(07-13.02.2022)

Očekuje se da će se naredne 3-4 nedelje smanjiti broj obolelih od
Kovida u Rumuniji, a incidencija će biti blizu 1 slučaj na hiljadu stanovnika,
ocenio je ove nedelje ministar zdravlja, Aleksandru Rafila. On je rekao da će
se tada razgovarati o postupnom ublažavanju zdravstvenih mera, pa čak i o ukidanju
digitalnog sertifikata, dok će nošenje maske u zatvorenom prostoru ostati i
dalje na snazi. Datum kada mogu stupiti na snazi ove mere je 7. mart, kada ističe
produženje stanja pripravnosti i kada će se doneti odluka na osnovu evolucije
indikatora pandemije. Posle 1. februara, usled 5 talasa Kovid virusa, kada je
registrovan rekordan broj inficiranih od preko 40000, došlo je do konstantnog
smanjenja broja zaraženih virusom korona. Ministar Rafila je naveo i značaj
vakcinacije, posebno za osetljiva lica. Od početka kampanje, 27. decembra 2020.
godine, najmanje jednu dozu vakcine primilo je skoro 8,1 milion Rumuna, odnosno
oko 50,5% odrasle populacije i oko 42% opšte populacije.

Roxana Vasile, 11.02.2022, 16:55

Očekuje se da će se naredne 3-4 nedelje smanjiti broj obolelih od
Kovida u Rumuniji, a incidencija će biti blizu 1 slučaj na hiljadu stanovnika,
ocenio je ove nedelje ministar zdravlja, Aleksandru Rafila. On je rekao da će
se tada razgovarati o postupnom ublažavanju zdravstvenih mera, pa čak i o ukidanju
digitalnog sertifikata, dok će nošenje maske u zatvorenom prostoru ostati i
dalje na snazi. Datum kada mogu stupiti na snazi ove mere je 7. mart, kada ističe
produženje stanja pripravnosti i kada će se doneti odluka na osnovu evolucije
indikatora pandemije. Posle 1. februara, usled 5 talasa Kovid virusa, kada je
registrovan rekordan broj inficiranih od preko 40000, došlo je do konstantnog
smanjenja broja zaraženih virusom korona. Ministar Rafila je naveo i značaj
vakcinacije, posebno za osetljiva lica. Od početka kampanje, 27. decembra 2020.
godine, najmanje jednu dozu vakcine primilo je skoro 8,1 milion Rumuna, odnosno
oko 50,5% odrasle populacije i oko 42% opšte populacije.

U svojstvu članice NATO
i kao strateški partner SAD, Rumunija uživa sve bezbednosne garancije koje su joj
potrebne, u kontekstu najgore krize od pada gvozdene zavese – rekao je
predsednik Klaus Johanis, koji je u petak zajedno sa generalnim sekretarom
NATO-a, Jensom Stoltenbergom, posetio 57. vazduhoplovnu bazu u mestu Mihail
Kogalnićanu, na jugoistoku Rumunije. Tokom nedelje je u Mihail Kogalnićanustigli su elementi vojne opreme odreda koji su SAD
poslale u sklopu podrške NATO saveznicima u istočnoj Evropi, s obzirom na postojeće
tenzije između Rusije i Ukrajine. U Rumuniji je raspoređeno oko 1.000 američkih
vojnika. Pridružuju se njihovim kolegama, preko 900 američkih vojnika, koji se
već nalaze na teritoriji Rumunije. Na celom istočnom krilu, od Crnog mora do
Baltika, NATO raspoređuje dodatne trupe i vojne kapacitete, rekao je Jens
Stoltenberg, koji je u ime Alijanse pozvao Rusiju da deeskalira situaciju i na
dobronamerni dijalog. Spremni smo za političko rešenje. Istovremeno smo jaki,
obazrivi i ujedinjeni. – naglasio je šef NATO-a. Predsednik Klaus Johanis je u četvrtak
takođe štab Jugoistočne multinacionalne
brigade u Krajovi na jugu Rumunije, čiji je zadatak da ojača obeshrabrivanje i
odvraćanje postojećih tenzija i da podrži odbrambeni stav NATO-a u regionu
Crnog Mora kao i na istočnom krilu. Ovo je bila prilika da predsenik Rumunije
pozdravi nedavne odluke SAD i Francuske o njihovom vojnom prisustvu u Rumuniji.
Klaus Johanis je, takođe, uputio poziv drugim savezničkim državama da razmotre
mogućnost snažnog doprinosa multinacionalnim strukturama u Rumuniji.

