08.06.-14.06.2015.
Optužen za sukob interesa u vreme mandata predsednika vlade, socijal-demokratski prmijer Viktor Ponta sačuvao je parlamentarni imunitet. Kolege iz Poslaničkog doma, okupljene na plenarnoj sednici, u utorak, odbili su zahtev Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) za pokretanje krivične prijave. Isti stav zauzela je i pravna komisija ovog doma dan ranije. Nacionalna antikorupcijska direkcija počela je, međutim, krivično gonjenje Viktora Ponte, pod sumnji da je počinio krivična dela u vreme kada je bio advokat. Premijer je optužen za falsifikovanje, saučesništvo u utaji poreza i pranju novca, zajedno sa bivšim ministrom saobraćaja, senatorom Socijal- demokratske partije (PSD) Danom Šovom. Viktor Ponta je prvi premijer postkomunističke Rumunije optužen za krivična dela u vreme obavljanja mandata. U novonastaloj situaciji, predsednik Klaus Johanis je tražio da premijer podnese ostavku. U odgovoru na svojoj Fejsbuk stranici, Viktor Ponta je napisao da neće podneti ostavku, jer ga je Parlament postavio na ovu dužnost i samo Parlament može da ga smeni. U pismu spoljnim partnerima i inostranim medijima premijer tvrdi da dosije ima političku nameru da sruši sadašnju vladu.
Roxana Vasile, 13.06.2015, 12:14
Ako premijer neće podneti ostavku, rušenje vlade može da bude rešenje za izlazak iz ove situacije, naglasila je kopredsednica Nacionalne liberalne partije (PNL), Alina Gorgiu. I opoziciona stranka pokrenula je inicijativu za glasanje nepoverenja sadašnjoj vladi. Inicijativa je odbačena u petak u rumunskom parlamentu, ali teme ostaju: katastrofalna organizacija predsedničkih izbora u inostranstvu, kada mnogi Rumuni iz dijaspore nisu mogli da glasaju i zbog neusvajanja Zakona o dopisnom glasanju, koji bi mogao da spreči slične situacije. Vladu je, međutim, napustio ministar saobraćaja, Joan Rus, koji je podneo ostavku na ovoj dužnosti posle njegovih uvredljivih deklaracija na račun Rumuna koji rade u inostranstvu. Premijer Viktor Ponta je izjavio da će sledeće nedelje voditi razgovore o imenovanju novog ministra. O ostavci na visokom nivou razgovaralo se ove nedelje i u Kišinjevu. Premijer Republike Moldavije, Kiril Gaburić, koga se sumnja da je
falsifikovao diplomu velike mature, podneo je ostavku.
Jedna snažna Rumunija u Evropi i svetu, naziv je Nacionalne odbrambene strategije Rumunije, koju Vrhovni savet odbrane zemlje (CSAT) treba da dostavi Parlamentu na usvajanje. Na kraju sednice Vrhovnog saveta odbrane, predsednik Rumunije je izjavio da je glavna novina strategije koncept proširene bezbednosti. Na nacionalnu bezbednost se ne gleda samo kroz prismu odbrane, već i aspekata koji se tiču javnog reda, ekonomije, infrastrukture, vaspitanja, zdravstva, zaštite čovekove sredine i kulture, jer sve ove imaju posledice po nacionalnu bezbednost. U ovoj konstrukciji, strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama, pripadnost Severoatlantskoj alijansi i Evropskoj Uniji, smatraju se osloncima spoljne i bezbednosne politike. Kao dokaz aktivnog učešća u evropskoj konstrukciji, Bukurešt želi da se na Evropskom savetu ovog meseca pokrene proces izrade nove komunitarne bezbednosne strategije. Istovremeno, na nacionalnom nivou nastavlja se proces restrukturacije i modernizacije vojske u
2015. i program opremanja do 2017. godine.
Senat Rumunije usvojio je ove nedelje nacrt zakona koji omogućava lekarskom osoblju iz javnih bolnica da obavlja privatnu aktivnost u bolnicama u kojima radi. Dokument će biti dostavljen zdravstvenoj komisiji Poslaničkog doma, a zatim Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Ministarstvo zdravlja se nada da će se ovim zakonom zaustaviti odliv lekara u inostranstvu i , istrovremeno, poboljšati kvalitet lekarskih usluga u rumunskim bolnicama. U poslednjim godinama, zbog niskih ličnih dohodaka, Rumuniju je napustilo 20.000 lekara.
Svetska banka je korigovala prognozu o privrednom rastu Rumunije na 3 odsto u 2015., rast koji je viši od prognoziranog prosečnog svetskog rasta od 2,8 odsto. Prema prognozi privredni rast Rumunije u 2016. prognozira se na 3,2 odsto, a u 2017. na 3,5 odsto, za 0,4 odsto manji nego u zimskoj prognozi međunarodne finansijske institucije. Privredne rezultate Rumunije i Češke potvrdio je i statistički biro Evropske Unije (EUROSTAT). Dve države su u prvom tromesečju ove godine postigle najveći privredni rast u Evropskoj Uniji od 4,2 odsto.
Važan zamajac privrede, rumunska poljoprivreda, nekada žitnica Evrope, mogla bi se ove godine suočiti sa produženom sušom sa udelom između 5 i 7 odsto bruto društvenog proizvoda. Ova situacija mogla bi negativno da utiče na prognozirani ekonomski rast. Trenutno, severo-istočne, istočne i južne zone, najpogođenije su produženom sušom. Rezerve vode se ovde približavaju kritičnoj granici. Sistem navodnjavanja, izgrađen pre 1989. godine, teško može pokriti oko 10 odsto obradivog zemljišta.
