04.01.-10.01.2016.

Premijer Rumunije Dačijan Čološ i nemačka kancelarka Angela Merkel vodili su u četvrtak razgovore u Berlinu o rumunsko- nemačkim odnosima i šansama Rumunije da postane članica Šengena. Predsednici vlada su istakli pozitivni trend Rumunije u suzbijanju korupcije, rezultat koji bi trebao da se odrazi i na sadržaj budućeg izveštaja Evropske komisije o progresima Bukurešta u pravosudju. Angela Merkel je pozitivno ocenila ekonomsku ulogu Rumunije i upozorila da treba ispuniti pojedine uslove za unapredjenje ekonomskih odnosa. Nemačka kancelarka odnosila se pre svega na poboljšanje rumunskog pravosudnog sistema i suzbijanja korupcije. U vezi sa ulaskom Rumunije na slobodni prostor kretanja, Dačijan Čološ je podsetio da je Bukurešt ispunio sve tehničke uslove za pristupanje i naglasio da Rumunija već deluje kao članica Šengena, kada je reč o kontroli granica. Poseta rumunskog premijera završena je susretom sa predstavnicima rumunske zajednice u Nemačkoj u rumunskoj ambasadi.

Mihai Pelin, 09.01.2016, 12:46

Premijer Rumunije Dačijan Čološ i nemačka kancelarka Angela Merkel vodili su u četvrtak razgovore u Berlinu o rumunsko- nemačkim odnosima i šansama Rumunije da postane članica Šengena. Predsednici vlada su istakli pozitivni trend Rumunije u suzbijanju korupcije, rezultat koji bi trebao da se odrazi i na sadržaj budućeg izveštaja Evropske komisije o progresima Bukurešta u pravosudju. Angela Merkel je pozitivno ocenila ekonomsku ulogu Rumunije i upozorila da treba ispuniti pojedine uslove za unapredjenje ekonomskih odnosa. Nemačka kancelarka odnosila se pre svega na poboljšanje rumunskog pravosudnog sistema i suzbijanja korupcije. U vezi sa ulaskom Rumunije na slobodni prostor kretanja, Dačijan Čološ je podsetio da je Bukurešt ispunio sve tehničke uslove za pristupanje i naglasio da Rumunija već deluje kao članica Šengena, kada je reč o kontroli granica. Poseta rumunskog premijera završena je susretom sa predstavnicima rumunske zajednice u Nemačkoj u rumunskoj ambasadi.

Rast plata je neophodan u Rumuniji u kontekstu evropske integracije, ali kombinacija sa smanjenjem poreza treba se izbegavati, izjavio je guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku. On je istakao da primanja treba oprezno povećati da se ne bi kasnije smanjila. Po oceni guvernera, ove godine kada se održavaju izbori vlasti treba da dokažu oprez kada je reč o makroekonomskoj stabilnosti, kako na ekonomski rast kasnije ne bi negativno uticale kamata, stopa inflacije i deprecijacija kursa. Guverner je podvukao da je prošle godine nacionalna moneta lej bila stabilna zahvaljujući makroekonomskim uslovima u 2015. godini, tako da nije bila potrebna ozbilnija intervencija centralne banke. Trenutno, medjunarodni kontekst je složeniji nego prošle godine, volatilnosti izraženije, a protoci kapitala mogu stvoriti privremene neravnoteže na tržistu, upozorio je Mugur Isaresku.

U poslednjem izveštaju o evolucijama globalne ekonomije Svetska banka je poboljšala prognozu o ekonomskom rastu Rumunije u ovoj godini sa 3,2 odsto na 3,9 odsto, a u 2017. godini sa 3,5 odsto na 4,1 odsto. Institucija je poboljšala prognoze o godišnjem rastu rumunske privrede u 2015. godini sa 3 odsto na 3,6 odsto. Za evropski i srednjoazijski region- koji obuhvata i Rumuniju, ali ne i evrozonu, finansijska institucija prognozira ritam ekonomskog rasta od 3 odsto u 2016. i od 3,5 odsto u 2017. i 2018. godini. Narodna banka Rumunije precizira da se ubrzanje ekonomskog rasta zemlje u poslednjem tromesečju prošle godine bazirala na povećanju privatne potrošnje usled povećanja primanja stanovništva, smanjenja kreditiranja, neposrednih poreza i povećanog poverenja u privredu. Institucija je donela odluku da se referentna kamatna stopa zadrži na sadašnjem nivou od 1,75 odsto i da se smanji stopa minimalnih obaveznih rezervi banaka u devizama. Krajem prošle godine devizne rezerve Rumunije iznosile su 32 milijarde evra.

Ministar odbrane Mihnea Motok saopštio je da će se u 2016. godini organizovati vise od 400 vojnih vežbi, a od ovog broja 100 će biti multinacionalne. Istovremeno, povećaće se operacioni kapacitet rumunske vojske zahvaljujući dodatnim budžetskim izdatcima. Budžet odbrane u 2017. godini iznosio bi 2 odsto bruto nacionalnog proizvoda i ovaj procenat biće na snazi najmanje 10 godina, ocenjuju rumunske vlasti. Članica NATO od 2004. godine, Rumunija je ojačala položaj u Alijansi nakon što su u prošloj godini u Bukureštu aktivirane savezničke komande- komanda multinacionalne jugoistočne divizije i komanda integracione jedinice snaga NATO pakta. Istovremeno proglašena je tehnička spremnost američkog antiraketnog štita u naselju Deveselu, na jugu Rumunije.

Rumunija se ove nedelje suočila sa prvim ozbilnijim snegom, ali za razliku od prethodnih godina sneg nije izazvao haos u saobraćaju. Zbog niskih temperatura, koje su dostigle i 20 stepeni ispod nule, više osoba je preminulo. Loše vreme je zahvatilo celu zemlju. Železnica je uvela restrikcije i mnogi vozovi su stigli sa velikim zakašnjenjem. Otežan je bio i kopneni i vazdušni saobraćaj, otkazani su mnogi letovi, a jedan avion je prilikom sletanja iskliznuo sa staze. Zbog jakog vetra aktivnost u rumunskim crnomorskim lukama je suspendovana. Iako debljina snežnog pokrivača nije bila veća od 10 santimetara, saobraćaj u Bukureštu je bio otežan.