(18.01-23.01.2021)

Pre nedelju dana u Rumuniji je počela druga etapa vakcinisanja stanovnika. U prvpj etapi vakcinisani su zdravstveni i socijalni radnici, dok će drugom, etapom biti obuhvaćene osobe starije od 65 godina i zaposleni radnici najbitnijih državnih institucija. Nešto kasnije Vlada je donela odluku da se u drugu kategoriju uvrste i radnici pomorske i rečne plovidbe, članovi diplomatskih misija, sportisti koji učestvuju na medunarodnim takmičenjima kao i beskučnici i osobe sa dizabilitetima. Prema novom pravilu od ukupnog broja mesta u jednom danu, 75% rezervisano za osobe starije od 65 godina i za hronične bolesnike, a 25% za radnike najbitnjih državnih institucija. U celoj zemlji otvoreno je oko 300 centara za vakcinaciju kapaciteta 30 000 vakcina dnevno i otvoriće se novi pod uslovom da u Rumuniji stignu dovoljne količine vakcina Fajzer ili Moderna. Prema rečima premijera Florina Kacua, Rumunija će do kraja marta imati oko 2,4 miliona doza. Ali ne ide sve kao po loju, obični ljudi i opozicioni političari nezadovoljni su jer su se od otvaranja vladine onlajn platforma za prijavljivanje za vakcinisanje pojavili tehnički problemi, tako da mnoge osobe nisu mogle da se prijave neposredno, već samo preko porodičnog lekara ili poslodavca. Za ovo poslednje rešenje operdelili su se ljudi koji nemaju pristup internetu. Pored toga pojedini hronični biolesnici nisu u evidenciji Fonda za zdravstveno osiguranje, a u pojedinim županijama sva mesta su popunjena jer još nema dovoljnih doza vakcine. Predstavnik Rumunije u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji doktor Aleksandru Rafila, socijaldemokratski poslanik, smatra da neadekvatno funkcionisanje platforme za prijavljivanje za vakcinaciju u drugoj etapi bez prioritizacije pojdinih kategorija može sprečiti efikasnu vakcinaciju stanovnika.

Roxana Vasile, 23.01.2021, 01:00

Pre nedelju dana u Rumuniji je počela druga etapa vakcinisanja stanovnika. U prvpj etapi vakcinisani su zdravstveni i socijalni radnici, dok će drugom, etapom biti obuhvaćene osobe starije od 65 godina i zaposleni radnici najbitnijih državnih institucija. Nešto kasnije Vlada je donela odluku da se u drugu kategoriju uvrste i radnici pomorske i rečne plovidbe, članovi diplomatskih misija, sportisti koji učestvuju na medunarodnim takmičenjima kao i beskučnici i osobe sa dizabilitetima. Prema novom pravilu od ukupnog broja mesta u jednom danu, 75% rezervisano za osobe starije od 65 godina i za hronične bolesnike, a 25% za radnike najbitnjih državnih institucija. U celoj zemlji otvoreno je oko 300 centara za vakcinaciju kapaciteta 30 000 vakcina dnevno i otvoriće se novi pod uslovom da u Rumuniji stignu dovoljne količine vakcina Fajzer ili Moderna. Prema rečima premijera Florina Kacua, Rumunija će do kraja marta imati oko 2,4 miliona doza. Ali ne ide sve kao po loju, obični ljudi i opozicioni političari nezadovoljni su jer su se od otvaranja vladine onlajn platforma za prijavljivanje za vakcinisanje pojavili tehnički problemi, tako da mnoge osobe nisu mogle da se prijave neposredno, već samo preko porodičnog lekara ili poslodavca. Za ovo poslednje rešenje operdelili su se ljudi koji nemaju pristup internetu. Pored toga pojedini hronični biolesnici nisu u evidenciji Fonda za zdravstveno osiguranje, a u pojedinim županijama sva mesta su popunjena jer još nema dovoljnih doza vakcine. Predstavnik Rumunije u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji doktor Aleksandru Rafila, socijaldemokratski poslanik, smatra da neadekvatno funkcionisanje platforme za prijavljivanje za vakcinaciju u drugoj etapi bez prioritizacije pojdinih kategorija može sprečiti efikasnu vakcinaciju stanovnika.

Lideri Evropske unije doneli su u četvrtak odluku da ne zatvore unutrašnje granice Unije, ali da uvedu nove restrikcije za nebitna putovanja da bi se ograničilo širenje kovida-19 i pojava novi virusni sojevi.

Radnici profesionalnih i socijalnih kategorija nastavili su i ove nedelje ulične proteste nezadovoljni sadašnjom vladom desnog centra koja nije sprečila destabilizaciju rumunske privrede u kontekstu pandemije Kovida-19. Okupljeni ispred sedišta Predsedništva, Vlade, pojedinih ministarstava, županijskih prefektura pa i političkih stranaka iz vladajuće koalicije, nezadovolni radnici iz cele zemlje predstavili su njihove zahteve. Kartel Alfa, jedna od najvećih rumunskih sindikalnih oganizacija, organizovala je 14. januara protesne akcije koje će trajati do 28. februara. Sindikalni radnici zahtevaju pristojan minimalni lični dohodak, pravedne penzije, kvalitetne javne usluge, deblokadu kolektivnih pregovora, pravedno oporezivanje i adekvatnu primenu zakona. Podpredsednik Vlade Dan Barna kaže da se pojedini zahtevi sindikata mogu rešiti u narednom periodu. Barna je dodao da ove zahteve treba analizirati i sa stanovišta privredne krize i budžetskog deficita od 7%. Opoziciona Socijaldemokratska partija (PSD) slaže se sa sindikalnim radnicima kada je reč o politici plata i tvrdi da je povećanje ličnih dohodaka i penzija ostvarljivo i nez povecanja budžetskog deficita iznad predvidjene granice od 7%. Socijaldemokrate nameravaju da 27. januara predstave sopstvenu verziju državnog budžeta. Premijer Florin Kacu podpredsednik Vlade Dan Barna, ministar za finansije Aleksandru Nazare i ministar za evropske projekte Kristijan Ginea pozvani su kod predsednika Klausa Johanisa na konsultacije. Nacrt budžeta će najverovatnije biti dostavljen Parlamentu na razmatranje i usvajanje sledećeg meseca

Predsednik Rumunije Klaus Johanis čestitao je Džou Bajdeni i Kalmali Heris izbor za predsednika, odnosno podpredsednika SAD.,, Uveren sam da ćemo zajedno nastaviti da razvijamo i produbimo Strateško partnerstvo na dobrobit naših naroda i da saradjujemo u duhu transatlanskih vrednosti, objavio je na svom tviter nalogu predsednik Rumunije. Na svečanosti inauguracije 46. predsednika SAD, Rumuniju je predstavio naš ambasador u Vašingtonu Djordje Kristijan Major. U saopštenju, Ambasada Rumunije u američkoj prestonici izražava uverenje da će se tokom mandata novog američkog predsednika obe države angažovati na produbljavanju i razvijanju Strateškog partnerstva za XXI potpisanog pre jedne decenija.