(20.03-25.03.2023)
Na sednici Evropskog saveta u Briselu predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da je pomoć Ukrajini i dalje potrebna. Glavna tema skupa evropskih lidera bila je podrška ovoj zemlji koja se bori protiv ruske invazije. Predsednik Johanis je podsetio da Rumunija podržava evropski stav o isporuci municije Ukrajini i predstavio predsednici Evropske komisije, Ursuli vond der Lajen, situaciju u kojoj se nalaze rumunski farmeri kojima je potrebna pomoć zbog gubitaka nastalih usled izvoza velikih kolićina ukrajinsih žitarica. Na zahtev šefa rumunske države da Komisija ponovo razmatra visinu subvencije dodeljene Rumuniji, šefica Evropske komisije je obećala da će se ponovo analizirati ovo pitanje. Zvaničnici Evropske komisije treba da vode računa o rumunskim naporima koji su omogućili izvoz ukrajinskih žitarica, naglasio je Klaus Johanis, koji smantra da je ,,čudno da se u Evropskoj komisiji ne analiziraju ove stvari, da se ništa ne pregovaa naknadno i da se koriste samo formule. Ove stvari se ne mogu rešavati knjigovodstveno“ naglasio je predsednik Rumunije. U pregovorima na Savetu evropskih ministara poljoprivdere za kompenzacije rumunskim pogodjenim izvozom ukrajinskim žitaricama namenjeno samo 10 miliona evra.
Roxana Vasile, 25.03.2023, 14:33
Na sednici Evropskog saveta u Briselu predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da je pomoć Ukrajini i dalje potrebna. Glavna tema skupa evropskih lidera bila je podrška ovoj zemlji koja se bori protiv ruske invazije. Predsednik Johanis je podsetio da Rumunija podržava evropski stav o isporuci municije Ukrajini i predstavio predsednici Evropske komisije, Ursuli vond der Lajen, situaciju u kojoj se nalaze rumunski farmeri kojima je potrebna pomoć zbog gubitaka nastalih usled izvoza velikih kolićina ukrajinsih žitarica. Na zahtev šefa rumunske države da Komisija ponovo razmatra visinu subvencije dodeljene Rumuniji, šefica Evropske komisije je obećala da će se ponovo analizirati ovo pitanje. Zvaničnici Evropske komisije treba da vode računa o rumunskim naporima koji su omogućili izvoz ukrajinskih žitarica, naglasio je Klaus Johanis, koji smantra da je ,,čudno da se u Evropskoj komisiji ne analiziraju ove stvari, da se ništa ne pregovaa naknadno i da se koriste samo formule. Ove stvari se ne mogu rešavati knjigovodstveno“ naglasio je predsednik Rumunije. U pregovorima na Savetu evropskih ministara poljoprivdere za kompenzacije rumunskim pogodjenim izvozom ukrajinskim žitaricama namenjeno samo 10 miliona evra.
Dok je u Briselu predsednik Rumunije Klaus Johanis najavio da će Republici Moldaviji biti dodeljena dodatna pomoć od Evropske unije, premijer Rumunije Nikolaje Čuka je doputovao u Kišinejv u prvu zvaničnu posetu Moldaviji. Čuka je obećao bezuslovnu podršku Bukurešta susednoj republici na njenom evropskom putu kao i pomoć za konsolidaciju ekonomije, za stabilnosti i bezbednosti pred regionalnim izazovima. Nikolaje Čuka je razgovarao sa svojim moldavskim kolegom Dorinom Račanom o održavanju i izgradnji mostova na reći Prut, otvaranju novih graničnih prelaza i razvoju energetske infrastuture. Zvaničnici dve države razgovarali su i o prisustvu rumunskih investitira u Republici Moldaviji i stvaranju poslovnih uslova po evropskim standardima koji bi mogli da doprinose povećanju investicija. U sadašnjom geopolitičkoj situaciji poseta premijera Rumunije Kišinjevu ima dve konotacije-smatraju moldavski politički analitičari-koji dodaju da u atmosferi rata u Ukrajini Rumunija ima posebnu ulogu u osiguranju bezbednosti susedne države. U poslednjim godinama Bukurešt je pružio pomoć Republici Moldaviji u raznim oblastima, a sada-u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu, postao je ekonomski i trgovinski spasonosni pojas Kišinjeva i omogučio izlazak iz duboke energetske krize.Tokom susreta sa premijerom Mikolajem Čukom, predsednica Moldavije Maja Sandu zahvalila je Rumuniji na ukazanu pomoć.
Rumunija i SAD parafirale su u Bukureštu Dogovor o socijalnoj bezbednosti, sa ciljem da se zaštite penzijska prava rumunskih i američkih radnika koji rade na teritoriji druge države. U skaldu sa dogovorom koji su potpisali u Bukureštu ambasadorka SAD Ketlin Kavalek i rumunski ministar rada Marijus Budaj, u penzijski staž mogu se računati godine porovedene u drugoj državi. Dogovor čeka samo ratifikaciju Parlamenta u Bukureštu. Sa druge strane, u Londonu su šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku i državni sekretar za spoljne poslove, Komovelt i razvoj Velike Britanije Djems Kleverli potpisali ažuriranu Zajedničku deklaraciju o rumunsko-britanskom Strateškom partnerstvu i otvorili prvi Bilateralni forum Rumunija-Velika Britanija namanjen identifikovanju uslova za jačanje bilateralne saradnje.
20. marta 88 država sa svih kontinenata, članovi ili posmatrači Medjunarodne organizacije frankofonije kao i 321 milion govornika francuskog jezika obeležili su Medjunarodni dan frankofonije. Za Rumuniju, članicu Medjunarodne organizacije frankofonije, 2023. godina ima dvostruko značenje- ove godine se obeleažvaju 3 deceninje od pristupanja zemlje institucionalnoj frankofoniji. Ovim povodom Ministarstvo inostranih poslova, posredstvom diplomatskih i konzularnih predstavništava i Kulturnog instituta Rumunije organizovaće kulturne dogadjaje u skoro 50 država sveta.
