(13.03-18.03.2017.)
Evropska komisija je upozorila Rumuniju da bi ove godine mogla da zabeleži najveće povećanje budžetskog deficita medju članicama Evropske unije od 3,6%, iako je u 2016. godini postigla najveći privredni rast. Predsednica Predstavništva Evropske komisije u Bukureštu Andjela Kristea je izjavila ove nedelje, prilikom lansiranja Ekonomskog izveštaja, da se u ovom dokumentu konstatuju mnogi paradoksi: ,,Sa jedne strane konstatovali smo da se smanjuje stepen siromaštva u Rumuniji, ali i da se povećavaju društvene nejednakosti, trend koji je počeo da se ispoljava 2012. godine i koji nije specifičan Rumuniji, već i drugim članicama Unije. Smatramo da je ova situacija posledica globalne krize potpomognute efektima globalizacije.
Roxana Vasile, 18.03.2017, 14:40
Evropska komisija je upozorila Rumuniju da bi ove godine mogla da zabeleži najveće povećanje budžetskog deficita medju članicama Evropske unije od 3,6%, iako je u 2016. godini postigla najveći privredni rast. Predsednica Predstavništva Evropske komisije u Bukureštu Andjela Kristea je izjavila ove nedelje, prilikom lansiranja Ekonomskog izveštaja, da se u ovom dokumentu konstatuju mnogi paradoksi: ,,Sa jedne strane konstatovali smo da se smanjuje stepen siromaštva u Rumuniji, ali i da se povećavaju društvene nejednakosti, trend koji je počeo da se ispoljava 2012. godine i koji nije specifičan Rumuniji, već i drugim članicama Unije. Smatramo da je ova situacija posledica globalne krize potpomognute efektima globalizacije.
Rumuniji su potrebne zdrave ekonomske politike koje bi ojačale ekonomski rast postignut u poslednje vreme, naročito u sadašnjem kontekstu u kojem budžetsko-fiskalni okvir predstavlja seriju rizika- naglasili su u četvrtak predstavnici Medjunarodnog monetarnog fonda za vreme susreta sa predsednikom Rumunije Klausom Johanisom. Bukurešt treba da pomeri naglasak sa podsticanja potrošnje na podržavanje investicija i proizvodnje. Potrebno je, takodje, da se poboljšaju i rezultati u procesu apsorpcije evropskih fondova- kazali su predstavnici MMF-a.
Mere koje rumunske vlasti treba pod hitno da preduzmu za deblokaciju evropskih fondova bila je glavna tema susreta komesarke za regionalni razvoj Korine Krecu sa premijerom Rumunije Sorinom Grindeanuom. Korina Krecu je upozorila da je na pola finansijskog perioda 2014.-2020. godina stepen apsorpcije naše zemlje ravan nuli. 2017. godina je odlučujuća za apsorpciju, dodala je Korina Krecu. Dobra vest je ta da se prethodni finansijski period 2007.-2014. završava sa apsorpcijom većom od 90% i da se rezultati mogu videti svuda. Premijer Grindeanu se založio za deblokadu pojedinih oblasti koje bi omogučile privlačenje evropskih fondova, uz napomenu da ovi predstavljaju motor privrednog rasta.
Broj krivičnih dela u Rumuniji smanjen je osetno već petu godinu zaredom- saopšteno je u sredu prilikom predstavljanja bilansa Ministarstva unutrašnjih poslova za 2016. godinu. Smanjen je broj kriminalnih dela, porodičnog nasila, pljački i kradja. Nije manje važna ni činjenica da je prošla godina bila četvrta po redu kada je broj poginulih u saobraćajnim nesrećama stacionirao na nivou od 2000 osoba. U julu je zaplenjeno i 2663 kilograma kokaina. Prioriteti ministarstva unutrašnjih poslova bili su i sprečavanje i suzbijanje ekonomsko-finansijskog kriminala i korupcije. Rasformirano je više od 200 kriminalnih organizacija. Ministarka unutrašnjih poslova Karmen Dan je izmedju ostalog rekla: ,,Akcije sprečavanja i suzbijanja utaje poreza, korupcije i krijumčarenja umerene su na nadoknadu štete. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u sklopu suzbijanja ekonomsko-finansijskog kriminala konstatovalo skoro 32.000 krivičnih prekršaja. Resorna ministarka je, medjutim, dodala da je aktivnost unutrašnjih poslova otežana zbog nedostatka osoblja
Vlada Rumunije donela je odluku da uputi jednu delegaciju na Siciliji posle informacija o eksploataciji rumunskih državljana u Italiji. Posle susreta ministarke za Rumune u rasejanju Andreje Pastarnak sa lokalnim vlastima i ekspertima, Rumunija i Italija donele su odluku o formiranju Centra podrške i pomoći žrtvama trafikinga osoba i formiranje mobilnih jedinica koje će na terenu pružiti pomoć i savetovanje. Britanski nedeljni list «The Observer» je nedavno objavio informaciju da 7500 žena, većinom iz Rumunije, živi u groznim uslovima na jugu Italije, da su žrtve brojnih zloupotreba, pretnji i seksualnih agresija.
