(25.09-30.09.2023)

Koaliciona vlada Rumunije, sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL) preuzela je u utorak pred Parlamentom odgovornost za korenitu fiskalnu reformu, jednu od najobimnijih u poslednjim godinama. Paket mera predvidja niski pdv na prehrambene proizvode, lekove i ogrevna drva, povaćanje minimalne plate u privredi sa 600 na 660 evra i dodatno oporezivanje profita banaka i velikih kompanija. Istovremeno konfiskovaće se nezakonito stečena imovina i uvodi se porez od 70% na finansijska sredstva koja se ne mogu opravdati. U skladu sa novim merama, zaposleni u industriji IT sa ličnim dohocima iznad 2000 evra mesečno imaju obavezu da plate porez na dohodak, a budžetski radnici sa platama većim od 1600 evra mesečno gube se pravo na vaučere za godišnji odmor i bonove za topli obrok. Uvodi se i poseban porez na stanove skuplje od 500 000 evra ako vlasnici za ove nisu uzeli stambeni kredit. Reforma predvidja i minimalni porez na ukupni dohodak, smanjenje broja rukovodećih funkcija u javnom sektoru i plafoniranje raznih dodataka. Društveno-ekonomski savet, nezavisno telo, upozorio je da bi pokrivanje budžetskog deficita fiskalnim opterećenjem privatnog sektora moglo da donese suprotne efekte. Opozicione stranke Unija spasite Rumuniju i (USR) i Snaga desnice (FD) obratiće se Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti novih fiskalnih mera.

Mihai Pelin, 30.09.2023, 12:56

Koaliciona vlada Rumunije, sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL) preuzela je u utorak pred Parlamentom odgovornost za korenitu fiskalnu reformu, jednu od najobimnijih u poslednjim godinama. Paket mera predvidja niski pdv na prehrambene proizvode, lekove i ogrevna drva, povaćanje minimalne plate u privredi sa 600 na 660 evra i dodatno oporezivanje profita banaka i velikih kompanija. Istovremeno konfiskovaće se nezakonito stečena imovina i uvodi se porez od 70% na finansijska sredstva koja se ne mogu opravdati. U skladu sa novim merama, zaposleni u industriji IT sa ličnim dohocima iznad 2000 evra mesečno imaju obavezu da plate porez na dohodak, a budžetski radnici sa platama većim od 1600 evra mesečno gube se pravo na vaučere za godišnji odmor i bonove za topli obrok. Uvodi se i poseban porez na stanove skuplje od 500 000 evra ako vlasnici za ove nisu uzeli stambeni kredit. Reforma predvidja i minimalni porez na ukupni dohodak, smanjenje broja rukovodećih funkcija u javnom sektoru i plafoniranje raznih dodataka. Društveno-ekonomski savet, nezavisno telo, upozorio je da bi pokrivanje budžetskog deficita fiskalnim opterećenjem privatnog sektora moglo da donese suprotne efekte. Opozicione stranke Unija spasite Rumuniju i (USR) i Snaga desnice (FD) obratiće se Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti novih fiskalnih mera.

Predsednik Senata Rumunije Nikolaje Čuka izjavio je na Evropskoj konferenciji predsednika parlamenata zemalja članica Seveta Evrope u Dablinu da populizam pogadja demokratiju i ugrožava gradjanska prava. Čuka je dodao da su u kontekstvu rata na granici, uloga nacionalnih parlamentara i izazovi za reprezentativnu demokratiju u nestabilnim vremenima od izuzetnog interesa za Rumuniju, članicu Evropske unije i Severnoatlanskog saveza. Rumunija će biti uz Ukrajinu u procesu obnove ove zemlje, proces koji treba da se odvija istovremeno sa reformama za jačanje prava i gradjanskih sloboda, naglasio je Nikolaje Čuka. Na skupu razmatrali su se i posledice ruske vojne agresije na Ukrajinu, izazovi za demokratiju u nestabilnim vremenima i ravnopravnost i diverzitet u javnoj zastupljenosti.

Rumunija koja ima granicu od 650 km. sa Ukrajinom vodi stalne konsultacije sa saveznivcima iz Severnoatlanskog saveza o razvoju situacije na granici posle identifikovanja nekoliko olupina najverovatnije ruskih dronova palih na teritoriji Rumunije, u Delti Dunava. Drugi incident ove vrste registrovan je ove nedelje na ukrajinskoj obali Dunava, u zoni naselja Orlovka, gde je nekoliko dronova oboreno u blizini jednog broda sa rumunskim državljanima koji su se uputili ka rumunskom gradu Isakča. Posle ove epizode Genaralštab rumunske vojske organizovao je video konferenciju sa predstavnivcima lokalnih vlasti okruga Brajila, Konstanca, Galaci i Tulča. Predstavljena je bezbednosna situacija, proces javnog komuniciranja vojske, pripreme stanovnštva, privrede i teritorije za odbranu i zakonske odgovornosti institucija nacionalne odbrane. Ministarstvo odbrane zatražilo je od Parlamenta da odobri program nabavke 32 aviona F-35 iz SAD u cilju očuvanja solidnog odbrambenog kapaciteta. Iznos od 6,5 miliardi dolara koristiće se za nabavku aviona, motora, logističke podrške, obuku pilota i osoblja i simulatore letenja. Prošle godine Rumunija je donela odluku da nabavi 32 polovna borbena aviona F-16 iz Norveške. Bukurešt je 2016. godine iz Portugalije nabavio 17 polovnih aviona F-16. Podsećamo da je Rumunija ove godine povećala vojne izdatke sa 2 na 2,5% bruto nacionalnog proizvoda.

Tim MMF doputovao je u Bukurešt na godišnju analizu rumunske privrede. Do 4. oktobra medjunarodni eksperti vodiće razgovore o ekonomskim politikama i privrednim tokovima sa predstavicima Ministarstva za finansije, Narodne Banke i nevladinih agencijama. Tim MMF-a sastaće se i sa predstavnicima privatnog sektora i nevladimim organizacijama. Sa druge strane Evropska banka za obnovu i razvoj korigovala je u poslednjem izveštaju na dole prognozu o privrednom rastu Rumunije ove godine sa 2,5% na 1,8% i privredni rast zemlje od 3,2% u 2024. godini. Prema procenama Evropske banke za obnovu i razvoj budžetski deficit mogao bi u 2023. godini da dostigne 7%, za 2,6% veći nego u prethodnom izveštaju.