Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (13.12.2025)
Na zahtev parlamentarnih populističkih stranaka za ocenjivanje ustavnosti, Ustavni sud Rumunije proglasio je ustavnim Zakon o povećanju poreza na stanove, vozila, dividende i prihode od tranzakcija kriptovalutama.
Ştefan Stoica и Mircea Mihai, 13.12.2025, 00:00
Na zahtev parlamentarnih populističkih stranaka za ocenjivanje ustavnosti, Ustavni sud Rumunije proglasio je ustavnim Zakon o povećanju poreza na stanove, vozila, dividende i prihode od tranzakcija kriptovalutama. Zakon će stupiti na snagu 1. januara 2026. godine. Medjutim, Ustavni sud je odložio za kraj godine ocenu ustavnosti Nacrta zakona o posebnim penzijama sudija, za koji je vlada Rumunije preuzela odgovornost pred zakonodavnim telom. Sudije vrhovnog suda odbacile su nacrt sa argumentom da diskriminira sudije u odnosu na druge kategorije posebnih penzija i ugrožava nezavisnost sudstva. Zakon, predvidjen Nacionalnim programom oporavka i otpornosti, ograničava penzije sudija i tužilaca na 70% poslednjeg ličnog dohotka i povećava sa 48-50 godina na 65 godina života uslov za penzionisanje.
Slučajno ili ne, Ustavni sud Rumunije odložio je odluku u veoma delikatnom trenutku za rumunsko sudstvo. Anketa nezavisnih novinara Rikordera (Recorder) objavljena na internetu pod naslovom ,,Zarobljno sudstvo’’ otkriva, uz pomoć aktuelnih i bivših sudija, kako su čestim izmenama sudija zastareveli veliki korupcijski dosijeji kao i efekte centralizovane moći na nivou sudija i političara. Stigli smo do tačke izmišljanja prava, izjavio je u dokumentarnom materijalu jedan sudija i dodao da masakriranje ideje o sudstvu demobiliše sudije i jednostavno razoružava gradjane. Posle objavljivanja ankete hiljade ljudi je protestovalo u Bukureštu ispred sedišta Visokog saveta sudstva. Prisutni su uzvikivali ,,Želimo sudstvo a ne mafiju’’ ,,Želimo pravdu, ne imunitet’’. Dokazana hrabrost pojedinih sudija u otkrivanju toksičnosti u sudskom sistemu i saučesništva sa političarima naišla je na solidarnst mnogih kolega. Rukovodstva Visokog saveta sudstva Apelacionog suda u Bukureštu reagovala su optužbama da se vrši napad na sudstvo i pokušaj delegitimisanja i diskreditacije sudstva.
Član nacionalne liberalne partije (PNL) Kristijan Čuku novi je generalni gradonačelnik Bukurešta. Čuku, gradonačelnik šestog sektora rumunske prestonice koji je postigao zapažene rezultate, osvoji je više od 36% glasova 7. decembra na delimičnim lokalnim izborima. Mesto gradnačelnika je ostalo upražnjeno nakon pobede Nikušora Dana na predsedničkim izborima. Drugo mesto sa 22% glasova osvojila je novinarka Anka Aleksandresku, koja je uživala podršku populističkih i ultranacionalističkih stranaka, a treće mesto socijaldemokratski gradonačelnik 4 sektora Danijel Baluca sa skoro 22%, koji je važio za kandidata sa najvećim šansana. Tek četvrto mesto je osvojio kandidat Unije spasite Rumuniju (USR) Katalin Drula, bivši lider stranke, iako se Bukurešt smatra glavnim uporištem ove partije. Analitičari smatraju da zabrinjava najviše rastuća apatija u redovima izbornog tela. Izlaznost na izbore bila je od samo 33%
Uspon takozvanih suverenista u Bukureštu, tradicionalni bastion stranaka desnog cenhtra, treba da zabrine Nacionalnu liberalnu stranku (PNL), Uniju spasite Rumuniji (USR) i naročito Socijaldemokratskiu partiju (PSD) jer su komentatori ubedjeni da se suverenisti hrane velikim delom glasova izbornog tela leve orijentacije. Pobeda Čiprijana Čukua u Bukureštu jača na kratki rok položaj liberalnog premijera Boložanua, koji je u poslednje vreme bio omiljena meta populističkih napada Socijaldemokratske partije, glavnog partnera u vadajućoj koaliciji. Uplašeni novim izbornim porazom i suverenističkim pretnjama, socijaldemokrate javljau da ulaze u šestomesečni period unutrašnjih analiza rezultata vlade Boložanua i da će najverovatnije sledećeg meseca doneti odluku o eventualnom prelasku u opoziciju. Analiza, po izjavi lidera stranke Sorina Grindeanua, vodiće računa o načinu na koji su tretirani predlozi socijaldemokrata u vezi sa državnim budžetom, minimalnom platom u privredi ili reformom administracije. Socijaldemokratska partija je ipak donela odluku da ne glasa za inicijaticu populističkih i nacionalističkih stranaka o izglasavanju nepoverenja Vladi, koja je pročitana u ponedeljak u Parlamnetu. Inicijativa zvuči kao poziv Socijaldemokratskoj partiji na saradnju i zahteva odlazak iz vlade Unije spasiste Rumuniju, omiljene mete suverenista i socijaldemokrata.
Predsednik države Niukušor Dan sastao se u ponedeljak, prvog dana radne posete Parizu, sa predstavnicima rumunske dijaspore, kojima je čestitao na uloženim naporima za očuvanje rumunskog identiteta. Predsednička administracija, obećao je Nikusor Dan pokušava da realizuje okvir za saradnju sa rumunskim zajednicama van granica zemlje. Razgovori sa predsednikom Emanuelom Makronom usresredili su se na način na koji francuske kompanije mogu da učestvuju u velikim investicijama koje Rumunija priprema u odbrambenoj industriji u okviru evropskog programa FACE. Predsednik je o ovom pitanju razgovarao i sa predstavnicima kompanija iz oblasti odbrane i vrhunske tehnologije. Rumunija je investirala značajna sradstva u odbranu, ali ne samo kao jednostavni kupac, naglasio je Nikušor Dan. Po oceni šefa rumunske države Bukurest želi da partneri dolaze sa tehnologijom, da otvore nova radna mesta i izvozne kapacitete. Predsednik Rumunije nije isključio ni mogućnost jačeg vojnog pristatva Francuske u Rumuniji u okviru borbene grupe NATO-a, ali, do sada nije doneta nikakva odluka u ovom smislu. Pred sadašnjim bezbednosnim izazovinam postoji jedna snažna evropska sila spremna da se mobiliše u svako doba i brani Rumuniju’’, podvukao je Nikušor Dan.
