smrtnost među novorođenčadima u Rumuniji znatno opala u poslednjih deset godina, zahvaljujući velikim ulaganjima. Ali, dodaje, prostora za napredak i dalje ima.

Na globalnom nivou postoji i jedan od ciljeva održivog razvoja – da se zaustavi smrt novorođenčadi koju je moguće sprečiti, a sve zemlje sveta treba da do 2030. smanje neonatalnu smrtnost ispod 12 smrtnih slučajeva na 1.000 živorođene dece.