Javne biblioteke u seoskoj sredini
Prema najnovijem Kulturnom barometru, 47% Rumuna čita samo jednu knjigu mesečno. U ovim uslovima, lako je shvatiti zašto tržište knjiga u Rumuniji nema novca, niti velike tiraže. Primera radi, 2013. godine tržište knjiga procenjeno je na 60 miliona evra, što predstavlja ukupnu vrednost prodaja knjiga u našoj zemlji, kako onlajn, tako i oflajn, dok u drugim zemljama, pretežno na Zapadu, ista vrednost je od nekoliko stotina miliona evra. Inače, prodaja i uredjivanje elektronskih knjiga su jedine aktivnosti koje imaju uzlazni trend zadnjih godina: u knjižarama, ljudi kupuju u glavnom jednu knjigu godišnje, a sa interneta oko 10 knjiga. Mnogi Rumuni kažu da su cene knjiga prevelike i onda varijanta bi bila iznajmljivanje knjiga u bibliotekama, ali ni situacija javnih biblioteka nije ružičasta. Neke od njih, pretežno u seoskoj sredini, su zatvorene. Zadnjih godina, od 3.300 seoskih biblioteka ostalo je 3000. No, rešenje za privlačenje čitalaca u dobu digitalne revolucije je reinventiranje uloge biblioteke u zajednici, kako je postupila Nacionalna Biblioteka Rumunije programom «Biblionet». Klaudija Šerbanuca, generalna direktorka pomenute ustanove: Biblionet je projekat pokrenut u Rumuniji pre 7 godina, pomoću fondova Fondacije «Bill i Melinda Gejts», a kojim je u Rumuniji upravljala nevladina asocijacija IREX. Ovim projektom IT uredjajima opremljeno je 2.200 seoskih biblioteka, dok troškove za pristup interneta plaćaju lokalne administracije. Sasvim iznenajudjući, nisu sve lokalne vlasti prihvatile ovaj projekat.»
Christine Leșcu, 25.03.2015, 13:12
Prema najnovijem Kulturnom barometru, 47% Rumuna čita samo jednu knjigu mesečno. U ovim uslovima, lako je shvatiti zašto tržište knjiga u Rumuniji nema novca, niti velike tiraže. Primera radi, 2013. godine tržište knjiga procenjeno je na 60 miliona evra, što predstavlja ukupnu vrednost prodaja knjiga u našoj zemlji, kako onlajn, tako i oflajn, dok u drugim zemljama, pretežno na Zapadu, ista vrednost je od nekoliko stotina miliona evra. Inače, prodaja i uredjivanje elektronskih knjiga su jedine aktivnosti koje imaju uzlazni trend zadnjih godina: u knjižarama, ljudi kupuju u glavnom jednu knjigu godišnje, a sa interneta oko 10 knjiga. Mnogi Rumuni kažu da su cene knjiga prevelike i onda varijanta bi bila iznajmljivanje knjiga u bibliotekama, ali ni situacija javnih biblioteka nije ružičasta. Neke od njih, pretežno u seoskoj sredini, su zatvorene. Zadnjih godina, od 3.300 seoskih biblioteka ostalo je 3000. No, rešenje za privlačenje čitalaca u dobu digitalne revolucije je reinventiranje uloge biblioteke u zajednici, kako je postupila Nacionalna Biblioteka Rumunije programom «Biblionet». Klaudija Šerbanuca, generalna direktorka pomenute ustanove: Biblionet je projekat pokrenut u Rumuniji pre 7 godina, pomoću fondova Fondacije «Bill i Melinda Gejts», a kojim je u Rumuniji upravljala nevladina asocijacija IREX. Ovim projektom IT uredjajima opremljeno je 2.200 seoskih biblioteka, dok troškove za pristup interneta plaćaju lokalne administracije. Sasvim iznenajudjući, nisu sve lokalne vlasti prihvatile ovaj projekat.»
Nacionalna Biblioteka Rumunije preuzela je program «Biblionet» kojim danas upravlja sa dobrim rezultatima, rekla nam je Klaudija Šerbanuca: Broj posetilaca se povećao, a i usluge su postale raznovrsnije. Primera radi, sem prvobitnog cilja, počev od 2011. do 2014. godine, posredstvom 400 od ovih biblioteka, zahteve za onlajn poljoprivredne subvencije podnelo je 116.000 farmera.»
Više od 2000 seoskih biblioteka uključenih u program Biblionet postalo je prava laboratorija zajednice”, rekla je evroposlanica Renate Veber, koja je, na poziv Nacionalne Biblioteke Rumunije u saradnji sa Programom Bbilionet i inicijativom ”Public Libraries 2020» holandske Fondacije Reading & Writing, posetila dve seoske biblioteke. Renate Veber: «Ove biblioteke su postale laboratorije za sve vrste projekata za lokalne zajednice. Ja sam videla grupu učenika koji sa Interneta skidaju pozorišne predstave, prilagodjavaju ih i montiraju. Primera radi, u gradu Avrig, u županiji Sibiu, osnovano je Udruženje uzgajivača životinja, čiji se članovi okupljaju u jednoj dvorani biblioteke, gde imaju pristup informacijama. U biblioteci, takodje, održavaju se kursevi stranih jezika. Biblioteke su postale motor zajednice.»
Ovim motorima zajednice potrebni su, medjutim, fondovi za opstajanje. A neki fondovi mogu stići upravo od institucija Evropske unije, ako se pristupi kako i kada treba- precizira evroposlanica Renate Veber: Iako je pitanje biblioteka vezano za kulturu i vaspitanje, u Evropskoj uniji primenjuje se princip subsidijarnosti, to jest dodeljivanja fondova sa tačnom namenom. Ja bih želela da do trenutka analiziranja godišnjeg budžeta, Rumunija pristupi dotičnim fondovima da bi ih upotrebila za opremljenje i modernizaciju biblioteka.” Obukom bibliotekara bavi se Nacionalna Biblioteka Rumunije, ali i lokalne vlasti.
