Pregded glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (26.03.2018/01.04.2018)
Roxana Vasile, 31.03.2018, 18:41
Vlada u Bukuresštu organizovala je u utorak, 27. marta, svečanu sednicu povodom stogodišnjice ujedinjenja Basarabije sa Rumunijom. Usvojena je Deklaracija u kojoj se navodi da Parlament smatra legitimnom želju stanovnika Moldavije, pristalica ujedinjenja sa Rumunijom, kao logični nastavak procesa razvoja i afirmacije rumunske nacije. Basarabija, pokrajina sa većinskim rumunskim življem bila je 106 godina pod carskom okupacijom i ujedinila se sa Rumunijom, matičnom zemljom 1918. godine. Sovjetski Savez je ponovo aneksirao Basarabiju 1940. godine posle ultimatuma i na delu teritorije formirana sadašnja Republika Moldavija. Rumunski identitet, koji je u vreme boljševizma jednostavno pregažen i negiran, izopačen je izmišljanjem moldavskog jezika i identiteta. Istovremeno prilikom svih izbora u Moldaviji vodi se žestoka borba izmedju pristalica evropske integracije i povratka Moldavije u rusku orbitu. Podsećamo da je 1992, godine Moskva vojno podržala proruske separatiste iz Pridnjestrovlja, gde se i dan-danas nalaze ruske snage. Za mnoge analitičare ujedinjenje sa Rumunijom je daleka mogućnost. Do eventuanog ujedinjenja, političari u Bukureštu smatraju da je veoma važno produbljavanje specijalnih odnosa sa Republikom Moldavijom, najsiromašnijom državom Evrope, kao i podrška njenom evropskom i evroatlanskom putu. U sredu Transgaz Rumunija preuzeo je srodnu moldavsku kompaniju Vestmoldtransgaz. Ovom prilikom premijerka Rumunije Viorika Dančila je izjavila: ,,Sada možemo da kažemo da je Transgaz postao regionalni akter i istovremeno radujemo se i energetskoj internekciji Rumunije i Republika Moldavije’’
Ugovor olakšava izgradnju gasovoda Ungeni–Kišinjev, produžetak gasovoda koji povezuje rumunski grad Jaši sa Moldavskim Ungenijem.
Opozicione stranke Nacionalna liberalna partije ( PNL) i Unija spasite Rumuniju (USR) traže drugi put zaredom ocenu ustavnosti izmena Zakona o pravosudju, statusu pravobranilaca, pravnoj organizaciji i funkcionisanju Visokog saveta sudstva. Opozicija osudjuje brzopleto usvajanje i površnost izmena i tvrdi da i posle novih izmena, zakoni otvaraju prostor za zloupotrebe i pod znak pitanja stavljaju nezavisnost sudstva. Liberalni poslanik Gabrijel Andronake navodi jedan primer: ,,U Senatu je u Zakonu o izmenama i dopunoma Zakona 303 usvojen amandman koji je parlamentarna većina okvalifikovala ,,tehničko-pravnom korelacijom’’ iako je amandman promenio definiciju pravne greške. Mi smatramo da je ovo neprihvatljivo u parlamentarnoj proceduri. Imamo mnoge primedbe na sadržaj izmena jer su ove toksične za rumunski pravosudni sistem.’’
Socijal-demokratska partije (PSD), glavna stranka vladajuće koalicije tvrdi da su izmene napravljene poštujući demokratske principe i da su Zakoni o sudstvu potrebniji sada nego ikada ranije. Lider socijal-demokrata Liviju Dragnea je istakao: ,,Ustavni sud je posle traženja ocene ustavnosti izjavio da osim nekoliko članova svi zakoni su u skadu sa Ustavom.Videćemo sada zbog čega su ponovo tražili ocenu ustavnosti. Na kraju će se i ovaj očajnicki pokušaj završiti.’’
Ustavni sud je saopštio da će anlaizirati ustavnost izmena Zakona o pravosudju 19. aprila.
Rusija je odabrala status žrtve i odgovara Zapadu na bazi principa reciprociteta, odbacujući svaku umešanost u trovanje bivšeg dvostrukog ruskog špijuna Sergeja Skripala i njegove ćerke 4. marta u Velikoj Britaniji. Prema navodima britanske policije, na rukohvatu brave stana bivšeg špijuna pronadjena je velika količina neurotoksične supstance. Proterivanjem 150 ruskih diplomata iz Severne Amerike, Evrope i Australije, u znak solidarnosti sa Velikom Britanijom, Rusiji je upučen nedvosmislen signal da ne može kršiti medjunarodne sporazume o upotrebi hemijskog oružija. Administracija Donalda Trampa zatvorila je ruski konzulat u Sijetlu sa obrazloženjem da se nalazi preblizu američe podmorničke baze.
U Bukureštu Ministarstvo inostranih poslova javilo je u ponedeljak da će ruskog diplomatu proglasiti nepoželjnom osobom i proterati iz Rumunije. Ministar inostranih poslova Teodor Meleškanu je objasnio da je potreban signal solidarnosti naročito u kontekstu Bregzita, kako bi se dokazalo da se Evropska unija i dalje zalaže za tesne odnose sa Londonom u oblastima odbrane i bezbednosti i nakon izlaska ove zemlje iz Unije. Ambasada Rusije u Bukureštu u saopštenju navodi da je odluka Rumunije verovatno ,,manifestcija kolektivnog političkog ludila’’. U drugom delu tekuće nedelje situacija je poprimila nove razmere. Moskva je obećala slične represalije zemljama koje su se odlučile na ovaj korak.
