(11.10-16.10.2021)
Ove nedelje rumunski lekari su uputili očajnicki apel na vakcinaciju stanovništva i poštovanje zdravstvenih mera u cilju zaustavljanja četvrtog talasa pandemije kovida 19 koji i dalje hara Rumunijom. Jedna od najteže pogodjenih zemalja na svetu u ovom trenutku najzaraznijom varijantom Delta, Rumunija ima drugu najnižu stopu vakcinacije stanovnika u Evropskoj uniji od svega 30 % i zaostaje mnogo za evropskim prosekom. Iako raspolaže dovoljnim količinama vakcine Fajzera. Moderne, Astra Zeneke i Džonsona i Džonsona, nabavljene posredstvom evropskih komunitarnih mehanizma, Rumuni oklevaju sa imunizacijom, iako je poznato da svakog dana od posledica kovida umire više stotina ljudi , da su bolnice prepune pacijenata, a postelje na odeljenjima intenzivne nege pune. Mnogi pacijenti, kojima je potreban kiseonik, zbog nedostatka slobodnih mesta čekaju na hodnicima da se oslobode mesta. Političari, koji se ne mogu ponositi u poslednje vreme najboljim merama, prebacuju krivicu jedni na druge i apeluju na vakcinaciju i odgovornost stanovnika posle duže pauze relaksacije. Rumunija je tražila evropsku lekarsku pomoć. Poljska, Danska i Evropska unija poslale su Bukureštu koncentratore kiseonika, Italija monoklonalna antitela, dok je Madjarska počela da prima teško bolesne pacijente iz Rumunije.
Eugen Coroianu, 16.10.2021, 06:40
Ove nedelje rumunski lekari su uputili očajnicki apel na vakcinaciju stanovništva i poštovanje zdravstvenih mera u cilju zaustavljanja četvrtog talasa pandemije kovida 19 koji i dalje hara Rumunijom. Jedna od najteže pogodjenih zemalja na svetu u ovom trenutku najzaraznijom varijantom Delta, Rumunija ima drugu najnižu stopu vakcinacije stanovnika u Evropskoj uniji od svega 30 % i zaostaje mnogo za evropskim prosekom. Iako raspolaže dovoljnim količinama vakcine Fajzera. Moderne, Astra Zeneke i Džonsona i Džonsona, nabavljene posredstvom evropskih komunitarnih mehanizma, Rumuni oklevaju sa imunizacijom, iako je poznato da svakog dana od posledica kovida umire više stotina ljudi , da su bolnice prepune pacijenata, a postelje na odeljenjima intenzivne nege pune. Mnogi pacijenti, kojima je potreban kiseonik, zbog nedostatka slobodnih mesta čekaju na hodnicima da se oslobode mesta. Političari, koji se ne mogu ponositi u poslednje vreme najboljim merama, prebacuju krivicu jedni na druge i apeluju na vakcinaciju i odgovornost stanovnika posle duže pauze relaksacije. Rumunija je tražila evropsku lekarsku pomoć. Poljska, Danska i Evropska unija poslale su Bukureštu koncentratore kiseonika, Italija monoklonalna antitela, dok je Madjarska počela da prima teško bolesne pacijente iz Rumunije.
Sa zdravstvenom krizom u Bukureštu poklapa se i politička, jer je zemlja ostala bez Vlade, kojoj je Parlament izglasao nepoverenje. Nedelja je protekla pod znakom pregovora o formiranju parlamentarne večine nakon što je predsednik države Klaus Johanis imenovao Dačijana Čološa, lidera Unije spasite Rumuniju (USR), za mandatara za sastav novog Kabineta. Podsečamo da je Unija spsite Rumuniju, stranka vladajuće koalicije, napustila Vladu desnog centra zbog neslaganja sa premijerom Florinom Kacuom, koji je nedavno izabran za lidera Nacionalne liberalne partije (PNL). Dačijan Čološ je imenovan za mandatara jer je bio jedini predloženi kandudat za ovu dužnost. On je izjavio da je njegova namera da obnovi staru koaliciju. Glavni zadatak Unije spasite Rumuniju jer realizacija feforme, ali bez Florina Kacua, dok Nacionalna liberalna partija javlja da želi obnavljanje koalicije ali oko ove stranke i napada Uniju spasite Rumuniju svaki put kada ima priliku. Za obnavljanje koalicije zalaže se i Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR). Opoziciona Socijaldemokratska partija ( PSD ), koja ima najveći broj parlamentaraca i na čiju je inicijativu izglasano nepoverenje Vladi, zalaže se za prelaznu ekspertsku vladu i vanredne izbore. Alijansa za ujedinjenje Rumuna smatra da je imenovanje Dačijana Čološa za mandatara za sastav Vlade politička igra. Čološ je izjavio da u krajnjoj meri računa i na manjinsku vladu sastavljenu od članova Unije spasite Rumuniju.
Kao da pandemija i politička nestabilnost nisu bile dovoljne, stanovnici Rumunije suočavaju se i sa velikim poskupljenjem energije. Mala uteha su mere koje Evropska komisija predlaže članicama Unije: odnosno da se vrednosnim bonovima dodeli hitna pomoč kučnim potrošačima, da se zabrane isključenja kučnih potrošača koji nisu mogli da plate struju i da smanjenjem poreza i teksi država pomogne preduzečima. Pomenuta je ideja da se stvore zajedničke strateške rezerve prirodnog gasa kao i sa vakcinama, ali ova ideja bi mogla da se ostvari tek 2022. godine. U medjuvremenu Bukurešt nastavlja parlamentarnu anketu o poskupljenju energije zbog osnovane sumnje da su mnogi snabdevači energjie nezakonito podigli cene.
Fudbalska reprezentacija Rumunije pobedila je reprezentaciju Jermenije sa 1:0 na domaćem terenu i revanširala se jermenskim fudbalerima za poraz u Erevanu sa 2:3. U grupi Ž kvalifikacija za Svetsko prvenstvo Nemačka vodi sa 21. bodom i obezbedila je već plasman na završni turnir, na drugom mestu je Rumunija sa 13 bodona, na trećem je Severna Makedonija sa 12, na četvrtom Jermenija sa 12 bodova, na petom Island sa 8 bodova i na poslednjem, šestom mestu, Lihtenštajn sa jednim bodom. Sledećeg meseca Rumunija igra na domaćem terenu protiv Islanda i na strani sa Lihtenštajnom. Pobednice grupa plasiraće se za završni turnir a drugoplasirane tražiće šansu u baražu.
Na Nacionalnoj areni u Bukureštu odvija se najvažnije svetsko takmičenje u elektronskim sportovima Dota 2. Veliko finale odvijaće se 17. novembra, kada se sastaju dva najbolja tima, od ukupno 18. . Organizatori očekuju da će najamanje 100 miliona ljubitelja pratiti ova takmičenja onlajn. Od ovih takmičenja koristi ima i državna kasa u koju će se slivati 16 % poreza na 40 miliona dolara premija. Svetsko prvenstvo u gejmingu održava se sa praznim tribinama zbog pandemije novog koronavirusa.
