Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (13-19.11.2017)

Vlada u Bukureštu usvojila je ove nedelje drugi ovogodišnji rebalans budžeta koji predviđa deficit od najviše 3% od bruto nacionalnog proizvoda u skladu sa evropskim propisima. Dodatni fondovi namenjeni su ministarstvima rada, unutrašnjih poslova, saobraćaja i obrazovanja. Manje novca primiće ministarstva za mala i srednja preduzeća, kulturu, zaštitu životne sredine, regionalni razvoj, evropske fondove i javnih finansija. Drugi rebalans državnog budžeta u tekućoj godini poklapa se vremenski sa saopštenjem Eurostata i Nacionalnog statističkog instituta. Predsednik Vlade, Mihaj Tudose je posle saopštenja izjavio: ,, Dobra vest za jedne i loša za druge koji nam žele tragičan kraj: 8,8% ekonomskog rasta u trećem tromesečju, u odnosu na isti period prošle godine, uliva nadu da ćemo do kraja 2017 zabeležiti rast od 6%. Ne samo da nismo umrli kako su nam neki nagovestili kraj, več naprotiv nalazimo se na 3 mestu u svetu. Pojedini analitičari nisu uvereni da će se ritam rasta nastaviti. Aurelijan Dokia kaže: ,,Malo je verovatno da će se rast nastaviti istim tempom, tako da naredne godine pojedini aspekti koji sada ne zabrinjavaju mogli bi da zabrinu, naročito kada je reč o budžetskom deficitu. Treba voditi računa i o pojedinim ekonomskim pokazateljima kao što su kamatna stopa koja je počela naglo da raste i inflacija koja je premašila prognoze Narodne Banke Rumunije. Ovi pokazatelji vrše pritisak i na kurs koji počinje da zabrinjava mnoge stanovnike. Skoro svakog dana u poslednjoj nedelji nacionalna moneta beleži najnižu vrednost u odnosu na evro.

Roxana Vasile, 18.11.2017, 14:36

Vlada u Bukureštu usvojila je ove nedelje drugi ovogodišnji rebalans budžeta koji predviđa deficit od najviše 3% od bruto nacionalnog proizvoda u skladu sa evropskim propisima. Dodatni fondovi namenjeni su ministarstvima rada, unutrašnjih poslova, saobraćaja i obrazovanja. Manje novca primiće ministarstva za mala i srednja preduzeća, kulturu, zaštitu životne sredine, regionalni razvoj, evropske fondove i javnih finansija. Drugi rebalans državnog budžeta u tekućoj godini poklapa se vremenski sa saopštenjem Eurostata i Nacionalnog statističkog instituta. Predsednik Vlade, Mihaj Tudose je posle saopštenja izjavio: ,, Dobra vest za jedne i loša za druge koji nam žele tragičan kraj: 8,8% ekonomskog rasta u trećem tromesečju, u odnosu na isti period prošle godine, uliva nadu da ćemo do kraja 2017 zabeležiti rast od 6%. Ne samo da nismo umrli kako su nam neki nagovestili kraj, več naprotiv nalazimo se na 3 mestu u svetu. Pojedini analitičari nisu uvereni da će se ritam rasta nastaviti. Aurelijan Dokia kaže: ,,Malo je verovatno da će se rast nastaviti istim tempom, tako da naredne godine pojedini aspekti koji sada ne zabrinjavaju mogli bi da zabrinu, naročito kada je reč o budžetskom deficitu. Treba voditi računa i o pojedinim ekonomskim pokazateljima kao što su kamatna stopa koja je počela naglo da raste i inflacija koja je premašila prognoze Narodne Banke Rumunije. Ovi pokazatelji vrše pritisak i na kurs koji počinje da zabrinjava mnoge stanovnike. Skoro svakog dana u poslednjoj nedelji nacionalna moneta beleži najnižu vrednost u odnosu na evro.

Nacionalna liberalna partija (PNL) želi glasanjem nepoverenja da sruši Vladu u Bukureštu. Nedavne izmene Poreskog zakona bile su kap koja je prelila čašu. Ove između ostalog predviđaju obavezu radnicima da plate doprinos za socijalno osiguranje i poslodavca kao i smanjenje poreza na dohodak sa 16 na 10%. Poslodavstva, sindikati i deo građanskog društva, kao i parlamentarna opozicija desnog centra oštro kritikuju izmene Poreskog zakona. Da bi uspeli u njihovoj nameri liberali treba da uvere mnoge parlamentarce, čak i iz redova vladajuće koalicije da glasaju za nepoverenje Vladi. Pored normalnih pregovora sa opozicionim partijama svaki liberalni parlamentarac pokušao je da ubedi kolegu iz vladajuće koalicije da podrži liberalnu inicijativu. Lider liberalnih poslanika, Raluka Turkan je precizirala: ,,Nismo razgovarali o smeni Mihaja Tudosea sa drugom osobom i rušenju Vlade. Razgovarali smo o tome šta će se nakon odlaska ove Vlade desiti u Rumuniji jer ako želimo da zaustavimo odsustvo predvidljivosti, smanjenje kupovne moći, destabilizaciju rumunskih institucija, ova Vlada treba da ode. Nacionalna liberalna partija javlja da će istovremeno organizovati kampniju o informisanju stanovništva i mitinge u Bukureštu i drugim gradovima zemlje. Liberali su se obratili Ombudsmanu sa zahtevom da traži ocenu ustavnosti poreske reforme.

Evropska komisija je u sredu objavila novi Izveštaj u okviru Mehanizma saradnje i provere rumusnkog pravosuđa i borbe protiv korupcije. U Pomenutom dokumentu se između ostalog navodi da je ove godine ritam reformi u Rumuniji stagnitrao i da opasnost po nezavisnot pravosudnog sistema predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost. Sa druge strane, postignuti su pozitivni rezultati u oblastima poput provere sukoba interesa u javnim nabavkama. Ministar pravde, Tudorel Toader smatra da Rumunija može ispuniti svoj cilj koji se odnosi na ukidanje Mehanizma saradnje i provere iduće godine. Ovu ocenu ne deli predsednik države, Klaus Johanis koji je u Geteburgu, na evropskom samitu okvalifikovao optimizam predstavnika vladajuće koalicije u najmanju ruku neodmerenim. Šef države smatra da izveštaj Evropske komisije predstavlja ozbiljan alarmni signal i upozorava da uloženi napori Rumunije na planu jačanja reforme pravosudja i suzbijanja korupcije mogu ugroziti pojedini političari koji ne žele da prihvate da je njihova dužnost da rade za stanovnike, a ne za pojedine grupne interese.

Ncat zakona o nabavci američkih raketa zemlja-vazduh Patriot dostavljen je Parlamentu u Bukureštu na razmatranje i usvajanje. Dokument predviđa nabavku 6 sistema antiraketne odbrane od kojih 4 za vazduhoplovne i 3 za kopnene snage. Ugovor je vredan oko 3,9 milijardi dolara. Ugovor o nabavci prvog sistema u visini od 764 miliona dolara potpisaće se do kraja ove godine, nada se ministar odbrane, Mihaj Fifor. Očekuje se da će sistem postati operativan 2019. godine. Nacrt koji je prethodno analiziran na sednici Vlade predviđa da je realizacija Vazdušne odbrane na zemlji od suštniskog interesa jer doprinosi jačanju nacionalne i regionalne bezbednosti kao i jačanju Strateškog partnerstva sa SAD.