01.06.- 07.06.2015.

Rumunski premijer, Viktor Ponta, izjavio je da neće podneti osatvku, kao što muje zatražio predsednik Klaus Johanis, nakon saopštenja Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) da je šef Vlade optužen. Predsednik je izjavio da je nemoguća situacija po Rumuniju da premijer bude okrivljen i upozorio je da bi najgora stvar bila politička kriza. Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) saopštila je da je naložila početak krivičnog gonjenja premijera Viktora Ponte zbog falsifikovanja, saučesništva u utaji poreza i pranja novca u korupcijskom dosijeu energetskih kompanija Turčeni-Rovinari, koji se odnosi na potpisivanje ugovora o pravnoj pomoći. Tužioci su zaključili da treba nastaviti krivično gonjenje Viktora Ponte i zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo sukoba interesa u vreme kada je obavljao dužnost premijera. Nacionalna antikorupcijska direkcija pokrenula je istovremeno i zahtev Poslaničkom domu za saglasnost o izvršenju krivičnog gonjenja poslanika Viktora Ponte za koga se sumnja da je izvršio krivično delo sukoba interesa u vreme kada je obavljao dužnost premijera. U korupcijskom dosijeu koji se odnosi na kompanije Turceni i Rovinari, protiv bivšeg ministra saobraćaja Dana Šove pokrenut je krivični postupak za zloupotrebu službenog položaja. Tužioci su u petak proširili optužbe protiv Dana Šove i stavili su ga pod prismotrom na period od 60 dana. Nacionalna antikorupcijska direkcija u dva navrata je uputila Senatu zahtev za davanje saglasnosti za pritvor Dana Šove, ali senatori su odbili ovu inicijativu.

Mihai Pelin, 06.06.2015, 14:53

Rumunski premijer, Viktor Ponta, izjavio je da neće podneti osatvku, kao što muje zatražio predsednik Klaus Johanis, nakon saopštenja Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) da je šef Vlade optužen. Predsednik je izjavio da je nemoguća situacija po Rumuniju da premijer bude okrivljen i upozorio je da bi najgora stvar bila politička kriza. Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) saopštila je da je naložila početak krivičnog gonjenja premijera Viktora Ponte zbog falsifikovanja, saučesništva u utaji poreza i pranja novca u korupcijskom dosijeu energetskih kompanija Turčeni-Rovinari, koji se odnosi na potpisivanje ugovora o pravnoj pomoći. Tužioci su zaključili da treba nastaviti krivično gonjenje Viktora Ponte i zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo sukoba interesa u vreme kada je obavljao dužnost premijera. Nacionalna antikorupcijska direkcija pokrenula je istovremeno i zahtev Poslaničkom domu za saglasnost o izvršenju krivičnog gonjenja poslanika Viktora Ponte za koga se sumnja da je izvršio krivično delo sukoba interesa u vreme kada je obavljao dužnost premijera. U korupcijskom dosijeu koji se odnosi na kompanije Turceni i Rovinari, protiv bivšeg ministra saobraćaja Dana Šove pokrenut je krivični postupak za zloupotrebu službenog položaja. Tužioci su u petak proširili optužbe protiv Dana Šove i stavili su ga pod prismotrom na period od 60 dana. Nacionalna antikorupcijska direkcija u dva navrata je uputila Senatu zahtev za davanje saglasnosti za pritvor Dana Šove, ali senatori su odbili ovu inicijativu.

Od 1. juna u Rumuniji je stupila na snagu odluka o smanjenju PDV-a na hranu sa 24 na 9 odsto. Prema oceni analitičara, smanjenje takse doprineće povećanju potrošnje i podsticanju rumunskog ekonomskog rasta, koji beleži rast iznad očekivanja ekonomista na početku godine. Nacionalna komisija poboljšala je nedavno prognozu o ekonomskom rastu u Rumuniji ove godine sa 2,8 na 3,3 odsto i u narednim godinama, čak od 4 odsto u 2018. Evropska komisija, Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj ocenjuju da će rumunska privreda u narednim godinama zabeležiti rast od 3 ili veći od 3 odsto. Sa druge strane, predsednik Klaus Johanis je potpisao zakon o povećanju dečijeg dodatka sa 9,4 evra na skoro 20. Premijer Viktor Ponta je dao uveravanja da će vlada imati finansijske resurse za ovu namenu.

Nemačka je svesna strateškog značaja crnomorske regije i zainteresovana je za produbljavanje odnosa sa Rumunijom na bilateralnom planu, kao i u okviru Evropske unije i NATO- izjavila je nemačka ministarka odbrane Ursula van der Lejen, koja se u četvrtak sastala sa rumunskim kolegom Mirčom Dušom i primljena je kod predsednika Klausa Johanisa. Dijalog sa rumunskim zvaničnicima odnosio se i na ukrajinsku situaciju. Nemačka ministarka izjavila je da u Berlinu postoji ozbiljna zabrinutost zbog efekata ruske politike u Ukrajini. U vreme kada vlada zabrinutost zbog situacije u ovoj bivšoj sovjetskoj republici, načelnik General-štaba rumunske vojske general pukovnik Nikolaje Čuka izjavio je da se sada u Rumuniji ne postavlja pitanje ponovnog uvodjenja obaveznog vojnog roka. On je ocenio da će krajem sledeće godine 12 aviona F16 iz Portugala ući u sastav rumunskih vazdušnih snaga.

Privredna situacija Rumunije je veoma dobra u ovom trenutku, smatra predsednik rumunske vlade. Prema podatcima Nacionalnog instituta za statistiku, investicije u rumunsku privredu povećane su za 8,5 odsto u prvom tromesečju tekuće godine, u odnosu na isti period prošle godine. On je izjavio da namera Rumunije da se pridruži evro-zoni u 2019. godini ima i simbolični značaj, jer u ovom periodu Rumunija će obavljati rotaciono predsedništvo Evropske unije. Po oceni premijera, posle neophodnih tehničkih procedura za usvajanje evra, mogla bi se raspisati narodna konsultacija o ovoj temi. Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku upozorava, medjutim, da Rumunija treba da uloži dodatne napore za prelazak na evro i treba da se koncentriše na strukturne reforme. On je skrenuo pažnju na opasnost od grešaka u ekonomskim politikama, jer je kriza pokazala da se ove teško mogu ispravljati. Isaresku je podvukao da Rumunija treba da predje na evro tek posle realizacije svih neophodnih reformi.

Nacrt zakona o parlamentarnim izborima koji predvidja povratak na izborne liste sa izbornim cenzusom od 5 odsto usvojen je u rumunskom Senatu. Predstavnici svih političkih stranaka glasali su za ovaj zakonski predlog. Prema novom zakonu, jedan poslanik zastupaće 73 hiljade stanovnika, a jedan senator 168 hiljada. Sledeće godine zakonodavno telo imaće 308 poslanika, 134 senatora, 18 parlamentarca nacionalnih manjina i 6 predstavnika dijaspore. Konačna verzija zakona usvojiće se u Poslaničkom domu.