07.03-13.03.2016.

Prema podacima Eurostata- evropskog statističkog biroa, Rumunija je postigla treći privredni rast medju zemljama Evropske unije u poslednjem tromesečju prošle godine. Privredni analitičari kažu da je ovaj rast omogućila potrošnja, koja je za 15 odsto bila veća u 2015. godini, kao i povećanje ličnih dohodaka i smanjenje poreza, posebno poreza na dodatnu vrednost. Rumunija se već duže vreme nalazi medju zemljama sa najvišim ekonomskim rastom, ali prisustvo zemlje u grupi siromaptva pokazuje da model privrednog rasta nije u interesu stanovnika, upozorava Evropska komisija u svom izveštaju o Rumuniji. Šefica predstavništva Evropske komisije u Bukureštu Andjela Filoti je precizirala: «Ovo meni kazuje da ovaj model privrednog rasta u Rumuniji nije u interesu gradjana, jer, iako se zemlja razvija, gradjani ostaju i dalje siromašni. Ovaj model rasta mi ne želimo da ohrabrimo, da bi postao održiv i trajan, koji bi ulivao nadu gradjanima da će živeti bolje.» Evropska komisija preporučuje vlastima da se koncentrišu na tri prioritetne oblasti: oporavak investicija, nastavljanje strukturnih reformi i usvajanje odgovornih budžetskih politika.

Roxana Vasile, 12.03.2016, 13:45

Prema podacima Eurostata- evropskog statističkog biroa, Rumunija je postigla treći privredni rast medju zemljama Evropske unije u poslednjem tromesečju prošle godine. Privredni analitičari kažu da je ovaj rast omogućila potrošnja, koja je za 15 odsto bila veća u 2015. godini, kao i povećanje ličnih dohodaka i smanjenje poreza, posebno poreza na dodatnu vrednost. Rumunija se već duže vreme nalazi medju zemljama sa najvišim ekonomskim rastom, ali prisustvo zemlje u grupi siromaptva pokazuje da model privrednog rasta nije u interesu stanovnika, upozorava Evropska komisija u svom izveštaju o Rumuniji. Šefica predstavništva Evropske komisije u Bukureštu Andjela Filoti je precizirala: «Ovo meni kazuje da ovaj model privrednog rasta u Rumuniji nije u interesu gradjana, jer, iako se zemlja razvija, gradjani ostaju i dalje siromašni. Ovaj model rasta mi ne želimo da ohrabrimo, da bi postao održiv i trajan, koji bi ulivao nadu gradjanima da će živeti bolje.» Evropska komisija preporučuje vlastima da se koncentrišu na tri prioritetne oblasti: oporavak investicija, nastavljanje strukturnih reformi i usvajanje odgovornih budžetskih politika.

Vrhovni savet odbrane zemlje zakazao je u petak vanrednu sednicu za analizu posledica odluke Ustavnog suda. Sud je doneo odluku da su prisluškivanja telefonskih razgovora u krivičnim slučajevima neustavna. Predsednik Ustavnog suda Augustin Zegrean je izjavio da pogodjene vlasti odlukom Ustavnog suda treba samo da reše situaciju i nijedna osoba koja je prekršila zakon ne može se osloboditi odgovornosti: «Znate da se u Engleskoj prisluškivanje telefona ne može koristiti kao dokaz u sudskim procesima. Niko nije optužen samo na bazi snimljenih razgovora. Ako snimak ne može biti podržan dokazima, niko ne može biti osudjen.» Posle odluke Ustavnog suda više hiljada anketa u vezi sa korupcijom su sada pod velikim znakom pitanja, tako da tužilastva u Rumuniji zahtevaju dodatna finansijska sredstva od više miliona evra. Kao i zapošljavanje nekoliko stotina oficira sudske policije koji bi se bavili prisluškivanjem razgovora. Sa svoje strane, ministarka pravosudja Raluka Pruna izjavila je da će vlada pronaći rešenje koje ne bi poremetilo sistem: «Rešenje koje predlaže vlada je korišćenje infrastukture Rumunske obaveštajne službe (SRI), eliminišući svaku ljudsku intervenciju obaveštajaca i uz isključivo učešće tužilaca i sudske policije, odnosno nadležnih organa za krivično gonjenje, koji su, prema Ustavnom sudu, jedini organii koji mogu da preduzmu ovakve mere nadzora.» Organizacija za odbranu ljudskih prava tvrdi da je odluka Ustavnog suda dobrodošla i da će uticaj na krivične dosijee imati samo privremeni karakter, a problemi će se rešiti.

Posle samita Evropska unija- Turska, premijer Rumunije Dačijan Ćološ sastao se u Bukureštu sa generalnim sekretarom Severoatlantske Alijanse Jensom Stoltenbergom, kome je rekao da se Bukurešt nada jačanju prisustva Alijanse na istočnom boku i u zoni Crnog mora. Rumunija će pokrenuti inicijativu za jačanje saradnje sa zemljama regiona članicama NATO, Bugarskom i Turskom, sa nadom da će se ova zonska saradnja pretvoriti u medjunarodnu prisustvom i drugih članova Severoatlantske Alijanse. Pored toga premijer Ćološ je izrazio odlučnu nameru rumunske vlade da od iduće godine za odbranu izdvoji 2 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Nakon samita u Briselu, premijer je posetio Holandiju, koja predsedava Evropskom Unijom. Ćološ se sastao sa holandskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima rumunske zajednice u ovoj državi. Rumunsko društvo je spremno da se bez spoljnog nadzora bori protiv korupcije i za nezavisnost sudstva, izjavio je premijer Ćološ za vreme razgovora sa svojim holandskim kolegom Markom Ruteom u Hagu. Iako je ulazak Rumunije u Šengen predvidjen još u martu 2011. godine, ova odluka je odložena zbog suprostavljanja pojedinih članica, uključujući ovde i Holandiju, koje su izrazile rezerve prema efikasnosti domaćeg pravosudnog sistemaa.

Šef rumunske države Klaus Johanis boravio je ove nedelje u Israzelu i Palestini. U Jerusalimu za vreme susreta sa svojim izraleskim kolegom Ruvenom Rivlinom Johanis je izjavio da Rumunija poklanja posebnu pažnju odnosima sa Izraelom i da ova poseta potvrdjuje tradiciju 68godišnjih neprekidnih diplomatskih odnosa, a posebno perspektivama buduće bilateralne saradnje. Dve države vode veoma dobar dijalog o aktuelnim medjunarodnim temama, dodao je Johanis, uz napomenu da može biti reči o kompromisu kada se radi o osiguranju bezbednosti Izraela. U četvrtak, u Ramali, za vreme susreta sa predsednikom Palestinske uprave Mahmudom Abasom, Klaus Johanmis je izjavio da su zonama pogodjenim krizama i sukobima potrebna politička rešenja i udruženi napori kako bi se stanovništvu ulivala veća nada: «Mislimo da je najvažnije da se u ovom trenutku podignu novi mostovi povratka poverenja medju obe strane. Legitimne težnje palestinskog naroda da živi u miru i prosperitetu u sopstvenoj državi mogu se realizovati samo mirovnim procesom i obostrano prihvatljivim rešenjima.» Sa svoje strane, palestinski lider se izjasnio za mirovno rešenje zasnovano na pravdi i istini i naglasio da je on protiv nasilja i ekstremizma, bez obzira na povode.