Shodno zimskim
ekonomskim prognozama Evropske komisije, Rumunija će ove godine imati
privredni rast od 4,2 %, a 2023. od 4,5%. Građani se, međutim, suočavaju sa
najvećom inflacijom od 2005. godine koja ima uzlazni trend. Najviše su cene
gasa (preko 50%) i struje (28%). Kako bi, prema procenama Centralne banke,
inflacija uskoro dostigla dvocifren broj, u pokušaju da je ublaži, Nacijonalna
Banka Rumunije je podigla stopu monetarne politike do 2,5% godišnje, a prva
posledica je rast kamatnih stopa, smanjiće se potrošnja a ekonomski rast će se
usporiti. Ovi troškovi su, međutim, prihvatljivi, kažu ekonomski stručnjaci, za
zaustavljanje inflacije, javnog neprijatelja broj 1 u prvoj polovini godine.

Oštro kritikovan zbog
načina na koji je rešio trenutnu situaciju u energetici, ministar energetike,
Virđil Popesku, član Nacionalne liberalne stranke trebalo bi da se ove nedelje suoči sa
predlogom koji je, u Poslaničkom domu, pokrenula Unija spasimo Rumuniju, u
opoziciji. Ukratko, USR opisuje upravljanje krizom računa za energiju kao neadekvatno,
pri čemu su odluke ministra Popeskua ugrozile, po mišljenju USR, energetsku
bezbednost Rumunije. Debata o predlogu za izglasavanje nepoverenja, zakazana za
ponedeljak, prekinuta je, međutim, nakon što je lider nacionalističkih
poslanika Alijanse za ujedinjenje Rumuna, Đorđe Simion, naglo obrušio ministru
energetike dok je zvaničnik govorio na govornici doma. Sastanak je nastavljen,
ali su debate vođene samo sa poslanicima USR, AUR i nezavisnim poslanicima, u
odsustvu, u znak protesta, Virdžila Popeskua i predstavnika PSD, PNL i UDMR na
vlasti. Predlog nije prošao. Umesto toga, predstavnici vladajućih partija su
izmenili pravilnik o radu Poslaničkog doma, tako da parlamentarci koji se budu
agresivno ponašali tokom plenarnih sednica mogu biti strože kažnjeni. AUR i USR
najavili su da će tražiti mišljenje Ustavnog suda, zbog toga što promene utiču
na transparentnost rada parlamenta.

Zajednička sednica,
vlada Rumunije i Republike Moldavije, prilika za potpisivanje nekoliko
sporazuma o saradnji u oblastima poput energetike, obrazovanja i infrastructure.
U Kišinjevu vidimo najveće otvaranje ikada zabeleženo u odnosima sa Bukureštom – konstatovao je rumunski premijer Nikolaje Čiuka. Sa svoje
strane, šef proevropske moldavske vlade, Natalija Gavrilica jeu zajedničkom sastanku videla simbol,
kroz njenu izuzetno ambicioznu agendu za dobrobitgrađana obe države. Bukurešt će Kišinjevu obezbediti 100 miliona
evra bespovratne finansijske pomoći. Između ostalog, gradiće se vodovodna i
kanalizaciona mreža i sanirati obrazovne i kulturne ustanove. Biće izgrađen i
novi most preko reke Prut, koji će biti integrisan u budući sistem autoputeva
u Rumuniji. U isto vreme, dve strane će zajedno raditi na proceni, sprečavanju
i upravljanju krizama u snabdevanju energijom i prirodnim gasom.