Pregled glavnih spoljnopolitičkih dogadjaja godine (27.12.2025)

Povratak miliardera Donalda Trampa u Belu Kuću iznenadio je ceo svet. Povratak starog i novog predsedmika SAD, koji najviše na svetu voli uslogu najaćeg čoveka na svetu, nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Bogdan Matei и Mircea Mihai, 27.12.2025, 00:00

Povratak miliardera Donalda Trampa u Belu Kuću uzdrmao je ceo svet. Stari i novi predsedmik SAD, koji najviše voli ulogu najmočnijeg čoveka na svetu, nikoga ne ostavja ravnodušnim. Sa svojim nepredvidljivim i grubim stilom u unutrašnjim i spoljnim poslovima, lider Bele kuće generisao je skoro svuda ili oduševljenje ili repulziju. U SAD jedan federalni sudija naredio je Trampovoj administraciji da povuče rasporedjene snage Nacionalne garde bez saglasnosti lokalnih demokratskih vlasti u Los Andjelesu, drugom najvećem gradu SAD, gde su održani protesti protiv imigracione policije. Tramp je izazvao i potrese na svim tržištima nakon odluke da poveća carine na uvoz proizvoda i usluga u SAD, uveren da će na ovaj način oporaviti američku ekonomiju i otvarati nova radna mesta za Amerikance. Komentatori koji sa distance analiziraju Trampa tvrde da Tramp želi da dobije Nobelovu nagradu za mir. Njegov tim i on sam tvrde da zaslužuje ovu nagradu, jer je uspešno posredovao u pregovorima ljutih neprijatelja Jermenije i Azerbejdžana, Indije i Paksitana, Kambodje i Tajlanda. U Evropi Tramp ne uživa velike simpatije u Briselu, pa ni u prestonicama drugih zemalja kandidata. U Novoj strategija bezbednosti Bele kuće navodi se da stari kontinent ima skoro nepremostive probleme, da se suočava sa privrednim padom, prekomernim propisima, podrivanjem identiteta i suvereniteta nacionalnih država i zajedno sa nelegalnom migracijom preti evropskoj civilizaciji, cenzuriše slobodno izražavanje mišljenja, onemogućava političku opoziciju i evropksi lideri imaju nerealna očekivanja podržavajući Kijev u  ratu sa Rusijom. Ako se sadašnji trendovi nastave, Evropu nećemo prepoznati u narednih 20 godina ili čak i manje-zaključuju američki stratezi.

Podržavažemo Ukrajinu do pobede-kažu mnogi evropski političari koji su dosledno podržavali napadnutu Ukrajinu od strane Ruske Federacije pre skoro četiri godine. Koncepti su sve nejasniji jer niko ne može objasniti šta znači pobeda Ukrajine, pa ni koje su ukrajinske granice. Ruski agresori napreduju polako ali konstantno. Oko jedne petine medjunarodno priznate ukrajinske teritorije je pod ruskom okupacijom. Ruski vojnici i dalje bombarduju i ubijaju decu, žene i starce. Pri karju godine Andrij Jermak je podneo ostavku na dužnost šefa Biroa Ukrajinskog predsedništva posle velike korupcijske afere. Ova epizoda dokazuje pukotine u modelu vlasti formirane u ratnim godinama, centralizovanom modelu zavisnom od lične lojalnosti i suženog jezgra oko predsednika, gde je Jermak postao neophodna figura- kaže jedan od analitičara iz susedne Rumunije koji ima i ukrajinsko državljanstvo. Ostaje da se vidi ako je reč o realnoj prestrukturaciji ili samo o simboličnom demaršu sa ciljem da se ublaži javno nezadovoljstvo i odlažu pitanja o načinu na koji funkcioniše vlast u Kijevu u vreme rata.

Ralativni mir uspostavljen je u Pojasu Gaze nakon odustajanja izraelske vojske od ubijanja ljudi u palestinskoj enklavi. U terorističkom napadu islamističkog pokreta Hamas 7. oktobra 2023 godine, bez presedana u istoriji, na teritoriji Izraela poginulo je više od 1200 ljudi. Reakcija izraelske države izazvala je smrt više od 70 000 ljudi, većinom civila, prema podacima administracije Pojasa Gaze, podaci koji su prema Organizaciji ujedinjenih nacija verodostojni. Dobroobavešteni novinari u Gazi tvrde da se 30 000 beživotnih tela nalaze i sada pod ruševinama bombardovanih zgrada.

Medjunarodni krivični sud izdao je nalog za hapšenje 76-godišnjeg izraelskog premijera Benjamina Netanjahua pod optužbom za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Pojasu gaze i predsednika Rusije 73. godišnjeg Vladimira Putina za slične bestijalnosti u Ukrajini. Sada obojca obavljaju iste dužnosti.

Skoro dve trećina francuskih ispitanika izjasnilo se u sondaži za ostavku predsednika Emanuela Makrona. 56% se izjasnilo i za raspuštanje Parlamenta i raspisivanje vanrednih izbora. Francuska je u samo tri godine imala 5 kabineta.

U decembru u Bugarskoj pala je i koaliciona vlada na čelu sa Rosenom Jeliazkovom. Posle sedam parlamentarnih izbora u manje od četiri godine, četvorostranačka vlada Jeliazkova inaugurisana je na početku 2025. godine. Bugarska, najsiromašnija zemlja Evropske unije, postaće članica evro zone 1. januara 2026. godine.

Dobitnica Nobelove nagrade za mir, liderka venecuelanske opozicije Korina Mačado prešla je trnovit put do Osla, gde joj je dodeljena nagrada-javlja rumunski radio servis pozivajući se na zapadne izvore. 58. godišnja Mačado putovala je tajno iz Karakasa preko Atlantika punih 10 sati. Iz Venecuele je morala da prodje 10 kontrolnih punktova vojske autoritarnog predsednika Nikolasa Madura. Krenula je iz Venecuela ribarskim čamcem, nastavila put brodom američke nevladine organizacije specijalizovane za izvlačenje osoba. Stacionirane američke snage za borbu protiv droge pored Veneceuele obaveštene su ranije o operaciji izvlačenja Korine Mačado da ne bi kojim slučajem napale dobitnicu Nobela. Posle 13-14 sati tim je dobitnicu Nobelove nagrade ukrcao u Avion sa destinaciom Oslo.