Mladi i izbori

U parlamentu je pokrenuta inicijativa „Mladi glasaju” – namenjena podsticanju mladih da glasaju i promovisanju njihovih prioritetnih agendi.

Ştefan Stoica и Marija Nenadić-Zurka, 04.04.2024, 11:47

Pre izbornog maratona kroz koji će Rumunija proći ove godine, sa evropskim parlamentarnim i lokalnim izborima 9. juna, predsedničkim u septembru i parlamentarnim u decembru, u parlamentu je pokrenuta inicijativa „Mladi glasaju” – namenjena podsticanju mladih da glasaju i promovisanju njihovih prioritetnih agendi. Tokom događaja predstavljena je kompletna studija „Mladi iz Rumunije u izbornoj 2024. godini“. Među izazovima koje navode ispitanici su nedostatak dobro plaćenih poslova, kvalitet obrazovnog sistema, problemi u vezi sa životnim standardom. Što se tiče poverenja u institucije, na prvom mestu je univerzitetska sredina, u koju ima poverenja 56% mladih, a slede Evropska unija (51%), vojska (50%), NATO (50%). Na listi institucija koje uživaju malo poverenja kod mladih su štampa i posebno političke institucije: Predsedništvo, Vlada, Parlament, političke stranke.

Mladi kritikuju određene aspekte funkcionisanja države, kao što su predvidljivost, pravičnost, nezavisnost i orijentacija zemlje prema građanima, otkriva studija. A nedostatak nade tera dvoje od troje mladih ljudi da razmišljaju o privremenoj ili trajnoj migraciji iz Rumunije, od kojih 68% smatra da zemlja ide u pogrešnom pravcu. Glavni aspekti koje većina mladih ljudi identifikuje kao zabrinjavajuće za svoju situaciju u Rumuniji su nedostatak mogućnosti na tržištu rada, loš kvalitet obrazovanja, poroci i životni standard. Očekivano, društvene mreže su među glavnim izvorima informacija za mlade. Tako 4 od 10 mladih ljudi kažu da dobijaju informacije iz izvora kao što su Facebook, TikTok, Instagram, WhatsApp. Interesovanje mladih za politiku je nisko. Predsednički izbori se smatraju najvažnijim. Namera da se izađe na glasanje je, deklarativno, velika, ali bi mogla da bude opovrgnuta na biralištima. Na parlamentarnim izborima 2020. godine glasalo je nešto više od 25% mladih Rumuna, a najveća stopa učešća mladih, u poslednjih 8 godina, bila je na izborima za Evropski parlament 2019. godine, kada ih je glasalo preko 40%. Izbor „manjeg zla“ je aspekt na koji ukazuje 4 od 10 ispitanika.

„Mladi glasaju” nije inicijativa jednog čoveka ili jedne ličnosti, već projekat generacije, istakao je Aleksandru Manda, osnivač „Mladi glasaju” i organizator manifestacije. Prema njegovom mišljenju, glavni zaključak bi bio da svaki četvrti mladi Rumun kaže da je neodlučan i da ne zna za koga će glasati na ovogodišnjim izborima. Verovatno je najveći problem što mnogi mladi ovde ne vide svoju budućnost, ne zato što ne žele, već zato što je sistem izgrađen tako da ne zadovoljava njihove potrebe, smatra sociolog Dan Žurkan, direktor istraživanja Rumunskog instituta za evaluaciju i strategiju (IRES). Studija Rumunskog instituta za evaluaciju i strategiju je sprovedena u martu na 800 mladih ispitanika, sa marginom greške od 3,5%.