Emigranti i imigranti u Rumuniji
Prema zvaničnim podatcima, o kojima se raspravljalo u rumunskoj štampi, od 2007. do 2017. godine, Rumuniju je napustilo 3,4 miliona Rumuna, otprilike 17% stanovništva zemlje. Većina njih je otišla na duži rok u zemlje, u kojima, po njihovom mišljenju, ekonomski uslovi su povoljniji. Socijalni Službenik (Monitorul Social), sociološki projekat Fondacije Friedrich Ebert iz Rumunije je detaljno opisao situaciju ovih osoba, čiji je broj u 2017. godini bio nešto veći od 2,5 miliona, rekla nam je Viktorija Stojču, koordinatorka programa u okviru Fondacije Friedrich Ebert: «Statistički podatci se odnose na period 2003.– 2017. godina. S jedne strane oni ukazuju na broj Rumuna koji su u 2017. godini napustili domovinu za više od godinu dana, a sa druge na rastuću tendenciju odlaska iz Rumunije. Ove brojke se ne odnose na Rumune koji odlaze iz zemlje za sezonski rad u inostranstvu, odnosno za tri, šest ili osam meseci godišnje, uglavnom na berbu jagoda ili u gradjevinarstvo. Sa ovima, ukupan broj Rumuna koji su otišli na rad u inostranstvu premašuje 3 miliona.»
Christine Leșcu, 21.03.2018, 19:15
Prema zvaničnim podatcima, o kojima se raspravljalo u rumunskoj štampi, od 2007. do 2017. godine, Rumuniju je napustilo 3,4 miliona Rumuna, otprilike 17% stanovništva zemlje. Većina njih je otišla na duži rok u zemlje, u kojima, po njihovom mišljenju, ekonomski uslovi su povoljniji. Socijalni Službenik (Monitorul Social), sociološki projekat Fondacije Friedrich Ebert iz Rumunije je detaljno opisao situaciju ovih osoba, čiji je broj u 2017. godini bio nešto veći od 2,5 miliona, rekla nam je Viktorija Stojču, koordinatorka programa u okviru Fondacije Friedrich Ebert: «Statistički podatci se odnose na period 2003.– 2017. godina. S jedne strane oni ukazuju na broj Rumuna koji su u 2017. godini napustili domovinu za više od godinu dana, a sa druge na rastuću tendenciju odlaska iz Rumunije. Ove brojke se ne odnose na Rumune koji odlaze iz zemlje za sezonski rad u inostranstvu, odnosno za tri, šest ili osam meseci godišnje, uglavnom na berbu jagoda ili u gradjevinarstvo. Sa ovima, ukupan broj Rumuna koji su otišli na rad u inostranstvu premašuje 3 miliona.»
Ova situacija čini da se na rang listi migracije Rumunija nalazi na drugom mestu, odmah posle Sirije, zemlje koja je već godinama suočena sa dramatičnim gradjanskim ratom. Viktorija Stojču, koordinatorka programa u okviru Fondacije Friedrich Ebert Rumunija precizira: «Rumunija zauzima drugo mesto posle Sirije kada je reč o ritmu rasta dijaspore. Nije ovde reč o ukupnom broju migranata ili o procentu stanovnika, već o ritmu rasta. Na drugom mestu se nalazimo zbog zabrinjavajuće brzine sa kojom Rumuni napuštaju domovinu, s obzirom da počev od 2000. godine Rumunija je imala periode privrednog rasta. Moramo, prema tome, da se ozbiljno pitamo o modelu ovog rasta, o načinu na koji stanovništvo oseća privredni rast Rumunije, koja se nalazi odmah posle zemlje u kojoj postoji gradjanski rat.»
Rumuniju napušta veoma značajna kategorija ljudi za sadašnju i buduću privredu zemlje, a to su mladi starosti od 25 do 38 godina, koji predstavljaju otprilike 20% ukupnog broja rumunskih migranata. Odlaze, takodje, mnogobrojni kvalifikovani radnici, pretežno gradjevinari, lekari i informatičari. U ovim uslovima, radna mesta koja oni napuštaju ostaju, za sada, prazna.
U ovom kontekstu, moramo se pitati kakva je situacija osoba koje dolaze u Rumuniju. Primera radi, prema podatcima Generalnog Inspektorata za imigraciju, krajem 2017. godine u Rumuniji je bilo 67.000 stranaca, uključujući i izbeglice koje su relocirane posredstvom mehanizma Evropske unije. Prošle godine, takodje, registrovano je 4.820 zahteva za politički azil, mnogo više u odnosu na prethodne godine. Osobe koje se preseljavaju u Rumuniju ili zahtevaju politički azil, su uglavnom muškarci, koji, posle dobijanja statuta izbeglice, mogu ovde pozvati i porodicu. U poslednjem periodu postoji još jedan razlog zbog kojeg stranci dolaze u Rumuniju, a to je bojaznost od progona i generalizovanog nasilja u zemljama porekla. Medjutim, postoje i stranci koji dolaze u Rumuniju da bi radili, rekla nam je Lučijana Lazaresku, istraživač u okviru Centra za istraživanje i dokumentaciju u oblasti integracije imigranata: Broj stranaca koji imaju radnu dozvolu u Rumuniji je od 5900, a 2017. godine većina dozvola izdavana je Vjetnamcima koji su došli da rade na brodogradilištima. Izdavane su radne dozvole i osobama iz Turske, Kine i Srbije. Najtraženije profesije na rumunskom tržištu radne snage i za koje su izdavane dozvole su zavarivač, bravar i stolar, kao i struke za oblasti koje se tiču industrije brodova.
Priznajući da za mnoge izbeglice «Rumunija nije još ciljna zemlja, jer nije privlačna kao druge zemlje na zapadu Evrope», Lučijana Lazaresku je govorila o vladinom programu za uključenje stranaca: Postoji vladin program za integraciju osoba sa medjunarodnom zaštitom, to jest za integraciju izbeglica. Reč je o nizu mera za inkluziju stranaca u naše društvo, ali i na tržište radne snage, kao i za prilagodjavanje ovdašnjim običajima i rumunskom obrazovnom sistemu. Program sadrži izmedju ostalog i kurs rumunskog jezika i rumunske kulture. On se primenjuje, ali delikatnije je pitanje saradnje raznih strana koje učestvuju u ovom programu.»
S obzirom da broj stranaca sa boravišnom dozvolom u Rumuniji je mali, a politika za povratak Rumuna u domovinu nema uopšte, neresen ostaje problem nedostatka radne snage, koja u nekim oblastima je veoma akutan.
