Božić u Rumuniji
Božić je jedan od najomiljenijih praznika godine, suštinski trenutak transformacije vremena. Rodjenje Isusa Hrista i ostale zimske praznike hrišćani širom sveta praznuju u duhu nesebićnosti i nade u boljem svetu, čak ako sve ovo traje samo nekoliko dana. Sabina Ispas, direktorka Instituta za etnografiju i folklor Constantin Brăiloiu” iz Bukurešta precizira: 23. novembra počinje, ustvari, period prazničnih dana, od Božića, koji se praznuje 25. decembra, do praznika Svetog Jovana Krstitelja, 7. januara. Ovi se zovu 12 prazničnih dana. 23. decembra, ponekad i 24., organizuju se specijalne akcije dece, poznate kao korindjanje, koje otvaraju vrata svećanim manifestacijama i ritualima koji su povezani za zimske praznike. U rumunskom tradicionalnom društvu, značajan trenutak je korindjanje kojim, u noći izmedju 24. i 25. decembra, muškarci predstavljaju ritual integracije zajednice, svake porodice i svakog člana zajednice u sakralno vreme dogadjaja rodjenja Spasitelja, koji se ovaplotio. Posebne božićne pesme odnose se upravo na ovaj ritual integracije i spomenula bih kuću i ljude koji u njoj žive, počev sa ocem, majkom i decom, a za izuzetne situacije postojale su nekada i kolede za preminule, ako u nekoj kući je u tekućoj godini neko preminuo. Koledari su nagradjeni darovima, a nekada nisu nedostajali pereci, vino i svinjetina.”
Monica Chiorpec, 24.12.2014, 13:49
U tradicionalnim zajednicama, običaji su vekovima očuvani skoro nepromenjeni. Maramureš je, najverovatnije, jedan od malobrojnih regiona Rumunije u kojem su Božićne tradicije netaknute modernim vremenima. Delija Sujogan, etnolog u okviru Univerziteta Nord u gradu Baja Mare, precizira: U Maramurešu, Božić je izuzetno lep praznik, obeležen ritualima pripremanja za ovaj poseban dogadjaj, koji traje tri dana, i, zatim, običajima koji nagoveštavaju kraj prazničnog perioda. Ovo je veoma važno, jer svaka etapa ima dobro očuvane rituale, a njihovo neispunjenje anulira efekat bilo kog drugog rituala. Primera radi, Badnji dan je čak značajniji od Božića, a dan uoči Rodjenja Isusa Hrista, sva sela Maramureša praznuju na poseban način. Na Badnji dan, kada se posti, pripremaju se jela za božićne dane. Važno je postiti uoči Božića, jer to je simbol čišćenja i požrtvovanja, a posle posta simbol zdravlja i lepih dešavanja.”
Božićna trpeza, na kojoj se nalaze sva tradicionalna jela, kolači i vino, i oko koje se okupljaju svi članovi porodice, je centralni element praznika Rodjenja Isusa Hrista u svim tradicionalnim zajednicama u Rumuniji. Detalje nam nudi Delija Sujogan: Na Badnji dan, takodje, žene pripremaju veliku svećanu perecu za Božić koja se stavlja na sto, na narodni peškir, ali i male perece za koledare. Muškarci ukrase kuću, pripremaju piće za koledare i za Božićnu trpezu, donose jabuke i orahe, a u zoni Maramureša noge stola vežu se lancem, da bi naredna godina bila dobra, a porodica ujedinjena. Na Badnji dan grupe malih koledara pripremaju narodne torbice i idu kod rodbine i prijatelja da korindjaju.”
Božićna trpeza ima poseban značaj i u Bukovini, gde, pre večere, meštani kleknu na kolena i mole se Bogu. Prvog dana Božića uveče, grupe momaka korindjaju po selima zapaljenim bakljama, u tradicionalnoj nošnji i noseći šesire ukrašene mirtom i muškatlama. U modernom društvu, praznik Rodjenja Isusa Hrista dobio je i druge značaje sem onih duhovnih. Period pre Božića transformiše se za stanovnike gradova u pravi kupovni maraton. Pokloni za drage osobe, jelka, božićni ukrasi i jela za božićnu trpezu su najvažnije stvari za stanovnike grada koji žele da uživaju u božićnim danima.