(28.11-02.12.2022)

Ne treba potceniti Rusiju čije rekete i dalje gadjaju ukrajinske gradove, civile i kitičku infrastrukturu- izjavio je u sredu u Bukureštu generalni sekretar Severnoatlanske alijanse Jens Stoltemberg na kraju skupa šefova diplomatija zemalja Alijanse. Dalja vojna podrška Ukrajini je od suštinskog značaja, posebno protivvazdušna, precizirao je šef NATO-a i dodao da pristupanje Finske i Švedske Alijansi je skoro završen posao i zahvalio Rumuniji na odličom organizovanje skupa u Bukurešu. Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku je naglasio potrebu pažljivog praćenja situacije u Crnom moru zbog nepredvidljivog ponašanja Rusije. Šefovi diplomatija preuzeli su obavezu da pojačaju pomoć Ukrajini i pomognu u obnavljanju ukrajinske energetske infrastrukture. Istaknut je takodje i strateški značaj Crnog mora za Alijansu i obavezu da se odbarni cela saveznička teritorija. Ministarski skup bio je prvi ove vrste održan u Rumuniji posle ulaska zemlje u NATO i prvi dogadjaj koji se odvijao u jednoj zemlji na istočnom boku Severnoatlanskog saveza od početka rata u Ukrajini. Pored skupa šefova diplomatija Severnoatlanske alijanse, Rumunija je premijerno bila domačin skupa lidera iz Minhena. 75 zvaničnika viokog ranga i spoljnopolitičkih i bezbednosnih eksperata razgovarali su o posledicama rata u Ukrajini i bezbednosnim problemima regiona. Ekonomska, energetska i prehrambena kriza, kao i rat u Ukrajini bile su glavne teme Aspen foruma u Bukureštu. U glavnom gradu Rumunije okupila se i grupa za energetsku koordinaciju, u cijem su sastavu predstavnici Grupe G-7 i drugih savezničkih država, sa ciljem da se planira isporuka opreme Ukrajini u najbržem mogućem roku.

Mihai Pelin, 03.12.2022, 12:33

Ne treba potceniti Rusiju čije rekete i dalje gadjaju ukrajinske gradove, civile i kitičku infrastrukturu- izjavio je u sredu u Bukureštu generalni sekretar Severnoatlanske alijanse Jens Stoltemberg na kraju skupa šefova diplomatija zemalja Alijanse. Dalja vojna podrška Ukrajini je od suštinskog značaja, posebno protivvazdušna, precizirao je šef NATO-a i dodao da pristupanje Finske i Švedske Alijansi je skoro završen posao i zahvalio Rumuniji na odličom organizovanje skupa u Bukurešu. Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku je naglasio potrebu pažljivog praćenja situacije u Crnom moru zbog nepredvidljivog ponašanja Rusije. Šefovi diplomatija preuzeli su obavezu da pojačaju pomoć Ukrajini i pomognu u obnavljanju ukrajinske energetske infrastrukture. Istaknut je takodje i strateški značaj Crnog mora za Alijansu i obavezu da se odbarni cela saveznička teritorija. Ministarski skup bio je prvi ove vrste održan u Rumuniji posle ulaska zemlje u NATO i prvi dogadjaj koji se odvijao u jednoj zemlji na istočnom boku Severnoatlanskog saveza od početka rata u Ukrajini. Pored skupa šefova diplomatija Severnoatlanske alijanse, Rumunija je premijerno bila domačin skupa lidera iz Minhena. 75 zvaničnika viokog ranga i spoljnopolitičkih i bezbednosnih eksperata razgovarali su o posledicama rata u Ukrajini i bezbednosnim problemima regiona. Ekonomska, energetska i prehrambena kriza, kao i rat u Ukrajini bile su glavne teme Aspen foruma u Bukureštu. U glavnom gradu Rumunije okupila se i grupa za energetsku koordinaciju, u cijem su sastavu predstavnici Grupe G-7 i drugih savezničkih država, sa ciljem da se planira isporuka opreme Ukrajini u najbržem mogućem roku.

Americki stejt dipartment pozdravio je navršavanje 25 godina od uspostavljanja Strateškog partnerstva sa Rumunijom. Naglašen je doprinos Bukurešta multinacionalnim operacijama i opercijama Severnoatlanske alijanse, kao i razmeštanje vojnih struktura Alijanse i američkih snaga u Rumuniji, uključujući postavljanje antiraketnog štita u naselju Deveselu na jugu zemlje. U utorak u Bukureštu američki državni sekretar Entoni Blinken i šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku potvrdili su angažman dve države za produbljavanje Strateškog partnerstva izmedju dve države na svim dimenzijama. Šef rumunske diplomatije je naglasio da je Strateško partnerstvo suštinski stub spoljne i bezbednosne politike Rumunije. Istovremeno Auresku je ukazao i na prioritetni značaj ulaska Rumunije u program ukidanja ulaznih viza u SAD. Entoni Blinken je razgovarao i sa predsednikom Klausom Johanisom i premijerom Nikolajem Čukom.

1. Decembar – Nacionalni praznik Rumunije-obeležen je vojnim paradama u mnogim rumunskim gradovima. Na vojnoj paradi u Bukureštu, održanoj pored Trijumfalne kapije, defilovalo je više od 1500 vojnika iz Rumunije i Belgije, Francuske, Severme Makedonije, Republike Moldavije, Portugalije, SAD i Holandije. Na vojnoj paradi u gradu Alba Julija učetvovao je i francuski odred iz sastava Borbene grupe za kolekrivnu odbranu. Nacionalni praznik Rumunije obeležen je i u rumunskim zajednicama u inostranstvu. Rumunski kulturni institut od 10. decembra organizuje 50 dogadjaja u 31-om gradu u inostranstvu. U ponedeljak je Parlament Rumunije organizovao svečanu sednicu povodom navršavaja 104 godine od Velikog ujedinjenja Rumunije. Ove godine je u Alba Juliji obeležena i stogodišnjica krunisanja Kralja Ferdinanta I i Kraljice Marije. Ferdinant I, nazvan i ,,Ujediniteljem zemlje“ bio je prvi kralj svih Rumuna i pod njegovom vladavinom je realizovano Veliko ujedinjenje 1. decembra 1918. godine, kada su se sa maticom zemljom ujedinile Transilvanija, Basarabija i Bukovina.

U poljskom gradu Lodž na Ministarskom savetu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku osudio je ruske zločine nad ukrajinskim civilima i civilnom infrastrukturom, uključujući energetsku. Auresku je pozvao Moskvu da neodložno i bezuslovno prekine vojnu agresiju na Ukrajinu i da povuče svoje snage i vojnu tehniku sa svih medjunarodno priznatih teritorija Ukrajine. Rumunski ministar inostranih poslova odnosio se i na medjunarodnu i bilateralnu pomoć Republici Moldaviji, teško pogodjenoj sukobom u Ukrajini

Rumunska narodna košulja sa posebnim vezom, poznata kao ia, postavlejna je na UNESCO-vom spisku Nematerijalne kulturne baštine sveta. Kandidature su zajedno podneli Rumunija i Republika Moldavija. Odluka UNECO-a predstvlja prizanje identiteta i vrednosti ovog elementa i signal upućen kulturnim institucijama Rumunije i Republike Moldavije da promovišu umetnost stvaranja ove košulje koja je osnovni element svečane narodne nosnje. Na spisku UNESCO-a pored drugih zemalja nalazi se i tradicija uzgoja Lipicanera u Rumuniji..