21.11.- 27.11.2016.

Prema oceni rumunske ministarke za finansije, Anke Dragu, rebalans ovogodišnjeg državnog budžeta odražava način na koji se upravljalo javnim novcem, ali i ekonomski rast. Glavne oblasti koje su obuhvaćene rebalansom su zdravstvo, investicije, direktne isplate u poljoprivredi, projekti i politike obrazovanja i socijalna zaštita. Prilikom usvajanja rebalansa vodilo se računa o preraspodeli pojedinih nepotrošenih fondova, koji će biti usmereni na finansiranje započetih projekata, zatim o očuvanju makroekonomske ravnoteže i budžetskog deficita od 3 odst bruto nacionalnog proizvoda.

Mihai Pelin, 26.11.2016, 15:10

Prema oceni rumunske ministarke za finansije, Anke Dragu, rebalans ovogodišnjeg državnog budžeta odražava način na koji se upravljalo javnim novcem, ali i ekonomski rast. Glavne oblasti koje su obuhvaćene rebalansom su zdravstvo, investicije, direktne isplate u poljoprivredi, projekti i politike obrazovanja i socijalna zaštita. Prilikom usvajanja rebalansa vodilo se računa o preraspodeli pojedinih nepotrošenih fondova, koji će biti usmereni na finansiranje započetih projekata, zatim o očuvanju makroekonomske ravnoteže i budžetskog deficita od 3 odst bruto nacionalnog proizvoda.

Protiv troje bivših ministara počelo je sudsko gonjenje zbog štete koja se procenjuje na 67 miliona dolara u aferi Majkrosoft 2. Dan Nika, bivši ministar komunikacija i tehnologije informacija (2004. godina), Silvija Adrijana Cikau, državna sekretarka i ministarka komunikacija i tehnologije informacije (2003-2004.), i Aleksandru Atanasiu, bivši ministar obrazovanja i istraživanja (2003-2005. godina) terete se za zloupotrebu službenog polozaja. Ministri su optuženi za pokretanje, odobravanje i podržavanje vladinih nacrta odluka o potpisivanju ugovora o unajmljivanju licence Majkrosoft sa firmom Fudjicu-Zimens rumunskog poslovnog čoveka Klaudija Florike bez ekonomske opravdanosti. U istom predmetu optužena su i dva bivša direktora Kompanije Majkrosoft Rumunija, kao i Klaudiju Florika. Prema optužbi Fudjicu-Zimens je unajmio licence od Majkrosofta i zatim prodao Vladi po višoj ceni. Razliku u ceni podelili su optuženi. Nacionalna antikorupcijka direkcija (DNA) traži pokretanje sudskog gonjenja i protiv Eudjena Bežinarijua, bivšeg generalnog sekretara vlade od 2003. do 2004. godine, sadašnjg poslanika koga tereti za zloupotrebu službenog položaja.

Svetska banka je poboljšala prognozu o privrednom rastu Rumunije u 2016. godini sa 4 odsto na 5,1. Finansijska institucija upozorava, medjutim, da će posle ovogodišnjeg rasta uslediti usporavanje u 2017. na 3,8 odsto i na 3,4 odsto u 2018. Deficit konsolidovanog budžeta povećaće se sa 1,5 odsto u 2015. godini do granice od 3 odsto ove i naredne godine, što će povećati javni dug. Vlada Rumunije treba da drži pod kontrolu sadašnje pritiske na rashode i da poboljša prikupljanje poreza, kako bi izbegla prekomerni deficit. I Medjuanrodni Monetarni Fond je nedavno izdao saopštenje u kojem naglasava da će Rumunija ove godine zabeležiti najveći privredni rast u Evropi od 5 odsto. Početkom tekućeg meseca Evropska komisija je korigovala na gore prognozu o ekonomskom rastu Rumunije sa 4,2 na 5,2 odsto.

Šef rumunske diplomatije Lazar Komanesku vodio je u Rimu razgovore sa svojim italijanskim kolegom Paolom Djentilonijem o bilateralnim odnosima, budućnosti Evrope posle Breksita, migraciji, sitauciji u Republici Moldaviji posle predsedničkih izbora i odnosima sa Rusijom. Zvaničnici su istakli da se privilegovani odnosi Rumunije i Italije zasnivaju na konsolidovanom Strateškom partnerstvu, kao i na potrebi produbljavanja saradnje koja će doprineti daljem jačanju evropskog projekta. Šefovi diplomatija Rumunije i Italije odnosili su se i na efikasno integrisanu rumunsku zajednicu u Italiji i na veoma aktivnu italijansku poslovnu zajednicu u Rumuniji. Paolo Djentiloni je podsetio da u Rumuniji posluje više od 25. 000 italijanskih firmi.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je Zakon o nacionalnoj odbrambenoj industriji, koji je prethodno usvojen u Senatu. Zakon propisuje način organizovanja sektora po strateškim oblastima, prestrukturacije i regrupisanje kapaciteta, podsticanja investicija, rast konkurentnosti i diverzifikacije specifičnih proizvoda ove oblasti kao i učešća u aktivnostima evropske odbrambene industrije. Odbrambeni izdaci Rumunije povećani su za milijardu evra u 2016. godini u odnosu na 2009. Po visini troškova za opremanje vojske od 1,48 odsto bruto nacionalnog proizvoda, Rumunija zauzima treće mesto medu državama članicama NATO. U konsultacijama predsednika Klausa Johanisa sa parlamentarnim strankama postignut je dogovor o izdvajanju najmanje 2 odsto bruto nacionalnog proizvoda za odbranu. Trenutno samo 5 članica Evropske unije ispunjava ovaj cilj Severoatlanske alijanse.