Preged glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (11.07.2026)

Članice NATO-a u Završnoj deklaraciji Samita u Ankari izrazile su posvećenost kolektivnoj odbrani predvidjenoj članom 5 Severnoatlanskog sporazuma.

Mihai Pelin и Mircea Mihai, 11.07.2026, 00:00

Članice NATO-a u Završnoj deklaraciji Samita u Ankari izrazile su posvećenost kolektivnoj odbrani predvidjenoj članom 5 Severnoatlanskog sporazuma. Napad na jednu članicu predstavlja napad na sve članice, tvrde evropski saveznici. Zajedno sa Kanadom, članice NATO-a navode da preuzimaju dodatnu odgovornost za odbranu Alijanse i najavili nove ugovore o vojnim nabavkama vredne više od 50 miliardi dolara. Članice NATO-a obećale su i vojnu pomoć Ukrajini u 2026. godini u visini od 70 miliardi evra. Istovremeno NATO navodi da je Rusija ,,dugoročna pretnja’’ za evroatlansku zajednicu. Na Samitu u Ankari učetvovao je i predsednik Rumunie Nikušor Dan, koji je izjavio da će Rumunija ove godine realizovati izdatke za odbranu i bezbednost u visini od 3,7% bruto nacionalnog proizvoda. Nikušor Dan je podvukao da se Rumunija nalazi u društvu zemalja koje su najviše izdvajale za odbranu. Predsednik je istakao i da je zona Crnog mora od izuzetne važnosti za evroatlansku bezbednost. Šef rumunske države je izrazio i podršku Rumunije Ukrajini, a od partnera zatražio dorinos vojnim kapacitetima Republike Moldavije. Na Forumu NATO-a o bezbednosnoj i odbrambenoj industriji, Rumunija je postisala više memoranduma o razumevanju o zajedničkom osnivanju Banke za odbranu, bezbednost i otpornost pod koordinacijom Kanade. Bukurešt će biti domaćin jednog biroa ove regionalne institucije.

,,Rumunija i Kanada dele konsolidovano partnerstvo u neprekidnom i produbljenom razvoju, zasnovanom na zajedničkim vrednostima i spremnosti da ga brane. Spremni smo da nastvimo realizaciju projekata od zajedničkog interesa u ključnim oblastima, kao što su bezbednost i odbrana, nuklearna energija, ekonomija i industrijska saradnja’’, podvukao je na društvenoj mreži X šef rumunske države Nikušor Dan posle susreta u Bukureštu sa šeficom kanadske diplomatije Anitom Anand. Predsednik Rumunije je izrazio zahvalnost za angažman Kanade na Istočnom krilu NATO-a i za učešće u minisiji čišćenja mina u Crnom moru. Kanadska zvaničnica je vodila razgovore i sa šeficom rumunske diplomatije Oanom Coju. Trgovinska razmena izmedju dve države dostigla je u poslednje vreme skoro miliardu evra i postoji spremnost da se poveća i proširi bilateralna saradnja, izjavila je Oana Coju, sa napomenom da su se razgovori usresredili i na projekte modernizacije i proširenja Nuklearne centrale Červnavoda, koja koristi kanadski sistem Kandu. Kanada i Rumunija su prijatelji i saveznici od poverenja, a spoljnotrgovinska razmena je sada za 70% veća nego ranije, kazala je ministarka spoljnih poslova Kanade.

Prema podacima Statističkog instituta Rumunije bruto društveni proizvod Rumunije u prvom tromesečju 2026. godine ostao je realno nepromenjen u odnosu na četvrto tromesečje 2025. i manji je za 1,2% po bruto seriji i za 1,1% prema sezonski korigovanim podacima u odnosu na isti period 2025. godine. Bruto društveni proizvod po sezonski korigovanim podacima u prvom tromesecju 2026. godine iznosio je oko 95,5 miliardi evra, po bruto od oko 77,6 miliardi evra, što predstavlja smanjenje za 1,2% u odnosu na prvo tromesečje 2025.godine. Najveći udeo u smanjenju bruto društvenog proizvoda imali su industrijska proizvodnja sa 0,2%, trgovina, transport i hotelsko-ugostiteljstva ativnost sa 0,7%, informacije i komunikacije sa 0,3%, trgovina nekretninama sa 0,2%, javna administracija, obrazovanje i zdravstvo sa 0,2%, dok su pozitivni doprinos imali gradjevinarstvo sa 0,4%, spektakli i zabava sa 0,3%. Sa druge strane Rumuniji je potreban kredibilan fiskalni okvir i ubrazano privlačenje evropskih fondova, navode eksperti Narodne banke Rumunije. U najnovijem izveštaju o finansijskoj stabilnosti, Centralna banka Rumunije upozorava na dva veoma ozbiljna ekonomska rizika: na mkroekonomski debalans, posebno na visoki budžetski deficit i deficit tekućeg računa platnog bilansa i geopolitičke tenzije. Druge opasnosti koje prete su neizmirivanje kredita i sajber pretnje.

79,7% rumunskih srednjoškolaca položilo je u ovom ispitnom roku veliku maturu, a u prethodnim serijama 31,7%. U ovom ispitnom roku 45 učenika ocenjeno je 10. Prema zvaničnim podacima ispit je položilo 94.345 kandidata od ukupno 126 169 upisanih. Prošle godine stopa položenosti velike mature bila je od 74,3%.

Šampioni Rumunije fudbaleri Univerzitate iz Krajove pobedili su beloruski Vitebsk rezultatom 4-1 na neutralnom terenu u Madjarskoj u prvoj utakmici prvog kola kvalifikacija za Ligu šampiona. Revanš susret održaće se u Krajovi 15. jula. Vicešampioni Rumunije fudbaleri Univerzitete iz Kluža vratili su se iz Lublina neporaženi u prvoj utakmici prvog kola kvalifikacija za Ligu Evrope. Utakmica sa Dinamom iz Kijeva završena je nerešenim rezultatom 0-0. Revanš susret odigraće se u Klužu 16. jula.