Rumunija bez nasilja (24.09.2025)

Nedavno je Parlament u Bukureštu prvi put oformio specijalnu komisiju pod nazivom „Rumunija bez nasilja“, u kontekstu velikog broja slučajeva nasilja uopšte, a posebno nasilja u porodici.

Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 24.09.2025, 09:00

Nedavno je Parlament u Bukureštu prvi put oformio specijalnu komisiju pod nazivom „Rumunija bez nasilja“, u kontekstu velikog broja slučajeva nasilja uopšte, a posebno nasilja u porodici. Inicijativu su podržale sve parlamentarne grupe. Komisiju čini 25 predstavnika svih stranaka zastupljenih u zakonodavnoj vlasti. Tokom jedne godine, sa mogućnošću produženja, članovi komisije će analizirati postojeće zakonodavstvo, davati mišljenja o predlozima zakona koji su u proceduri ili predlagati unapređenja postojećih zakona, uključujući i uvođenje strožih kazni. Predstavnici javnih vlasti, pravosuđa, akademske zajednice, nevladinih i međunarodnih organizacija akreditovanih sa iskustvom u sprečavanju i borbi protiv nasilja u porodici, kao i žrtve nasilja u porodici, biće pozvani da iznesu svoje mišljenje o ovoj temi. Ali, prepustimo da o tome više kaže inicijatorka projekta, poslanica PSD-a Silvija Mihalčei, i objasni čime će se komisija baviti:


„Ova specijalna komisija biće laboratorija putem koje će Parlament analizirati i unapređivati postojeće zakonodavstvo, sarađivati sa nevladinim organizacijama, državnim institucijama, stručnjacima i donositi dobre evropske prakse na javnu raspravu. Biće predložena konkretna rešenja za zaštitu žrtava. Ovde će se raspravljati i o zakonu o kriminalizaciji femicida, što je izuzetno važan korak za prepoznavanje i sankcionisanje ovog teškog oblika nasilja.“



Hitnost osnivanja ove komisije – izjavila je poslanica Alina Gorgiu, koja će je predvoditi – potvrđuje preko 70 hiljada prijavljenih slučajeva nasilja u prvih osam meseci ove godine, preko 30 slučajeva femicida od početka 2025. godine i povećanje od preko 110% u nepoštovanju zaštitnih naloga u poslednje četiri godine. Prema podacima Evrostata više od 25% žena u Rumuniji, što je više nego dvostruko od proseka Evropske unije koji iznosi skoro 11%, bilo je izloženo fizičkom nasilju od strane partnera, a skoro 49% rumunskih žena koje su imale partnera doživele su bar jednom u životu neki oblik nasilja – verbalnog, psihološkog, fizičkog, seksualnog, ekonomskog, socijalnog, duhovnog ili sajber nasilje. Alina Gorgiu:


„Od danas, uveravam vas da više nećemo skrivati nasilje pod tepihom, da će Parlament, preko ove komisije, biti glas žrtava, biće glas civilnog društva, žena i dece zlostavljanih od strane porodice, partnera, supružnika, voljenih, ljudi do kojih im je najviše stalo.“


Borbi protiv porodičnog nasilja i podršci žrtvama posvećen je i karavan „Rumunija bez nasilja“, čiji je prvi događaj okupio, 11. septembra u Snagovu, nadomak Bukurešta, političare, predstavnike civilnog društva i žrtve. Tom prilikom, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova, Katalin Predoju, izjavio je da borba za iskorenjivanje porodičnog nasilja mora biti nacionalni prioritet, ukazujući na nekoliko pravaca delovanja u kojima su preduzete akcije kako bi se policajci pripremili za takve slučajeve. Međutim, Katalin Predoju je takođe naglasio :


„Ne verujem da je tehničko pitanje najvažnije. To je posao institucija, Parlamenta, vlada i tako dalje. Mislim da ono što mi ovde, zajedno – kao ljudi koji su zainteresovani za ovaj fenomen, za ovu društvenu ranu, ranu na duši nacije odnosno nasilje nad majkama, ženama, decom, starijima – jeste da ostanemo ujedinjeni, da nastavimo dijalog i saradnju između državnih institucija i privatnog sektora, nevladinih organizacija, influensera, psihologa, stručnjaka, majki i supruga, devojaka i žena…. I što više muškaraca koji će ovu temu pokretati na strukturisan i istrajan način, i da udružimo sve resurse koje imamo, svako tamo gde se nalazi, svesni da je ovo nacionalni problem. I da sebi postavimo cilj za koji ne verujem da je nedostižan – da iskorenimo ovaj problem makar u godinama koje dolaze.”


Karavan „Rumunija bez nasilja“ obići će  sve okruge u zemlji, kao i Bukurešt, jer porodično nasilje nije samo porodično pitanje, već i pitanje javne bezbednosti i poštovanja ljudskog dostojanstva, stoga problem države, koja mora da obezbedi zaštitu žrtava u skladu sa stvarnim evropskim standardima. Formiranje specijalne parlamentarne komisije „Rumunija bez nasilja” predstavlja zajedničku obavezu da zemlja mora postati bezbednije mesto za žene, decu i porodice – naglasila je poslanica Socijaldemokratske partije, Silvija Mihalčea.


Prema podacima Generalnog inspektorata rumunske policije, broj krivičnih dela registrovanih u oblasti porodičnog nasilja na nacionalnom nivou smanjen je za 19% u prvih sedam meseci 2025. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine. „Nanošenje telesnih povreda ili druge vrste nasilja” ostaje krivično delo sa najvećim udelom, čineći više od četvrtine ukupnog broja slučajeva. Međutim, iako je u padu, broj slučajeva porodičnog nasilja koji se tretiraju kao krivična dela i dalje ostaje visok. Tome se pridružuje i veliki broj incidenata koji nisu zakonski kvalifikovani kao krivična dela – poput gurkanja, vređanja, verbalnog nasilja…
Sve to pokazuje da Rumuniju još uvek čeka ozbiljan i dugotrajan rad na ovom polju.