Kako deca mogu biti zaštićena od štetnih efekata digitalnog okruženja? (04.03.2026)

Skoro 80% dece u Rumunija surfuje internetom bez ikakvih ograničenja, prema rezultatima sociološkog istraživanja organizacije „Spasimo decu“.

Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 04.03.2026, 10:00

Skoro 80% dece u Rumunija surfuje internetom bez ikakvih ograničenja, prema rezultatima sociološkog istraživanja organizacije „Spasimo decu“. Više od trećine dece uzrasta između 12 i 14 godina ima javne profile na društvenim mrežama, što olakšava čest kontakt sa nepoznatim osobama – skoro polovina dece stupila je u kontakt sa nepoznatim osobama online, dok je trećina prijavila situacije uznemiravanja ili nelagodne interakcije.
Više od dve trećine mladih bilo je izloženo traumatičnim sadržajima, a tek neznatan procenat, svega 5%, imao je hrabrosti da zatraži pomoć odraslih. Onlajn oglašavanje supstanci zabranjenih maloletnicima (alkohol, duvan ili lekovi) dopire do većine dece, naročito do starijih adolescenata. Opasni izazovi (tzv. „challenge“-i) vidljivi su za 60% dece, a neka aktivno učestvuje u takvim rizičnim aktivnostima.
Na kraju, dvoje od desetoro dece uzrasta od 11 do 15 godina pokazuje znake psihološke zavisnosti kada im se uskrati pristup telefonu ili drugim digitalnim uređajima.
U takvim okolnostima, šta je činiti? Predlog zakona koji su podneli poslanici Nacionalne liberalne stranke (PNL) predlaže da medijsko i digitalno obrazovanje postane obavezan predmet u osnovnim i srednjim školama. Inicijativa ima za cilj razvijanje veština neophodnih za odgovorno korišćenje interneta. Prema rečima poslanika Jonuca Stroea, Rumunija je među poslednjim državama Evropske unije koje nisu uvele ovaj predmet u školski program:
„Videli smo razne video-snimke montirane uz pomoć veštačke inteligencije koji u velikoj meri iskrivljuju smisao mnogih događaja ili realnosti u kojoj živimo. Lažne vesti bez ikakvog izvora, koje se plasiraju i podstiču određena ponašanja. Videli smo određene izazove za decu koji postaju viralni i nažalost postaju trend za njih. Videli smo lažne naloge koji pokušavaju da ih namame i ukradu im lične podatke ili mnoge druge informacije od interesa za one koji ove tehnologije koriste u sasvim drugačije svrhe.“
Uporedo sa digitalnim obrazovanjem, Evropska komisija želi da ojača zakonodavstva kako bi se vlasnici onlajn platformi učinili odgovornijim. Zašto Komisija? Zato što problemi u vezi sa aktivnostima dece u virtuelnom prostoru nisu prisutni samo u Rumuniji, već širom Evropske unije. Poslanici Evropskog parlamenta već su raspravljali o planu mera koji je usvojila izvršna vlast u Briselu.
Potpredsednik Evropskog parlamenta, Niku Štefanuca, založio se da se, na primer, sajber-uznemiravanje tretira kao krivično delo:
„Međutim, starosna granica za društvene mreže je nešto o čemu treba razmisliti. Francuzi to nisu uveli bez razloga, jer društvene mreže funkcionišu na algoritmima koji stvaraju zavisnost, a onda moramo da razmislimo o tome šta zabranjujemo u školi– već je zabranjen alkohol i pušenje… Možda ni telefon ne bi trebalo da bude svakodnevni deo škole, niti društvene mreže!“
U Bukurešt su mišljenja i dalje podeljena. Organizacija „Spasimo decu“ (Save the Children) zalaže se za potpunu i bezuslovnu zabranu pristupa društvenim mrežama za decu mlađu od 13 godina, a za uzrast od 13 do 15 godina pristup bi bio moguć samo uz izričitu saglasnost roditelja. Direktor programa organizacije, George Roman, kaže:
„Potrebna je zabrana za decu mlađu od 13 godina, ali tehnički dobro osmišljena. Kada govorimo o uzrastu od 13 do 15 godina, ne radi se samo o jednostavnom pristanku, već o ‘verifikovanom roditeljskom pristanku’, što znači da roditelj mora obezbediti rešenje roditeljske kontrole na telefonu koje štiti dete ne samo od društvenih mreža, već generalno od mnogih drugih sajtova koji sadrže zloupotrebljavajuće materijale, ekstremno nasilje, koji pozivaju decu da gledaju pornografske sadržaje namenjene odraslima, pa čak i da proizvode takve materijale u zamenu za novac. Govorimo o mnogo snažnijoj zaštiti za uzrast od 13 do 15 godina, uz dozvolu da pristupe određenim mrežama tek nakon što nadležni provere da su roditelji preduzeli sve mere bezbednosti.“
Na političkom nivou, šef Odeljenja za vanredne situacije, Raed Arafat, podržava ograničavanje pristupa dece i adolescenata društvenim mrežama. Ne radi se o cenzuri, već o zaštiti njihovog mentalnog zdravlja, kaže on:
„Deca su pod snažnim uticajem i moramo da shvatimo da na društvenim mrežama dopuštamo prisustvo fizičkog nasilja. Deca mogu biti izložena vršnjačkom nasilju, agresiji od strane svojih vršnjaka, mogu biti stigmatizovana i pod stresom, a to im nimalo ne koristi.“
Detinjstvo i adolescencija ne smeju biti žrtvovani zarad profita digitalnih platformi,, dodaje Arafat. Međutim, suprotno mišljenje ima ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju, koji smatra da bi potpuna zabrana izazvala frustraciju i prekomernu radoznalost. Po njegovom mišljenju, rešenje može doći samo kroz ozbiljno i temeljno obrazovanje. Decu treba naučiti da prepoznaju lažne informacije, manipulaciju, govor mržnje i toksična ponašanja u onlajn okruženju – kaže ministar unutrašnjih poslova.
Na kraju, bez obzira na odluke koje će biti donete, najvažnije je da bezbednost maloletnika na internetu postane prioritet javnih politika. Nevladine organizacije ističu potrebu za razvojem i sprovođenjem koherentnih mera prevencije, digitalnog obrazovanja i intervencije koje će odgovarati savremenim izazovima. Istovremeno, neophodno je da društvene platforme preuzmu odgovornost za zaštitu dece u digitalnom okruženju sprovođenjem bezbednosnih politika, moderaciju sadržaja sa potencijalno štetnim uticajem i efikasnim funkcionisanjem mehanizama za prijavljivanje. Sve to kako bi interes deteta bio prioritet!