(03.04-08.04.2024)
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je u Bukureštu da podržava ulazak Rumunije u Šengen zonu ove godine. Tokom susreta sa predsednikom države Klausom Johanisom, Šolc je ocenio da je Bukurešt uložio velike napore za ulazak u Šengen. Sa svoje strane predsednik Johanis je podsetio da Rumunija ispunjava ulogu garanta bezbednosti na spoljnoj granici i da će ulazak u Šengen ojačati ovu zonu. Šef rumunske države je podvukao da je potrebno veće priustvo snaga Severnoatlanskog saveza u Crnom moru i zahvalio Nemačkoj na podršci jačanju Južnog krila, na misiju vazdušne policije u Rumuniji u 2022. godini i na prisustvu struktura Alijanse u našoj zemlj. Glavna tema susreta bila je bezbednosna situacija u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. U ponedeljak kancelar Šolc i predsednik Johanis vodili su trilateralne razgovore sa predsednicom Republike Moldavije Majom Sandu. Šef rumunske države je obećao dalju podršku Bukurešta Moldaviji koja se suočava sa sistemastičkim hibridnbim pritiscima i pokušajima podrivanja ustavnog poredka. Republika Moldavija je najvulnerabilniji sused Ukrajine, dodala je Maja Sandu, i zemlji je potrebna ekonomska pomoć kao i pomoć za jačanje kapaciteta nadležnih institucija za bezbednost gradjana i odbrambenog sistema. U Bukureštu sa premjerom Nikolajem Čukom nemački kancelar vodio je razgovore o partnerstvu i razmeni iskustava, naročito u industrijskoj oblasti. Olaf Šolc je izjavio da je bilateralna trgovinska razmena dostigla novi rekord. Dinamika poslovanja je atraktivna za nove investicije, naročito u energetici, prehrambenoj industriji i digitalizaciji, oblast koja ima važan potencijal u Rumuniji, naglasio je Nikolaje Čuka.
Mihai Pelin, 07.04.2023, 12:26
Premijer Rumunije Nikolaje Čuka sastao se u Bukureštu i sa evropksom komesarkom za koheziju i reforme Elisom Fereira i evropskim komesarom za zapošljavlanje i socijalna prava Nikolasom Šmitom. Tokom susreta istakmuti su pozitivni rezultati evropskih fondova na razvoj Rumunije i smanjenje zaostajanja medju regionima. Nikolaje Čuka je izrazio zahvalnost evropskim zvaničnicima na podršci za konfiguraciju programa politike kohezije i obećao da će Vlada u Bukureštu saradjivati sa Evropskom komisijom kako bi se svaki evro namenjen Rumuniji koristio isključivo u javne interese. Sa svoje strane Elisa Fereira je pozitivno ocenila privredni rast Rumunije, a Nikolas Šmit istakao da evropski fondovi mogu podržati ekonomski i socijalni razvoj zemlje. Razgovori su bili usresredjeni i na pomoć Evropske unije u vreme energetske krize i ruske agresije na Ukrajinu.
Poslanički dom Parlamenta Rumunije usvojio je izmene nacrta zakona o Krivičnom zakonu i Krivičnom postupku u skaldu sa predlogom Ministarstca pravde. Iako je u Senatu usvojen nacrt zakona koji predvidja da se šteta od 50 000 evra proglasi zloupotrebom službenog položaja, u Poslaničkom domu je eliminisana ova granica. Eliminisanje granice za zloupotrebu službenog položaja javnog funkcionera moglo bi da ima i ustavne posledice jer je Ustavni sud Rumunije ranije preporučio da se za zloupotrenu predvidi jedna granica. Podsećamo da su izmene dva zakona predvidjane Nacionalnim programom oporavka i otpornosti, obavezu koju je Rumunija preuzela u zamenu za fondove Evropske unije.
Vlada u Bukureštu ograničila je cenu polisa obaveznog osiguranja vozila u narednih šest meseci kao i provizije brokera na 8%. Odluka je doneta posle bankrotstva Euroinsa, osiguravajućeg društva sa najvećom tržišnom kvotom. Cena polisa obaveznog osiguranja vozila je utvrdjena sa ciljem da se zaštite vlasnici automobila od velikih poskupljenja posle sličnog bankrotstva kompanije City Insurance pre dve godine.
Narodna banka Rumunije donela je odluku da se referentna kamatna stopa zadrži na dosadašnjem nivou od 7%. kao i kamatna stopa od 8%pod kojom komercijalne banke mogu pozajmljivati novac od Centralne banke i kamate od 6% na depozite banaka kod Centralne banke. Prema procenama godišnja stopa inflacije smanjena je na 15,52% u februaru sa 16,37% u decembru 2022. godine.
Zima se u aprilu vratila u nekoliko rumunskih zona. Zabeležene su obilne kiše i snežne padavine skoro u celoj zemlji. U mnogim zonama izmerene su zimske teperature. Drumski i vazdušni saobraćaj odvijali su se otežano, više osoba je ostalo blokirano na nacionalnim i okružnim putevima zbog smetova, a na pojedinim putevima saobraćaj je obustavljen.
