Pregled glavnih unutrašnjopolitičkih dogadjaja 2016. godine
Predsednik Rumunije Klaus Johanis poverio je Sorinu Grindeanuu, socijal-demokratskom poslaniku i predsedniku Tamiškog županijskog saveta mandat za formiranje nove vlade. Prethodno je šef države, bez obrazloženja, odbio predlog socijal-demokratskog premijera Liviua Dragne da imenuje bivšu ministarku razvoja gospodju Sevil Šhajdeh. Ako bi kojim slučajm predsednik prihvatio predlog za imenovanje gospodje Hajdeh Rumunija bi prvi put u istoriji imala jednu ženu premijerku i muslimanske vere. Pod administrativnim upravljanjem Grindeanua i političkom upravom Liviua Dragne, Socijal-demokratska partija (PSD) i saveznica Alijansa liberala i demokrata (ALDE) vraćaju se na vlast posle godinu dana tehnokratske vladavine predvodjene premijerom Dačijanom Čološom, vlade koja je došla na vlast u novembru 2015. godine posle masovnih uličnih protesta protiv korumpirane političke klase i vlade premijera Viktora Ponte.
Bogdan Matei, 07.01.2017, 15:51
Predsednik Rumunije Klaus Johanis poverio je Sorinu Grindeanuu, socijal-demokratskom poslaniku i predsedniku Tamiškog županijskog saveta mandat za formiranje nove vlade. Prethodno je šef države, bez obrazloženja, odbio predlog socijal-demokratskog premijera Liviua Dragne da imenuje bivšu ministarku razvoja gospodju Sevil Šhajdeh. Ako bi kojim slučajm predsednik prihvatio predlog za imenovanje gospodje Hajdeh Rumunija bi prvi put u istoriji imala jednu ženu premijerku i muslimanske vere. Pod administrativnim upravljanjem Grindeanua i političkom upravom Liviua Dragne, Socijal-demokratska partija (PSD) i saveznica Alijansa liberala i demokrata (ALDE) vraćaju se na vlast posle godinu dana tehnokratske vladavine predvodjene premijerom Dačijanom Čološom, vlade koja je došla na vlast u novembru 2015. godine posle masovnih uličnih protesta protiv korumpirane političke klase i vlade premijera Viktora Ponte.
Socijal-demokratska partija I Alijansa liberala i demokrata preuzele su i predsedništva Senata i Poslaničkog doma posle ubedljive pobede na parlamentarnim izborima 11. decembra. Liviu Dragnea je novi predsednik Poslanickog doma, dok je kopredsednik Alijanse liberala i demokrata Kalin Popesku Taričanu ostao na čelu Senata i po Ustavu važi za drugog coveka države. Socijal-demokratska partija je ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima sa 45% glasova. Na velikoj udaljenosti, sa samo 20% glasova, nalazi se Nacionalna liberalna partija čija je predsednica Alina Gorgiu posle objavljivanja rezultata podnela ostavku na ovu dužnost. Nedavnoosnovana Unija spasite Rumuniju postala je treća parlamentarna sila sa 9% glasova. Cenzus za ulazak u Parlament ispunilie su Alijansa liberala i demokrata, Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR), stranka koja je saopštila da će u Parlamentu podržati kabinet Grindeanua, i Partija narodnog pokreta (PMP) bivšeg predsednika države Trajana Baseskua. Izlaznost na izbore bila je ispod 40%. Novi parlament ima 465 senatora i poslanika.
5. juna stanovnici Bukurešta su premijerno izabrali jednu ženu za gradonačelnika Bukurešta. Gabrijela Vrančanu–Firea, bivša kontroverzna novinarka koja je pre četiri godine počela da se bavi politikom, novi je gradonačelnik Bukurešta. Ona je osvojila 41% glasova na lokalnim izborima koji su održani u samo jednom krugu. Izlaznost je u Bukureštu bila od svega 33%, daleko ispod nacionalnog proseka od 48%. Lokalni izbori u samo jednom krugu izazvali su oštre kritike medija i gradjanskog društva jer smatraju da slaba izlaznost krnji legitimitet gradonačelnika.
Spoljna politika Rumunije ostala je na poznatim kordinatima u odnosu na saveznike u Severoatlanskoj alijansi, partnere iz Evropeke unije kao i prema Rusiji. Ministar inostranih poslova u vladi Dačijana Čološa Lazar Komanesku podvukao je u više navrata da su transatlanski odnosi od izuzetnog znacaja i zalagao za jačanje južnog boka Alijanse. U odnosu na Rusiju, glavna karakteristika bila je pragmatizam-naglasio je šef rumunske diplomatije. Stav Rumunije ostao je nepokolebljiv i dosledan sa stavovima NATO snaga i Evropske unije prema ekonomskim i diplomatskim sankcijama Moskvi.
Spoljna politika Rumunije u 2016. godini vodila je, kao i prethodnih godina, računa o podršci reformskom procesu Republike Moldavije, sa ciljem da se ojača evropski put ove bivše sovjetske republike sa večinskim rumunofonskim stanovništvom. Pobeda novog filoruskog predsednika Igora Dodona na predsedničkim izborima u novembru mogla bi negativno da utiče na odlične bilateralne odnose. Prdsednik Rumunije Klaus Johanis je saopštio samo ,,da je upoznat sa rezultatom glasanjnja’’ bez spominjanja imena Igora Dodona, poznatog politicara po antirumunskoj retorici. Johanis koristi samo sintagmu ,,novi predsednik Republike Moldavije’’ o kome kaže da treba da dokaže razum i ravnotežu tokom svog predsedničkog mandata.
Za rumunski sport 2016. godina bila je poražavajuča. U avgustu na Letnjim olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru naši sportisti osvojili su jednu zlatnu, jednu srebrnu i tri bronzane medalje. Kasnije je jedna bronzana medalja oduzeta našoj delegaciji dopinga našeg dizača tegpova. 47. mesto po broju osvojenih medalja je naslabiji rezultat rumunskih olimpijaca od 1952. godine.
U junu na Evropskom sampionatu u fudbalu u Francuskoj naši fudbaleri su zauzeli poslednje mesto u Grupi A. Smenjen je trener Angel Jordanesku i na njegovo mesto postavljen Nemac Kristof Daum, prvi strani trener u istoriji rumunske fudbalske reprezentacije. U kvalifiklacijama za Svetski kup u Moskvi 2018. godine u Rusiji nisu postignuti očekivani rezultati.
U ženskom rukometu, iako je naša reprezentacija bila jedan od favorita za osvajanje medelje na Evrospkom šampionatu u Švedskoj, zauzela je peto mesto.
Naša trenutno najbolja teniserka Simona Halep završila je takmicarsku sezonu na četvrtom mestu svetske rang liste.
