Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (23-29.02.2017)

Rumunija neće biti pošteđena Mehanizma saradnje i provere. Ovonedeljni izveštaj Evropske komisije o reformi pravosudnog sistema i borbi protiv korupcije potvrđuje prošlogodišnje pozitivne trendove i ističe nepovratni karakter preduzetih mera. Prema pomenutom dokumentu , u poslednjih 10. godina, od kada je Rumunija članica EU, iako su postojali periodi sa usporenim ritmom, naša zemlja je uspela da postigne zapažene rezultate u pravosuđu. Međutim, Evropska komisija ima i nekoliko preporuka koje Bukurešt treba da realizuje ako želi da se eliminiše Mehanizam saradnje i provere. Preporuke se odnose na: solidan i nezavistan sistem imenovanja tužilaca visokog ranga, jasne preporuke u kodeksu ponašanja parlamentaraca, na jasne odredbe u vezi sa obostranim poverenjem među institucijama i jasnim preciziranjem da parlamentarci moraju da poštuju nezavisnost pravosudnog sistema. Preporučuje se, takođe, da se nastavi sprovođenje antikorupcijske strategije. Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, je pozdravio činjenicu da se u izveštaju EU priznaju rezultati Rumunije, ali je upozorio da nacrti hitne uredbe o pomilovanju i izmenama Krivičnog zakona mogu izazvati duboku zabrinutost.

Namera Vlade da usvoji dve hitne uredbe o kolektivnom pomilovanju i izmenama Krivičnog zakona navele su predsednika Klausa Johanisa da na početku tekuće nedelje pokrene postupak za raspisivanje referenduma na kojem će se stanovnici sa pravom glasa izjasniti u vezi sa nastavljanjem borbe protiv korupcije i obezbeđivanju integriteta javnih funkcija. Socijaldemokratska partija, glavna stranka vladajuće koalicije kaže da inicijativa Klausa Johanisa ima politikanski karakter i da šef države nastoji da nadoknadi izgubljeni kapital popularnosti posle poraza opozicije na parlamentarnim izborima. Opozicija, sastavljena od Nacionalne liberalne partije i Unije spasite Rumuniju podržava predsedničku inicijativu o raspisivanju referenduma. U nedelju Klaus Johanis je učestvovao na masovnom protestu u Bukureštu protiv promena koje Vlada želi da promoviše. Demonstracije su održane i u drugim gradovima. Sumnja se da Vlada novim propisima želi da pomiluje određene korumpirane ličnosti ili da delimično dezinkriminalizuje zloupotrebu službenog položaja. Vlada tvrdi, međutim da su izmene neophodne da bi se rešilo pitanje preopterečenih zatvorskih kapaciteta i uskladilo zakonodavstvo sa odlukama Ustavnog suda. Nama ostaje da vidimo kako će glasati pitanje na referendumu jer je poznato da se referendum ne može raspisati na građansku inicijativu.

Tokom dvodnevne posete Strazburgu, predsednik Rumunije Klaus Johanis je razgovarao o nacrtima pomilovanja i amnestiji sa predsednikom Evropskog suda za ljudska prava, Gvidom Rajmondijem. Nakon razgovora šef države je dao uveravanja da se neće izvršiti pritisci ili propisati novčana kazna od 80, miliona evra zbog loših uslova u rumunskim zatvorima. Pilot-odluka Evropskog suda za ljudska prava objaviće se u prvoj polovini tekuće godine i u njoj će se ukazati šta ne funkcioniše, gde su problemi i Rumunija će primiti rok za iznalaženje rešenja. Pomilovanje, dodao je Klaus Johanis, je samo malo moguće rešenje. Prema izveštaju Evropskog suda za ljudska prava, Rumunija, iza Rusije i Turske, zauzima treće mesto po broju osuda Evropskog suda i večina ovih osuda se odnosi na loše uslove u zatvorima. Predsednik Gvido Rajmondi je precizirao da se ovi problemi ponavljaju i da se od Rumunije očekuje preduzimanje složenih mera.

Rumunska obaveštajna služba usvojiće kodeks profesionalnog ponašanja zaposlenih radnika ove institucije, koji će se objaviti uskoro u Službenom glasniku, izjavio je direktor institucije, Eduard Helvig. On je posle sedmočasovnog saslušanja u parlamentarnoj Komisiji za kontrolu službe izjavio da će se u dokumentu jasno naznačiti eventualne nekompatibilnosti obaveštajnih oficira u odnosima sa političarima, javnim funkcionerima ili poslovnim ljudima. Načelnik Obaveštajne službe je dodao i da su u poslednim danima izvršeni napadi bez presedana na ovu instituciju i dao uveravanja da se služba nije mešala i neće se mesati u borbu za vlast. Ove odluke dolaze posle ogromnog skandala u koji je bio umešan general Florijan Koldea, prvi zamenik Rumunske obaveštajne službe u poslednjih 12. godina. Bivši poslanik Sebastijan Gica, za kojim je izdata međunarodna poternica, optužio je Florijana Koldeu, iako je unutrasnja anketa dočla do zaključka da Koldea nije odgovoran za ove optužbe, general je odustao od svoje funkcije, a direktor Eduard Helvig zatražio od predsednika Rumunije da ga prevodi u rezervni sastav.

Ada Solomon je ove nedelje postala prvi rumunski producent u trci za osvajanje Oskara u kategoriji za najbolji strani film za filmsko ostvarenje nemačke rediteljke Maren Ade ,,Toni Erdman. Dugometražni film snimljen skoro u celini u Rumuniji, jedino je filmsko ostvarenje 2016. uvršten od strane BBC-a na listi 100 najboljih filmova XXI. veka. Film Toni Erdman prikazan je premjerno ove godine u Kanu, gde je osvojio nagradu FIPRESCI za najbolji film u zvaničnoj konkurenciji.