Deca i rat (10.04.2024)

Prema studiji koju je sprovela organizacija Save the Children Romania, svako treće ukrajinsko dete, izbeglica u našoj zemlji (38%), izjavilo je da je manje srećno otkako je napustio zemlju porekla

Dragana Diamandi и Luiza Moldovan, 10.04.2024, 18:30

Prema studiji koju je sprovela organizacija Save the Children Romania, svako treće ukrajinsko dete, izbeglica u našoj zemlji (38%), izjavilo je da je manje srećno otkako je napustio zemlju porekla. 57% ispitane dece reklo je da su ili veoma nesrećni ili nešto manje srećni. Skoro 23% dece ne ide u školu, iako postoji mogućnost da pohađaju onlajn nastavu. 87% je reklo da im je draže redovno fizičko prisustvo u školi, a 60% je izjavilo je da bi prijatelje mogli da steknu u zemlji domaćinu u okruzenju fizicke škole. Tri četvrtine dece reklo je da nema pristup uslugama koje bi želeli, kao što su mesta za bavljenje hobijima, upoznavanje sa prijateljima ili provođenje slobodnog vremena. Tu intervenišu nevladine organizacije, poput Save the Children Romania, koja odlično upravljaju kriznim situacijama. Pitali smo Gabrijelu Aleksandresku, izvršnu predsednicu organizacije, koje usluge mogu da ponude ovi subjekti, čiji je značaj, posebno u vreme krize, ključan:
„Nevladine organizacije mogu odigrati presudnu ulogu u zaštiti dece izbeglica, posebno u kontekstu velikog protoka ljudi, kao što je slučaj sa ljudima koji su se sklonili iz Ukrajine. Prvo, one mogu brzo da mobilišu resurse i odmah intervenišu kako bi pružili humanitarnu pomoć. Organizacije takođe mogu pružiti pomoć i podršku na mnogo načina, uključujući obezbedjivanje skloništa, hrane, medicinske nege, pristup socijalnim uslugama i obrazovanju. Takođe mogu pružiti usluge psihološkog savetovanja kako bi pomogli deci da se nose sa traumom i poteškoćama sa kojima se suočavaju. Pored neposredne pomoći kao odgovor na kriznu situaciju, nevladine organizacije mogu obezbediti programe integracije i stvoriti bezbedne, inkluzivne prostore za izbeglice u zajednicama. U većini slučajeva, izbeglicama su posebno potrebne informacije, smernice, savetovanja da bi ostvarili svoja prava i dostupne usluge, kao što su pristup obrazovnom sistemu, medicinskim uslugama, poslovima, u slučaju roditelja, kao i pristup uslugama emocionalnog savetovanja. Istovremeno, kroz obuku koja se nudi stručnjacima, organizacije mogu da prenesu sopstveno iskustvo i na taj načina unaprede kvalitet usluga i povećaju njihovu efikasnost, na primer, u korist dece. Nevladine organizacije mogu lobirati i zastupati. Oni mogu značajno doprineti poboljšanju života i zaštiti dece izbeglica. Na primer, odmah nakon rata u Ukrajini, Save the Children Romania je brzo pokrenula sveobuhvatnu humanitarnu intervenciju. Već smo došli do 340.000 ljudi, uključujući 170.000 dece, radili smo na 10 graničnih prelaza, u 5 centara za azil, u tri mobilna kampa za izbeglice i tri tranzitne zone. Na ovim mestima smo postavili bezbedne prostore za decu, pokrili hitne potrebe, emocionalnu podršku, pružili vitalne informacije za decu i odrasle, a zatim, da bi smo srednjoročno i dugoročno podržali proces integracije, osnovali smo osam savetovališta, gde nudimo savetovanje, informisanje, vođenje slučajeva, psiho-socijalnu podršku, aktivnosti za decu i adolescente, materijalnu i finansijsku podršku. Dakle, organizacije mogu učiniti mnogo“.

Jedna od najugroženijih kategorija dece su deca bez roditelja, na koje je usmerena organizacija „Save the Children“:
,,Naravno, upoznala sam, i to je zaista, jedna od najugroženijih kategorija dece u teškoćama. Veoma je teško biti izbeglica i nemati koristi od prisustva i zaštite svojih roditelja. Međutim, Rumunija takođe ima procedure da odmah zaštiti ovu decu. Iz našeg iskustva (u ovoj oblasti radimo od 1994. godine) malo je dece izbeglica bez oba roditelja, ali je značajan broj dece izbeglica koja dolaze iz jednoroditeljskih porodica. Ovo iskustvo za njih je duboko emotivno i zabrinjavajuće, jer su ova deca u izuzetnoj ranjivoj situaciji i izložena su velikim rizicima. U ovoj situaciji dece bez jednog ili oba roditelja, prioritet „Save the Children” je bio da pruži deci podršku i zaštitu, osigura njihovu bezbednost i da im obezbedi neophodna sredstva kako bi se nosili sa teškoćama. Od suštinske je važnosti da delujemo brzo, efikasno, da identifikujemo najprikladnija rešenja za svako dete i da radimo sa lokalnim vlastima kako bismo obezbedili da ova deca budu adekvatno zbrinuta i zaštićena. Posebna pažnja se mora posvetiti njima i obezbeđivanju njihovih prava i sigurnosti ”.

U društvu, mnogi kažu da su ogorčeni brigom, ponekad preteranom za decu izbeglice, na račun rumunske dece. Evo šta im odgovara Gabrijela Aleksandresku:
„Razumemo i poštujemo izraženu zabrinutost, posebno u trenutnom kontekstu našeg društva. Važno je naglasiti da je naša misija da priteknemo u pomoć svoj deci koja su ugrožena, bez obzira na poreklo. Od našeg osnivanja 1990. godine, posvećeni smo pružanju pomoći i podrške svoj deci, uključujući izbeglice, u skladu sa našim humanitarnim vrednostima i međunarodnim standardima. Od suštinskog je značaja da se fokusiramo na rešenja koja obezbeđuju dobrobit sve dece, bez obzira na okolnosti, i da radimo zajedno na stvaranju sigurnijeg, inkluzivnijeg okruženja za sve članove naše zajednice.
Istovremeno, smatramo da je važno stalno komunicirati, davati jasne informacije kako bi društvo u celini razumelo kako programi funkcionišu i da se, generalno, program ili projekat sa određenom ciljnom grupom ili određenom ugroženom kategorijom ne sprovodi na račun drugih ugroženih kategorija.
Na primer, uključili smo se u podršku stanovništvu i deci Ukrajine, a šta bi moglo biti ranjivije od slučaja dece koja beže od ratova, bombi i smrti!? Uključili smo se da im pomognemo i razvili programe, ali nismo prekidali našu aktivnost koja se odnosila na rad u Rumuniji na smanjenju smrtnosti novorođenčadi, obezbeđivanju zdravstvenih usluga majkama i deci, zatim pristup našoj deci obrazovanju u siromašnim zajednicama, za zaštitu od nasilja i za zaštitu dece bez roditeljskog izdržavanja.
Mislim da ljudi treba da shvate da je najstrašnija stvar za decu rat, najstrašnije je da nemaju svoje mesto, svoj dom, svoju porodicu. Oni moraju da shvate da je tim ljudima potrebna naša podrška, jer je za njih ranjiva situacija u njihovoj zemlji.’’