(23.01-28.01.2023)

Ove nedelje u Rumuniji je počela akcija štampanja kartica za pomoć najsiromašnijim kategorijama za izmirivanje faktura za energiju. 1.februara rumunski poštari predaće na kučnu adresu kartice porodicama koje uživaju ovo pravo. Na karticama, koje se mogu koristiti nakon 20. februara, nalazi se iznos od oko 140 evra u prvoj tranši od ukupnog iznosa od oko 287 evra. Ogromno poskupljenje cene struje i priodnog gasa najviše je pogodilo stanovnike sa najnižim primanjima. Više od 50% ispitanika izjavilo je da su spogodjeni poskupljenjem proizvoda. 28% ispitanika odgovorilo je da su cene, inflacija i komunalne usluge glavni problemi sa kojima se rukovodstvo zemlje treba pozabaviti. Slede životni standard, plate i penzije. Prema rezultatima nedavno napravljene sondaže 75% ispitanika u Rumuniji smatra da Rumunija ide pogrešnim putem i samo 12 % pravim. Na suprotnom polu, Nacionalna statistička komisija javlja da je Rumunija prošle godine postigla rekordno povećanje bruto nacionalnog proizvoda sa 240 na skoro 290 miliardi evra. Prema prognozi Komisije u 2023. godini privredni rast smanjiće se sa 4,9% prošle godine na 2,9%. dok će se stopa inflacije smanjiti do kraja tekuće godine sa prošlogodišnje od 16,4% na 8% ove godine.

Roxana Vasile, 28.01.2023, 15:52

Ove nedelje u Rumuniji je počela akcija štampanja kartica za pomoć najsiromašnijim kategorijama za izmirivanje faktura za energiju. 1.februara rumunski poštari predaće na kučnu adresu kartice porodicama koje uživaju ovo pravo. Na karticama, koje se mogu koristiti nakon 20. februara, nalazi se iznos od oko 140 evra u prvoj tranši od ukupnog iznosa od oko 287 evra. Ogromno poskupljenje cene struje i priodnog gasa najviše je pogodilo stanovnike sa najnižim primanjima. Više od 50% ispitanika izjavilo je da su spogodjeni poskupljenjem proizvoda. 28% ispitanika odgovorilo je da su cene, inflacija i komunalne usluge glavni problemi sa kojima se rukovodstvo zemlje treba pozabaviti. Slede životni standard, plate i penzije. Prema rezultatima nedavno napravljene sondaže 75% ispitanika u Rumuniji smatra da Rumunija ide pogrešnim putem i samo 12 % pravim. Na suprotnom polu, Nacionalna statistička komisija javlja da je Rumunija prošle godine postigla rekordno povećanje bruto nacionalnog proizvoda sa 240 na skoro 290 miliardi evra. Prema prognozi Komisije u 2023. godini privredni rast smanjiće se sa 4,9% prošle godine na 2,9%. dok će se stopa inflacije smanjiti do kraja tekuće godine sa prošlogodišnje od 16,4% na 8% ove godine.

Posle rasta broja infekcija u prvim danima godine, broj respiratornih infekcija je počeo da se smanjuje. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila izjavio je da se nada da ćemo sledeče godine imati drugačiji pristup vakcinaciji potiv gripa da bi se zaštitio veći broj ljudi od infekcije ovim virusom koji izaziva teška oboljenja pa i smrtne slučajeve. Ministar je dodao da je za kontrolu sezonskog gripa potrebno da se vakcinise više od 3,5 miliona osoba iz rizičnih kategorija. Ministar Rafila smastra da će Rumunija uspešno izaći iz ove sezone gripa koja je došla ove godine ranije nego prethodnih.

Tragičan incident dogodio se ovih dana kada je jedna žena u Bukureštu podlegla ranama od ujeda pasa lutalica. Najavljene su mnoge ankete i kontrole, ali nijedan krivac nije identifikovan. Krivica se prebnacuje sa Agencije za nadzor i zaštitu životinja na lokalnu policiju, optuženu da nije sankcionisala oslobe koje puštaju pse na ulic ili ih ne sterilizuju.

Rumunija je primenila ili zauzela odgovarajući stav prema preporukama o sprečavanju korupcije u redovima parlamentaraca i predstavnika pravosudnih organa-smatra grupa zemalja protiv korupcije GRECO. U izveštaju za javnost GRECO smatra da Bukurešt treba da učini nove korake kada je reč o sukobu interesa i uvodjenju pravila za interakciju članova Parlamenta sa lobistima. Usvajanje novih pravosudnih zakona predstavlja važan korak napred koji treba da se nastavi efektivnom implementacijom novih odredbi, smatra GRECO.

Pentagon će još 9 meseci ostaviti više hiljada vojnika u vojnu bazu Mihajil Kogalničanu, javljaju američki zvaničnici, a prenosi Nju Jork Tajms. U ovu bazu na jugoistoku Rumunije od prošlog leta stacionira oko 4000 vojnika 101 vazdušne divizije SAD. U Rumuniji u jačanju istočnog krila Severoatlanskoh saveza Amerikanci su najbrojniji, ali tu su i Farncuzi, Kanadjani, Britanci, Italijani, Holandjani, Poljaci i Portugalci. Ministrima inostranih poslova Francuske i Holandije Katrini Kolona i Vopkeu Hoestri upućeni su u petak pozivi da posete sanage u bazi Činku.

Pre 164 godine 24. januara kneževine Moldavije i Vlađke ujedinile su se pod vladarom Aleksandrom Joanom Kuzom. Ovaj istorijski dogadjaj smatra se prvom etapom stvaranja rumunske moderne države, koja je zaokružena 1918. godine. I ove godine za 24. januar održane su prigodne svečanosti u celoj zemlji. U svim garnizonima i kojima su podignuti spomenici Ujedinjenja kneževina održane su vojne i religiozne svečanosti. Epicentar manifestacija bio je u gradu Jaši, prestonici Moldavije, koja je kratki period bila jedna od dve prestonice Ujedinjenih kneževina.