26.10-01.11.2015.
Rumunski državljani sa prebivalištem u inostranstvu moćiće da biraju dopisnim glasanjem na zakonodavnim izborima iduće godine. Poslanički dom u Bukureštu usvojio je u sredu zakon u tom smislu. Mera je bila neophodna nakon prošlogodišnjih predsedničkih izbora kada, zbog lošeg organizovanja, hiljade Rumuna u dijaspori nije moglo da glasa, iako je više časova čekalo u red. Socijaldemokrate na vlasti kažu da usvojen zakon je pilotni dokument, koji će se, zavisno od odvijanja zakonodavnih izbora iduće jeseni, primeniti i za predsedničke i evroparlamentarne izbore. Predsednik Socijaldemokratske partije (PSD) Liviju Dragnea: «S obzirom da su procedure različite i nameće će ozbiljnija analiza dva kruga izbora, nismo želeli da se sa logističkog gledišta nadju razlozi za odlaganje zakona.» Opoziciona Nacionalna liberalna partija (PNL) glasala je za zakon sa nadom da će se posle zakonodavnih izbora 2016. godine dokument primeniti i za ostale izbore. Liberalni poslanik Mihaj Vojku: «Usvajanjem zakona o dopisnom glasanju za zakonodavne izbore učinili smo korak napred, ali samo jedan. Toliko je moguće sa sadašnjom parlamentarnom većinom. Nadamo se da će posle izbora 2016. godine biti druga parlamentarna većina koja će odluciti o primeni ovog zakona i u slučaju drugih izbora.»
Roxana Vasile, 31.10.2015, 18:20
Rumunski državljani sa prebivalištem u inostranstvu moćiće da biraju dopisnim glasanjem na zakonodavnim izborima iduće godine. Poslanički dom u Bukureštu usvojio je u sredu zakon u tom smislu. Mera je bila neophodna nakon prošlogodišnjih predsedničkih izbora kada, zbog lošeg organizovanja, hiljade Rumuna u dijaspori nije moglo da glasa, iako je više časova čekalo u red. Socijaldemokrate na vlasti kažu da usvojen zakon je pilotni dokument, koji će se, zavisno od odvijanja zakonodavnih izbora iduće jeseni, primeniti i za predsedničke i evroparlamentarne izbore. Predsednik Socijaldemokratske partije (PSD) Liviju Dragnea: «S obzirom da su procedure različite i nameće će ozbiljnija analiza dva kruga izbora, nismo želeli da se sa logističkog gledišta nadju razlozi za odlaganje zakona.» Opoziciona Nacionalna liberalna partija (PNL) glasala je za zakon sa nadom da će se posle zakonodavnih izbora 2016. godine dokument primeniti i za ostale izbore. Liberalni poslanik Mihaj Vojku: «Usvajanjem zakona o dopisnom glasanju za zakonodavne izbore učinili smo korak napred, ali samo jedan. Toliko je moguće sa sadašnjom parlamentarnom većinom. Nadamo se da će posle izbora 2016. godine biti druga parlamentarna većina koja će odluciti o primeni ovog zakona i u slučaju drugih izbora.»
Bukureštanski sud odobrio je u petak zahtev Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije (DNA) za tridesetodnevno pritvaranje Georgea Nikite, suspendovanog gradonačelnika Jaša, grada na severo-istoku Rumunije, koji je optužen za uzimanje mita. U istom dosijeu, sud je odlučio da poslovni čovek Tiberiu Urdareanu bude stavljen u kućni pritvor. Protiv njih je pokrenuto krivično gonjenje za dodelu ugovora u iznosu od 15 miliona evra iz komunitarnih fodova. Odluka nije pravosnažna. Sa druge strane, tek oslobodjena iz pritvora i stavljena pod sudski nadzor, bivša ministarka razvoja Elena Udrea je ponovo saslušana u Nacionalnoj Direkciji za borbu protiv korupcije. Ona se tereti da je u periodu u kojem je obavljala dužnost ministra primila mito u iznosu od 4 miliona dolara od poslovnog čoveka da bi mu posredila potpisivanje ugovora. Ove nedelje, kolege Elene Udre u Parlamentu odobrili su pokretanje krivičnog gonjenja i njeno zadržavanje, ali odbacili meru pritvaranja.
Vlada je odobrila ove nedelje više izmena Poreskog zakona, medju kojima smanjenje poreza na dodatnu vrednost na vodu na 9 odsto, promena režima oporezivanja mikropreduzeća, oslobadjanje obrazovnih preduniverzitetskih jedinica od poreza na profit i smanjenje poreza na dividende sa 16 na 5 odsto. Rumunska poslovna sredina pozdravila je ovu meru, koja će stupiti na snagu od 1. januara 2016. godine i primeniće se dividendima isplaćenim rumunskim fizičkim i pravnim licima, kao i nerezedintima u Rumuniji. Ove nedelje, takodje, vlada je odobrila i novi zakonodavni paket mera za javne nabavke, uskladjen sa najnovijim evropskim normama, kojim se želi poboljšanje infrastrukture. Paket će biti dostavljen u hitnoj proceduri Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Karmen Markuš, analitičar za ekonomske politike u okviru predstavništva Evropske komisije u Bukureštu, je izjavila da Rumunija nije nikada bolje stojala sa makroekonomskog gledišta, zahvaljujući programima finansijske asistencije sklopljenim sa spoljnim kreditorima. Istovremeno, na rang listi poslovne sredine koju je realizovala Svetska banka, Rumunija zauzima 37 mesto od 189 zemalja, ispred država poput Italije, Madjarske, Rusije, Hrvatske i Grčke.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis je posle razrešenja tripartitne prozapadne vlade u Kišinjevu izjavio da je neophodno hitno formiranje stabilnog kabineta, jer se evropski put ove bivše sovjetske republike sa većinskim rumunofonskim stanovništvom mora nastaviti. Rumunija ponavlja odluku da susednoj republici pruži svu neophodnu podršku, dodao je Klaus Johanis. Sa druge strane, šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku je precizirao: «Veoma važno je da cela odgovorna politička klasa u Kišinjevu, posebno prozapadne stranke za koje su glasali gradjani Republike Moldavije u novembru prošle godine, shvati da je potrebna stabilnost, da je potrebna proevropska koalicija i da je potrebna reforma u evropskom duhu». Parlament u Kišinjevu je usled inicijative socijalističke i proruske komunističke opozicije za izglasavanje nepoverenja, razrešila vladu liberal-demokratskog premijera Valerijua Streleca. Za razrešenje vlade glasali su i članovi Demokratske partije iz vladinog luka, koji, kao i pokretači inicijative, optužuju Valerijua Streleca za nekompetentnost i korupciju. Ovaj je tvrdio da pokretanjem inicijative za izglasavanje nepoverenja vladi, levica pokušava da destabilizuje republiku i da je skrene sa evropskog puta.
