Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (5-11.10.2015)

Rumunija se ne suočava sa izbegličkom krizom. U odnosu na 900 zahteva za azil prošle godine, ove godine je zabeleženo 944. Ali za svaki slučaj, Rumunija ima 1000 smeštajnih mesta za izbeglice. Medjutim, zakoni Rumunije o dodeljivanju pomoći izbeglicama, siromašnim i zlostavljenim osobama mora se izmeniti jer situacija nije zadovoljavajuća. Predsednik rumunske vlade Viktor Ponta je izjavio: “Na snazi je još odredba iz 2006. godine koja predvidja da se za troškove političkih izbeglica može izdvojiti 0,8 evra na dan, a za lične troškove 15 evrocenti. Vlada i Ministarstvo za finansije pokušaće da povećaju ove iznose jer je visina izdvajanja nezadovoljavajuća I ponižavajuća. Treba takodje, korigovati pristup zdravstvenim uslugama kao i vaspitanju. Treba menjati i uslove smeštaja.

Roxana Vasile, 10.10.2015, 16:51

Rumunija se ne suočava sa izbegličkom krizom. U odnosu na 900 zahteva za azil prošle godine, ove godine je zabeleženo 944. Ali za svaki slučaj, Rumunija ima 1000 smeštajnih mesta za izbeglice. Medjutim, zakoni Rumunije o dodeljivanju pomoći izbeglicama, siromašnim i zlostavljenim osobama mora se izmeniti jer situacija nije zadovoljavajuća. Predsednik rumunske vlade Viktor Ponta je izjavio: “Na snazi je još odredba iz 2006. godine koja predvidja da se za troškove političkih izbeglica može izdvojiti 0,8 evra na dan, a za lične troškove 15 evrocenti. Vlada i Ministarstvo za finansije pokušaće da povećaju ove iznose jer je visina izdvajanja nezadovoljavajuća I ponižavajuća. Treba takodje, korigovati pristup zdravstvenim uslugama kao i vaspitanju. Treba menjati i uslove smeštaja.

Rumunija obećava solidarnost, dodao je premijer Ponta, uz napomenu da će Vlada kratkoročno i dugoročno dodeliti finansijsku i logističku pomoć zemljama koje su već primile izbeglice, odnosno Turskoj i Jordanu.

Na skupu Severoatlanskog saveta, rumunski ministar odbrane Mirćea Duša pozvao je u Briselu svoje kolege da preduzmu konkretne mere za jačanje bezbednosti u zoni Crnog Mora. On je izjavio da je potrebno da se u Crnomorskom bazenu osigura pomorsko prisustvo NATO snaga: “Ocenio sam da su pomorska strategija i posebno strategija u Crnom moru za nas veoma važne. Smatramo takodje da kapacitet odvraćanja NATO ne treba da ima samo regionalni karakter već treba da se odnosi na odbranu svih bokova, bilo da je reč o istočnom ili južnom boku.

Predhodno je u Sevilji šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku učestvovao na Konferenciji multinacionalna misija za balističku odbranu, u organizaciji američke agencije za odbranu od balističkih raketa. Ovom prilikom šef diplomatije u Bukureštu je ponovo naglasio da američki raketni sistem u Deveselu, koji će postati operativan do kraja ove godine, ima isključivo defanzivni karakter. Njegova namena je da ojača kolektivnu odbranu i da odvrati od svakog balističkog napada. Tokom posete Bukureštu, zamenik američkog državnog sekretara Frenk Ros je saopštio da su SAD, NATO i Rumunija u stalnom kontaktu kako bi bile sigurne da je baza u Deveselu dobro branjena od raznih vrsta pretnji uključujući terorističke.

Senatorska komisija za odbranu pozvala je u ponedeljak rukovodstvo Senata na formiranje nove parlamentarne komisije o navodnim zatvorima CIA na rumunskoj teritoriji. Stalni biro traži i zvaničnu desekretizaciju dokumenata o našoj zemlji u izveštaju američkog senata u vezi sa tehnikama saslušanja. Zahtev dolazi posle susreta senatora sa članovima Komisije za gradjanske slobode, pravosudje i unutrašnje poslove Evropskog Parlamenta koja analizira nove informacije prema kojim je Rumunija bila domaćin zatvorskih centara CIA. Slična komisija radila je izmedju 2006. i 2008. godine, ali nije pronašla nijedan elemenat koji bi dokazao prisustvo zatvora u Rumuniji.

Medjunarodni monetarni fond korigovao je prognoze o bruto društvenom proizvodu Rumunije za ovu i sledeću godinu. Prema najnovijem izveštaju, Rumunija će ove godine zabeležiti privredni rast od 3,4% i od 3,9% u 2016. godini. Sa druge strane, u izveštaju o finansijskoj stabilnosti Narodna Banka Rumunije navodi da ne postoje trenutno veći sistemski rizici uprkos neizvesnostima na spoljnom planu i opasnosti od povratka na unutrašnju neadekvatnu ekonomsku politiku. Prema oceni Mugura Isareskua, javni dug Rumunije je održiv, ali neprestani rast udela javnog duga u bruto društvenom proizvodu može biti opasan. Bez finansijske stabilnosti, tržišna privreda ne može funkcionisati korektno i efikasno, i poresko rasterećenje postaje samo varka. Sa jedne strane smanjuju se porezi, a sa druge intervenišu novi posredsvom inflacije, deprecijacije i neizmirivanja dugova.

Rumunska država namerava da tuži Nemačku grupu Folksvagen za nadoknadu štete nastale prodajom 100.000 automobila koji zagadjuju mnogo više nego je deklarisano. Ministarka zaštitne sredine, Gracijela Gavrilesku, procenila je štetu na više od 30 miliona evra. Prilikom obračuna štete vodilo se računa da su kupci platili autoporez za motore sa standardom evro 5 iako se radilo o kategoriji evro 4.