Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (14.09.2024)
Škole treba da budu sigurne za učenike, prosvetne radnike i pomočno osoblja- izjavio je u ponedljak u jednoj bukurešanskoj gimnaziji predsednik Rumunije Klaus Johanis na svečnost otvaranja nove šolske godine.
Leila Keamil и Mircea Mihai, 13.09.2024, 12:35
Škole treba da budu sigurne za učenike, prosvetne radnike i pomočno osoblja- izjavio je u ponedljak u jednoj bukurešanskoj gimnaziji predsednik Rumunije Klaus Johanis na svečnost otvaranja nove šolske godine. Šef države u pratnji ministarke obrazovanja i vaspitanja Lidjije Deka naglasio je da jedan od glavnih prioriteta projekta ,,Obrazovana Rumunija“, pretočen u Zakon o obrazovanju iz 2023. godine, predvidvidja stvaranje jedne školske i univerzitetske atmosfere koja neće biti povoljna samo za razvoj obrazovanja, već i kao prostor na kojem bi svi bili zaštičeni i poštovani. Za skoro tri miliona rumunskih djaka u ponedeljak je počela nova školska godina. Vlada Rumunije obećava da će školska 2024/2025 biti poslednja u kojoj će škole raditi u tri smene. Trenutom postoje samo 19 škola koje rade u tri smene u Bukureštu i okrugu Ilfov. Prema navodima Ministartsva obrazovanja na početku ove godine zbog nezavršenih radova na modernizaciji relocirano 800 škola od ukupno 6000 škola koliko Rumunija ima.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis zakazao je sednicu Vrhovnog saveta odbrane zemlje za 19. septembar-javlja Predsednička administracija u Bukureštu. Na dnevnom redu skupa nalaze se perspektive sukoba u Ukrajini posle nelegalne i neopravdane agresije Ruske Federacija i implikacije za Rumuniju kao i šanse za jačanje Strateškog partnerstva sa Republikom Moldavijom (bivšom sovjetskom republkoma sa rumunskim vecinskim stanovništvom) u novom geopolitičkom kontekstu. Članovi Vrhovnog saveta odbrane zemlje analiziraće i Nacionalni plan za implementaciju gradjanskog pakta u oblast Politike bezbednosti i zajedničke odbrane i Plan opremanja Rumunske vojske u periodu 2025/2034. godina. U četvrtak u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim kolegom Rustemom Umerovim ministar odbrane Andjel Tilvar je izjavio da Crno more nije više prostor saradnje, već rata posle agresivnih akcija Ruske Federacije. Prema navodima Ministarstva narodne odbrane Rumunije, rumunski ministar je ponovo oštro osudio neopravdane napade Ruske Federacije, suprotne normama medjunarodnog prava, na lučku civilnu infrastrukturu Ukrajine na Dunavu, u blizini rumunske granice. Rustem Umerov je u poruci izrazio zahvalnost Rumuniji na donaciji sistema vazdušne odbrane Patriot Ukrajini i za humanitarnu i diplomatsku podršku Kijevu od prvog dana ruske vojne agresije na Ukrajinu, kao i na podršci u drugim važnim oblastima.
Predizborna kapanja za predsednika Rumunije startovala je u četvrtak posle formiranja Centralnog izbornog biroa, u skladu sa usvojenim kalendarom na sednici Vlade Rumunije. Članovi Biroa izabrani su žrebom. Krajnji rok za podnošenje kandidatura je 5. oktobar, dok će izborna kampanja startovati 25. oktobra. Rumunski državljani koji žive i rade u inostranstvu mogu do 24. septembra da se prijave za dopisno glasanje. Prvi krug izbora za predsedničku funkciju održaće se 24. novembra. a drugi 8. decembra. 1. Decembra, za Nacionalni praznik Rumunije, zakazani su i parlamentarni izbori.
16 narodnih pozorišta iz Rumunije i Republike Moldavije okupilo se u utorak u Kišinjevu na IX izdanju ,,Susreta rumunskih narodnih pozorišta“. Do 22. septembra ljubitelji pozorišta iz Moldabije imaće priliku da prate 46 kulturnih dogadjaja, dvoranskih predstava i predstava pod otvorenim nebom, osam radiofonskih audicija i šest premijera. Predvidjeni su i promocije knjiga i susreti sa pozorišnim ličnostima. Susret u Kišinjevu odvija se pod geslom ,,Evropske koneksije“ i održava se pod visokim pokroviteljstvom predsednika Rumunije Klausa Johanisa i predsednice Republike Moldavije Maje Sandu. Počansi gost festivala je Dramsko narodno pozorište ,,Ivan Franko“ iz Kijeva.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u sredu na svečanost odlikovanja rumunskih olimpijaca da je od izuzetne važnosti da sport pronadje zasluženo mesto medju nacionalnim prioritetima. Šef države je naglasio da su osvojene olimpijske medalje u Parizu ,,simbol preporoda rumunskog sporta“. Na Olimpijskim i paraolimpijskim igrama u Parizu Rumunija je osvojila četiri zlatne, četiri srebrne i tri bronzane medalje. Na paraolimpijskim igrama Rumunija je zlatnu medalju osvojila u džudou, a bronzanu u parastonom tenisu, a na Olimpijskim igrama zlatne medalje osvojili su David Popović na 200 metara slobodno, ženski dubl skul i ženski osmerac sa kormilarom. Tri srebrne medalje osvojili su naši olimpijci u dizanju tekova i veslanju, a bronzane u plivanju i umetničkoj gimnastici.
