16- 21.12.2019.

Stanovnici Rumunije ovih dana obeležavaju tridesetogodišnjicu Rumunske revolucije koja je počela u Temišvaru u decembru 1989. godine, proširila se zatim na najveće gradove zemlje da bi vrhunac dostigla padom režima Nikolaja Čaušeskua. Rumunija je bila jedina bivša komunistička država u kojoj je za prelazak na demokratiju plaćena krvava cena. Istoričar Konstantin Korneanu, naučni direktor Instituta rumunske revolucije, kaže da je cela Evropa u to vreme čekala smenu režima u Rumuniji: ,,Očekivanje je bilo ogromno kao odgovor na reči tadašnjeg francuskog predsednika Fransoa Miterana. 23. novembra 1989. godine u Evropskom parlamentu on je rekao da se ,,čeka glas rumunskog naroda“, jer su svi ostali narodi izašli na ulice u Pragu, Varšavi, Istočnom Berlinu, Budimpešti i Sofiji. Rumuni su ostali sami i sve oči su bile uperene na Rumuniju, svi su čekali da vide šta se dešava u Bukureštu i ako smo sposobni da preduzmemo nešto. Uspeli smo, ali cena je bila ogromna.“

Corina Cristea, 21.12.2019, 15:09

Stanovnici Rumunije ovih dana obeležavaju tridesetogodišnjicu Rumunske revolucije koja je počela u Temišvaru u decembru 1989. godine, proširila se zatim na najveće gradove zemlje da bi vrhunac dostigla padom režima Nikolaja Čaušeskua. Rumunija je bila jedina bivša komunistička država u kojoj je za prelazak na demokratiju plaćena krvava cena. Istoričar Konstantin Korneanu, naučni direktor Instituta rumunske revolucije, kaže da je cela Evropa u to vreme čekala smenu režima u Rumuniji: ,,Očekivanje je bilo ogromno kao odgovor na reči tadašnjeg francuskog predsednika Fransoa Miterana. 23. novembra 1989. godine u Evropskom parlamentu on je rekao da se ,,čeka glas rumunskog naroda“, jer su svi ostali narodi izašli na ulice u Pragu, Varšavi, Istočnom Berlinu, Budimpešti i Sofiji. Rumuni su ostali sami i sve oči su bile uperene na Rumuniju, svi su čekali da vide šta se dešava u Bukureštu i ako smo sposobni da preduzmemo nešto. Uspeli smo, ali cena je bila ogromna.“

Ove nedelje na dnevnom redu Evropskog parlamenta govorilo se i o rumunskoj revoluciji. Evropsko zakonodavno telo usvojilo je velikom većinom glasova rezoluciju kojom se odaje posebnu počast žrtvama revolucije i njihovim porodicama. Njihovo požrtvovanje omogučilo je prelazak Rumunije na demokratsko društvo, pravnu državu, tržišnu privredu i integraciju u NATO i Evropsku uniju. Evropski parlament poziva rumunsku državu da ulaže dodatne napore za rasvetljavanje istine o dogadjajima od pre 30 godina. Tridesetogodišnjica revolucije obeležena je i na svećanoj sednici Parlamenta u Bukureštu.

Liberalna Vlada Ludovika Orbana odlučila je premijerno da iduće nedelje preuzme pred Parlamentom odgovornost za Nacrt državnog budžeta za 2020. godinu. Nacrt predvidja privredni rast od 4,1%, deficit od skoro 3,6% i godišnju stopu inflacije od 3,1%. Posle saopštenja ove odluke, nezadovoljna zaobilaženjem parlamentarne rasprave Socijaldemokratska partija (PSD), najveća opoziciona politička stranka, zapretila je traženjem ocene ustavnosti. Premijer Orban je u intervjuu za Radio Rumunija objasnio da je odluka o preuzimanju odgvornosti jedini metod za usvajanje državnog budžeta do 31. decembra. On je dao uveravanja da će se iduće godine povećati plate budžetskih radnika i dodao: ,,Doneli smo odluku o zamrzavanju plata državnih funkcionera, smanjili subvencije političkih stranaka za 30%, zabranićemo kumuliranje penzije i plate u javnom sektoru. Budžet socijalnog osiguranja povečaće se za preko 23% u odnosu na 2019. godinu, a penzije u skladu sa zakonom na snazi, ali ne i minimalna. Premijer je dodao da se predvidja i povećanje fonda za investicije.

Dva dana pre polaganja zakletve za novi petogodišnji predsednički mandat, šef države Klaus Johanis je predstavio bilans svog prethodnog mandata. Najvažniji cilj je bilo nastavljanje evropskim i demokratskim putem, jer se zemlja u poslednjih pet godina suočavala sa velikim izazovima, od kojih je najozbiljniji bio rizik od skretanja sa zapadne trajektorije, izjavio je Klaus Johanis. Na unutrašnjem planu prioritet je bio funkcionisanje javnih institucija. Šef države je dodao da ,,Obrazovana Rumunija“ predstavlja njegov omiljeni projekat, jer su postavljeni temelji jedne obrazovne strategije. Na ekonomskom planu predsednik je rekao da je preduzeo korake za sprečavanje privrednih skretanja i vodio konstruktivan dijalog sa poslovnim ljudima.

Prvostepeni sud u Bukureštu saopštio je ove nedelje presude u vezi sa katastrofalnimm požarom od pre 4 godine u bukureštanskom klubu Kolektiv, koji je odneo 64 mlada života. Bivši gradonačelnik sektora u kojem se klub nalazi osudjen je na 8 godina i 6 meseci zatvora za zloupotrebu službenog položaja. Tri vlasnika kluba osudjena su na 11 godina i 8 meseci zatvora za ubistvo iz nehata, fizičke povrede i nepreduzimanje zdravstvenih i bezbednosnih mera na radu. Vlasnici vatrometne firme osudjeni su na 12 godina i 8 meseci zatvora, odnosno na 3 godine i 6 meseci zatvora, a dva pirotehničara na 9 godina i 8 meseci. Dva vatrogasca Inspektorata za hitne situacije koji su proverili klub Kolektiv, ali nisu preduzeli zakonske mere za poštovanje normi, osudjeni su na 9 godina i 2 meseca zatvora. Solidarno sa Gradskom skupštinom i Institucijom za hitne situacije, osudjeni treba da plate preko 50 miliona evra odštete porodicama poginulih. Odluka suda nije konačna.