Retrospektiva najvažnijih spoljnopolitičkih dogadjaja 2022. godine
Predsednik Rusije Vladimir Putin nije održao tradicionalnu novogodišnju konferenciju za novinare. Frustrirajući susreti za Putina kada je licem u lice sa novinarima organizovani su prvi put 2001. godine i nisu se održali samo 2008. i 2012. godine, kada je ovaj obavljao dužnost premijera Ruske Federacije i rukovodio Rusijom, iako je Dmitrij Medvedev, jedan pd najposlušnjih Putinovih saradnika, bio predsednik zemlje. Na konferencijama za novinare okupilo se na stotine ruskih i inostranih novinara. Po nepisanom pravilu ove su trajane nekoliko sati i Putin odgovarao na razna pitanja, od geopolitike do svakodnevnih problema ruskog društva. Odluka o odustajanju od konferencije za novinare posledica je teških vojnih poraza na frontu u Ukrajini i delimične mobilizacije ruskih rezervista. Postoje osnovane sumnje da obe zaračene strane kriju tačan broj žrtava da ne bi podrivale moral sopstvenih snaga. Prema procenama načelnika Generalštaba američke vojske, generala Marka Milija, od izbijanja rata, 24. februara prošle godine, u borbama je poginulo ili ranjeno više od 100 000 ruskih vojnika i da su i gubici ukrajinske strane veliki.
Bogdan Matei, 07.01.2023, 14:46
Invazija Ukrajine od strane Rusije izazvala je masovno poskupljenje energije i prehrambenih proizvoda svuda u svetu. Cene prehrambenih proizvoda, prema podacima Organizacije ujedinjenih nacija za hranu, dostigle su istorijski rekord u martu. Kao inaće i cena prirodnog gasa na evropskom tržištu. Ekplozija cena uticala je na rast inflacije, koja je u evrozoni dostigla najveće kvote od 1997. godine, od kada je uveden ovaj pokazatelj. Rat u Ukrajini izazvao je takodje i najveći izbeglički talas u Evropi od Drugog svetskog rata. Visoki komesar za izbeglice saopštio je u maju da je šest miliona ukrajinskih izbeglica naspustilo zemlju i pronašlo utočište u susedne države, a osam miliona je preseljeno u unutrašnjost zemlje. Više od tri miliona Ukrajinaca pobeglo je pred ruskim snagama preko Rumunije. U celom svetu broj izbeglica premašio je prvi put 100 miliona osoba.
U aprilu predsednik Francuske, centrista proevropske orijentacije Emanuel Makron, osvojio je drugi predsednički mandat u drugom krugu izbora. Pobeda Makrona nad šeficom radikalne desnice Marin Le Pen je po rečima predsednika Evropskog saveta, Belgijanca Šarla Mišlela, bila znak da Evropa u narednih pet godina može računati na Francusku. U junu medjutim propredsednicka koalicija osvojila ja manje mandata u Nacionalnoj skupštini, donjem domu zakonodavnog tela Francuske. Ekstremna desnica postigla je istorijski uspeh sa 89 poslaničkih mandata. Na susednom poluostrvu Francuske, šefica postfašističke partije, Braća Italije, Djordjija Meloni preuzela je rukovodeću ulogu u desničarskoj vladi Italije, nakon pobede svoje stranke na parlamentarnim izborima u septembru. Bivša novinarka Meloni je prva žena premijerka u istoriji Italije, a njena deviza je ,,Bog, domovina i poriodica“. Na ideološkom planu bliska je madjarskom konzervativnom premijeru Viktoru Orbanu.
Uprkos vojnoj agresiji Rusije na Ukrajinu i tesnim odnosima sa predsednikom Putinom, Viktor Orban je ubedljivo pobedio na zakonodavnim izborima u Madjarskoj. Njegova stranka FIDES pobedila je ujedinjenu opoziciju koja je okupila stranke ekstremne desnice, kao sto je Jobik koja sebe smatra strankom desnog centra, pa sve do socijalista, naslednika bivše komunističke partije.
U SAD na izborima na polovini predsedničkog mandata, demokrate Džoa Bajdena uspeli su da sačuvaju kontrolu nad Senatom, ali su izgubili večinu u Predstavničkom domu.
Knjiga istorije otvorena je istovremeno sa nestankom kraljice Velike Britanije Elisabete II, koja je preminula u spetembru, u 96 godini života. Njena sedmodecenijska vladavina, najduža u istoriji Engleske, obeležila je sudbinu nekoliko generacija i poklapa se sa sudbinom planete u drugoj polovini proslog veka. Ustavni monarh, kraljica je saradjivala sa 15 britanskih premijera, od legendarnog Vinstona Čercila do Liz Tras. SAD, majvažniji strateški partner Velike Britanije imale su u ovom periodu 14 predsednika, počev sa Harijem Trumanom pa sve do Džoa Bajdena. Najstariji sin dugovečne krajice postao je kralj u 73. godini života pod imenom Čarls III. Štampa u Bukureštu smatra kralja Čarlsa velikim prijateljem Rumunije, državu koju je u poslednje dve decenije periodično posećivao. Oduševljan transilvanskim tradicijama, novi monarh dao je važan doprinos očuvanju i popularizaciji ovih tradicija. Kralj Čarls poseduje u Rumuniji i nekolio kuća i terena.
Svetski kup u fudbalu, prvi put odigran u jednoj arapskoj državi, završen je trijumfom reprezentacije Argentine. Od 2026. godine na završnom turniru Svetskog kupa u SAD, Kanadi i Meksiku učestvovaće 48 reprezentacija a ne kao do sada 32. Od 2010. godine od kada je Katar izabran za organizatora Svetskog kupa, ova država je skoro neprestano bila meta kritika zbog korupcije i neljudskih uslova rada za migrante, nepoštovanje prava žena ili zajednica LGBT. Vlasti Arapskih emirata odbacile su sve kritike kao i predsednik FIFA-e Švajcarac Djani Infantino , koji je osudio zapadne moralne lekcije smatrajući ih licemernim. U punom jeku završnog turnira u fudbalu grčka evroposlanica socijalisticke orijentacije Eva Kaili, podpredsednica Evropskog parlamenta, uhapšena je u Brisleu zbog osnovane sumnje da je umešana u primanje mita iz Katara.
Novi klimatski rekordi obeležili su 2022. godinu. U Evropi, leto je bilo najtoplije od kada se vrše merenja, a zone zahvaćene požarima najveće. Emisije uglen dioksida fosilnog porekla nikada nisu bile veće kao prošle godine. Prema podacima Ujedinjenih nacija stanovništvo zemlje dostiglo je 8 miliordi ljudi u novembru. Poredjenja radi, u 1950. godine zemlja je imala samo dve i po miliarde stanovnika.
