Pregled glavnih zbivanja nedelje(07.03.2015)

Pregled glavnih zbivanja nedelje(07.03.2015)

Mihai Pelin, 06.03.2015, 14:16

Pregled glavnih zbivanja nedelje(07.03.2015)

Liberalni evroposlanik, Eduard Helvig izglasan je u Parlamentu za načelnika Rumunske obaveštajne službe-SRI. Bivši član Konzervativne Stranke od 2003 godine i Nacionalne Liberalne Stranke od 2008 godine, zatim ministar u vladi socijaldemokratskog premijera, Viktora Ponte 2012 godine za regionalni razvoj i turizam Helvig je blizak predsedniku Klausu Johanisu. Među prioritetima njegovog mandata broje se suzibijanje korupcije, razvoj kapaciteta nacionalne odbrane i produbljavanje saradnje sa evroatlantskim partnerima, naročito sa SAD. Kratko vreme posle njegovog imenovanja na rukovodstvo službe Bukurešt je posetio šef američkog FBI, Žems Komej. U toku njihovog razogovora dogovreno je o nastavku i razvoju dijaloga dveju ustanova, naročito što se tiće kibertnetske bezbednosti, borbi protiv terorizma, korupcije i transnacionalnog organizovanog kriminala.

Okupljen u premijeri pod rukovodstvo predsednika Klausa Johanisa, Vrhovni savet odbrane je odobrio razmeštanje na teritoriju Rumunije 4 aviona F-16 i 150 portugalskih vojnika i civila za misije vazdušnog patroliranja NATO. Avioni će biti prisutni u rumunskom vazdušnom prostoru u periodu maj-jun. Mera je posledica odluke NATO saveza da šalje pojaćanja i u Rumuniju za konsolidaciju bezbednosti u jugo-istočnom boku alijanse, u kontekstu krize iz Ukrajne. Takođe, Vrhovni savet odbrane je mišljenja da buđet dodeljen odbrani od 2% BDP-a zemlje počev od 2017 godine će osigurati odvijanje velikih programa naoružanja i da predstavlja veliku povlasticu za namensku industriju.

Osnivać Narodne Stranke Dan Dijakonesku, bivši televizijski urednik i kandidat na predsedništvo Rumunije, konačnom presudom je osuđen na 5 godina i 6 meseci zatvora zbog ucene. Na prvostepenom sudu on je osuđen na 3 godine zatvora, ali je podneo žalbu na tu presudu i sudije su odlučile da mu povečaju kaznu. Dijakonesku je vršio pretnje i direktno preko njegove televizije, ali i preko posrednika na jednog gradonačelnika i jednog poslovnog čoveka da ih natera da mu daju novac. S druge strane Visoki kasacioni sud je odlučio da poslanica Elena Udrea ostaje u pritvoru, pod optužbom za uzimanje mita i zloupotrebu položaja.

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis primio je u Bukureštu Ministra inostranih poslova Republike Moldavije, gospođu Nataliju German. Ovim povodom šef države je osigurao vladu u Kišinjevu o saradnji i solidarnosti Rumunije. Sa svoje strane Natalija German je potvrdila odlučnost Republike Moldavije da nastavi proevropskim putem. Na agendi Natalije Geramn bilo je i kopresedavanje zajedno sa rumunskim kolegom, Bogdanom Aureskom radova 3 skupa međuvladine mešovite komisije Rumunija-Republika Moldavija za evropsku integraciju. Bogdan Auresku je podsetio da reformama koje je primenila posle 2009 godine prozapadna uprava, R. Moldavija je postala najuspešnija država Istočnog partnerstva. S druge strane, Rumunija je počela da isporući gas R. Moldaviji preko gasovoda Jašji-Ungeni, izgrađen da bi smanjio zavisnost Kišinjeva od ruskog gasa. Cena gasa je 255 dolara za hiljadu kubika, što je znatno jeftinije od ruskog gasa koji je 332 dolara za hiljadu kubika. Izgradnja gasovoda u dužini od 43 kilometara je trajala godinu dana, a vlasti R. Moldavije žele njegovo produženje do Kišinjeva. Sa kapacitetom od miliardu i po kubika godišnje, prošireni gasovod bi osigurao skoro u potpunosti energetske potrebe ove bivše sovijetske republike. Za proširenje gasovoda potrebno je 60 miliona evra, a Brisel je spreman da dodeli 10 miliona evra ovom projektu.

Poslanički dom odbacio je zakone tipa Veliki brat za elektronske komunikacije i zakon o kibernetskoj bezbednosti Rumunije, koji su stigli na ponovno razmatranje posle odluke Ustavnog suda. Tema je kontroverzna i njena posledica je ostavka u januaru Đorđea Majora posle 8 godina mandata načelnika Rumunske obaveštajne službe. Kritičari zakona o kibernetskoj bezbednosti tvrde da bi on dozvolio pristup službama i tužiocima na podatke svakog informatičnog sistema o kojem se sumnjići da je uključern u nezakonite delatnosti, bez naloga suda i samo na osnovu obrazloženog zahteva. S druge strane, oni koji podržavaju zakon argumentuju da on ne bi se primenjivao obićnim građanima i da je potreban u aktulenom kontekstu rasta bez presedana rizika i kjibernetskih pretnji.