Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (10.05.2025)

Rumunska nacionalna valuta, lej, ove nedelje je deprecirala u odnosu na glavne konvertibilne valute – evro, dolar, švajcarski franak – a cena grama zlata dostigla je istorijski maksimum. Psihološki prag od pet leja za jedan evro je pređen. Portparol Narodne banke, Dan Suču, objasnio je da su se u poslednje vreme prilivi kapitala na deviznom tržištu smanjili, a odlivi značajno povećali. Da bi ublažila ova kretanja, Narodna banka Rumunije je privukla likvidnost sa tržišta, što je dovelo do povećanja kamatnih stopa. Suču je obećao da će Narodna banka pokušati da uravnoteži ovu situaciju. Stručnjaci kažu da političke neizvesnosti utiču na dešavanja na finansijskom tržištu. Finansijski analitičar Adrijan Kodirlašu, predsednik CFA Rumunija, navodi da se izbegavanje rizika i mogući odliv stranog kapitala iz zemlje odražavaju na devizni kurs. Situacija na političkoj sceni više nego ikad utiče na strahove investitora, koji počinju da prodaju rumunske hartije od vrednosti i napuštaju Rumuniju – tvrdi i ekonomski konsultant Adrijan Negresku.

Marija Nenadić-Zurka и Bogdan Matei, 10.05.2025, 14:05

Rumunska nacionalna valuta, lej, ove nedelje je deprecirala u odnosu na glavne konvertibilne valute – evro, dolar, švajcarski franak – a cena grama zlata dostigla je istorijski maksimum. Psihološki prag od pet leja za jedan evro je pređen. Portparol Narodne banke, Dan Suču, objasnio je da su se u poslednje vreme prilivi kapitala na deviznom tržištu smanjili, a odlivi značajno povećali. Da bi ublažila ova kretanja, Narodna banka Rumunije je privukla likvidnost sa tržišta, što je dovelo do povećanja kamatnih stopa. Suču je obećao da će Narodna banka pokušati da uravnoteži ovu situaciju. Stručnjaci kažu da političke neizvesnosti utiču na dešavanja na finansijskom tržištu. Finansijski analitičar Adrijan Kodirlašu, predsednik CFA Rumunija, navodi da se izbegavanje rizika i mogući odliv stranog kapitala iz zemlje odražavaju na devizni kurs. Situacija na političkoj sceni više nego ikad utiče na strahove investitora, koji počinju da prodaju rumunske hartije od vrednosti i napuštaju Rumuniju – tvrdi i ekonomski konsultant Adrijan Negresku.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MAI) navodi da nema blokade u organizaciji drugog kruga izbora za predsednika Rumunije, zakazanih za 18. maj, i negira „alarmističke“ poruke na platformama društvenih mreža, „koje su prirode da stvore stanje nemira i društvenih podela“. Prema izvoru, „identifikovani su elementi sadržaja sa paničnim scenarijima u vezi sa blokiranjem drugog kruga izbora, što je izazvalo talas reakcija podsticanja na nasilje i nepoverenja u vlasti. Ove poruke se pretežno lansiraju na društvenim mrežama, a potom se distribuiraju u legitimnim zajednicama društvenih mreža, kako bi se pojačalo stanje nesigurnosti“. Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane, novinare, kao i na sve ostale aktere uključene u izborni proces da ne podržavaju takve narative i preporučuje da vektori mišljenja i javne ličnosti imaju uravnotežen stav. U odlučujućem krugu predsedničkih izbora takmiče se lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR, nacionalistička opozicija), Đorđe Simion, koga takođe podržava Partija mladih ljudi (POT), i nezavisni kandidat, gradonačelnik Bukurešta, Nikušor Dan, koga podržavaju Unija spasimo Rumuniju (USR) i Nacionalna liberalna stranka i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (PNL i UDMR, parlamentarne) i nekoliko vanparlamentarnih formacija. U prvom krugu, 4. maja, Simion je dobio skoro 41% glasova, a Dan oko 21%.

Socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku podneo je ostavku na mesto u vladi Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR). Razlog je, kako se navodi, rezultat prvog kruga predsedničkih izbora, u kojima je kandidat vladajuće koalicije, bivši liberalni lider Krin Antonesku, osvojio treće mesto i propustio odlučujući krug glasanja. „Vladajuća koalicija nema legitimitet, barem u ovom sastavu. Predložio sam kolegama da napustimo koaliciju, što dovodi do moje ostavke na mesto premijera. Odlučio sam da ministri Socijaldemokratske stranke (PSD) ostanu da razgovaraju sa predstavnicima Nacionalne liberalne stranke (PNL) i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR). Odlučio sam da javno ne podržim nijednog od dva kandidata u drugom krugu predsedničkih izbora“, rekao je Čolaku novinarima u ponedeljak uveče u sedištu stranke. Mesto šefa izvršne vlasti privremeno je preuzeo liberalni ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju. U svojoj prvoj izjavi kao premijer, rekao je da Rumunija jeste i mora ostati otporna demokratija, zemlja čiji ciljevi razvoja ostaju utemeljeni u evroatlantskim vrednostima. Njegov tim će moći da upravlja tekućim poslovima putem vladinih odluka i ministarskih naredbi, ali neće moći da usvaja hitne uredbe ili zakonske projekte. Takođe u ponedeljak, šefica Unije spasimo Rumuniju (USR), Elena Laskoni, podnela je ostavku nakon što je dan ranije dobila manje od 3% glasova u prvom krugu predsedničkih izbora. Gradonačelnica južnog grada Kampulung Musčel tvrdi da će ostati aktivna u javnom životu i u nastojanju da promeni staru političku klasu. Tokom kampanje za predsedničke izbore, napustile su je kolege u rukovodstvu Unije spasimo Rumuniju (USR), koje su objavile podršku gradonačelniku Danu, koji je i osnovao ovu stranku pre skoro jedne decenije.

Patrijarh Rumunske pravoslavne crkve (većinska denominacija), Danijel, uputio je čestitku novom papi Lavu XIV, u kojoj izražava svoje puno uverenje da će Vrhovni pontif nastaviti da promoviše „duh dijaloga, mira i saradnje između Rimokatoličke i Pravoslavne crkve“. „U svetu koji se suočava sa višestrukim duhovnim, ekonomskim i društvenim krizama, jedinstveni glas hrišćana je potrebniji nego ikad, da ponudi poruku nade, solidarnosti i ljubavi“ – navodi patrijarh Danijel. Patrijarh je izrazio nadu da će papa nastaviti da podržava rumunske pravoslavne vernike koji u velikom broju žive u zapadnoevropskim zemljama, posebno u Italiji, kao što su to „stalno“ činili njegovi prethodnici, Benedikt XVI i Franja. U četvrtak uveče, Amerikanac Robert Fransis Prevost, star 69 godina, postao je prvi papa u istoriji poreklom iz Sjedinjenih Država. Novi Vrhovni pontif izabrao je papsko ime Lav XIV.

Rumunski sport je u sredu proslavio 39 godina otkako je Steaua iz Bukurešta osvojila Kup evropskih šampiona u fudbalu. 7. maja 1986. godine u Sevilji, u Španiji, kada je tim, sastavljen isključivo od rumunskih igrača, pobedio u finalu slavnu FK Barselonu rezultatom 2:0, nakon izvođenja penala. Golman Steaue, Helmut Dukadam, tada je ušao u Knjigu rekorda, nakon što je odbranio sva četiri šuta koje su izveli Katalonci. U februaru 1987. godine, u Monte Karlu, Steaua je takođe osvojila Evropski Superkup, nakon pobede od 1:0 protiv Sovjeta iz Dinamo Kijeva. Trojica autora tih jedinstvenih nastupa u istoriji lokalnog fudbala, golman Helmut Dukadam, vezni igrač Lučijan Balan i defanzivac Ilije Barbulesku, preminuli su poslednjih godina.