Civilno društvo podržava obrazovanje na selu (22.05.2024)

Kada u pojedinim krajevima institucionalna i zvanična intervencija državnih organa izostane, Rumuni uspevaju da nadoknade ovu zakasnelu finansijsku podršku

Dragana Diamandi и Christine Leșcu, 22.05.2024, 16:00

Kada u pojedinim krajevima institucionalna i zvanična intervencija državnih organa izostane, Rumuni uspevaju da nadoknade ovu zakasnelu finansijsku podršku. To su naučili sasvim nedavno preko nevladinih organizacija koje, zauzvrat, uspevaju da mobilišu brojne sponzore. Primer je udruženje Bookland, koje je uspelo da poboljsa situaciju na koju su se Rumuni žalili dugi niz godina: stanje seoskih škola punih korova, neokrečenih, bez savremene opreme i smeštenih u neodgovarajućim zgradama. Za samo četiri godine Bookland je renovirao i opremio 80 škola i vrtića. Podsticaj je dala statistika o masovnom napuštanju školovanja u ruralnim sredinama. Razlozi zapostavljanja studija kombinuju se sa zapuštenošću školskih objekata, smatra Mihaela Petrovan, predsednica udruženja Bookland.

,,Govoreci o edukaciji u ruralnim sredinama situacija je ozbiljna. Na primer, svaki drugi učenik nakon završenog 8. razreda ne ide u srednju školu. I inače, u Rumuniji svaki četvrti svršeni srednjoškolac koji živi na selu ne izlazi na ispite velike mature. Situacija je teška, ali mi ne odustajemo. U duhu svakog građanskog aktiviste, kao što smo mi, nastavljamo da se borimo i idemo napred, da sanjarimo, da budemo možda malo naivni, malo ludi, hrabri i verujemo da je to moguće, čak i ako nije lako. To je ono što mi radimo, nakon četiri godine renoviranja škola u svim okruzima zemlje, manje u Ilfovu, gde, inače, već dugo tražimo školu, ali izgleda da su apsolutno sve, podstaknute Županijskom školskom inspekcijom, aplicirale za evropska sredstva. Bravo za njih! Mi u Booklandu imamo posebnu formulu. Smatram, da ako smo uspeli da uradimo ono što smo uradili sa rumunskim novcem koji su donirale lokalne i međunarodne ili multinacionalne kompanije, možemo da se nosimo sa tim.“

Najveći uspeh udruženja Bookland je koagulacija mesnih zajednica, često zahvaćenih letargijom, kaže Mihaela Petrovan, predsednica udruženja Bookland

,,U svakom okrugu imamo između jedne1 i 6 renoviranih škola. Prosek je dve po okrugu, ali ima okruga poput Vranče sa šest novouređenih škola i vrtića. Drago nam je što se tamo desila promena koja se nastavlja. U vreme našeg dolaska cela zajednica bila je u stanju letargije, zasićena lažima i obećanjima, rezignirana, a mi smo uspeli da tamo pokrenemo apsolutno sve gradjane. Roditelji su kuvali topli obrok za radnike, učenici su takodje dali svoj doprinos sa četkicom u ruci farbajući razne makete ,ogradu, zidove. Uključili su se svi, od malih do velikih, sveštenika, seoskog lekara, pekara. Svi su dali svoj doprinos.“

A sve ove performanse posmatraju, pre svega, meštani, poput jedne majke iz okruga Njamc, koje se Mihaela Petrovan još uvek seća.

,,Jedna majka je rekla tako lepu stvar – „Prelepo! Hajde da vidimo ujedinjenu Rumuniju za našu decu“. – kada je videla ploču sa imenima svih sponzora koji su direktno dali svoj doprinos za tu školu, oko 40-50 imena. Ona je majka iz Pastraveni, okrug Njamc. Impresionirala me je i shvatila sam da je u pravu je, jer smo u školu doneli 150-200 paketa sa robom iz svih krajeva okruga Njamca, ali i iz Arada i Bihora. Uspeli smo da mobilišemo kompanije da preusmere proizvode i novac kako bismo mogli da platimo radnu snagu. Takodje, mobilisali smo lokalne opštine da daju svoj doprinos. Uveravam vas da je ogromna većina pomogla novcem prikupljenim od lokalnih taksi, znaci ne novcem iz državnog budžeta, već su gradjani davali novac za školu, deo novca iz opštine je u krajnjoj liniji bio doprinos građana. Ponosni smo što ovaj trio uspeha – kompanije, opštine i zajednica – funkcionise bez evropskog novca.“

Sledeći korak koji udruženje Bookland priprema je podrška dualnom profesionalnom obrazovanju, odnosno kursevi za obuku zanatlija u različitim domenima koji su potrebni kompanijama ili privrednim subjektima, a oni su spremni da ulože u obuku ovih učenika.
Prema rečima Mihaele Petrovan, to bi bio prvi preduniverzitetski kampus u dualnom sistemu i mogao bi da bude izgrađen u okrugu Argeš, u opštini Vulturešti. Takvi prostori su potrebni našoj zemlji. Prema poslednjem izveštaju OECD-a, stručno i tehničko obrazovanje je popularnije u Rumuniji nego u drugim zemljama: 32% rumunskih učenika uzrasta od 15 do 19 godina upisano je u taj tip srednjoškolskog obrazovanja.