Mentorstvo za defavorizovanu i nadarenu decu
Otprilike 60.000 institucionalizovane dece u Rumuniji je uključeno u sistem socijalne zaštite je. Ova deca, koja su napuštena pri rodjenju ili u ranom detinjstvu, nalaze se u centrima za siročad, gde žive do 18 godina bez ljubavi porodice, bez adekvatnog vaspitanja i bez podsticanja njihovog kreativnog i intelektualnog potencijala. Tako da nije iznenadjujuća činjenica da samo 0,1 odsto ove dece uspeva da završi fakultet. Jedan od njih je Lajoš Kristof, apsolvent Fakulteta za medjunarodne odnose i evropske studije i magistar u Kliničkoj psihologiji. U dom za siročad stigao je u svojoj 3 godini života i uspeo da prebrodi prepreke sistema, a da ne rasipa svoj potencijal. Lajoš Kristof: Mislim da sam bio sanjar i veoma zreo, dovoljno hrabar da se izborim za moje snove i za ono što sam hteo da postanem. Bilo je puno ljudi u mom životu koji su me podstakli i rekli da, ako želim da postanem neko, onda to i mogu birajući sopstveni put u životu. Ja sam od malena želeo da studiran medicinu i vremenom odlučio sam da postanem lekar duša, da tako kažem.“
Christine Leșcu, 05.02.2020, 12:21
Otprilike 60.000 institucionalizovane dece u Rumuniji je uključeno u sistem socijalne zaštite je. Ova deca, koja su napuštena pri rodjenju ili u ranom detinjstvu, nalaze se u centrima za siročad, gde žive do 18 godina bez ljubavi porodice, bez adekvatnog vaspitanja i bez podsticanja njihovog kreativnog i intelektualnog potencijala. Tako da nije iznenadjujuća činjenica da samo 0,1 odsto ove dece uspeva da završi fakultet. Jedan od njih je Lajoš Kristof, apsolvent Fakulteta za medjunarodne odnose i evropske studije i magistar u Kliničkoj psihologiji. U dom za siročad stigao je u svojoj 3 godini života i uspeo da prebrodi prepreke sistema, a da ne rasipa svoj potencijal. Lajoš Kristof: Mislim da sam bio sanjar i veoma zreo, dovoljno hrabar da se izborim za moje snove i za ono što sam hteo da postanem. Bilo je puno ljudi u mom životu koji su me podstakli i rekli da, ako želim da postanem neko, onda to i mogu birajući sopstveni put u životu. Ja sam od malena želeo da studiran medicinu i vremenom odlučio sam da postanem lekar duša, da tako kažem.“
“Lekar duša“ ili “trener genija“, tako je danas poznat Lajoš Kristof. Nakon profesionalne etape u okviru Centra Gifted Education za nadarenu decu, on je osnovao školu namenjenu otkrivanju i razvoju talenta svakog deteta, bez obzira da li on potiče iz centra za siročad ili iz porodice. Ova škola saradjuje sa centrima za napuštenu decu, ali i sa običnim školskim ustanovama. Za decu u specijalnim centrima, medjutim, ovo mentorstvo je najčešće vitalno, rekao nam je Lajoš Kristof: Većina institucionalizovane dece i mladih ljudi raste sa strahom od budućnosti i zbog toga ne uspeva da ispune svoje snove koji se zaustavljaju pred vratima centara za siročad. Prirodno je da, kada su oni lišeni ljubavi i svega što znači empatične ljudske interakcije, ne mogu gledati u budućnost, ne mogu da ispune svoje ciljeve u životu i da shvataju koja je njihova misija.“
Lajoš Kristof je u 2017. godini pokrenuo drugi intenzivniji i ambiciozniji projekat otkrivanja latentnog potencijala dece. Detalje o projektu Mentor u Rumuniji daje nam Lajoš Kristof: Reč je o nacionalnoj mreži mentora i dece, u kojoj se radi sa jednim detetom ili više dece, a program funkcioniše od 2017. Sa ovom decom stupili smo u kontakt posredstvom direkcija za socijalnu asistenciju, gradskih skupština ili ministarstva obrazovanja da bismo imali pristup školama i informisali nastavnike o našim aktivnostima. Mentorstvo pretpostavlja 16 časova mesečno, u okviru škole ili porodice. Ja lično radim sa nekoliko dece sa inteligencijom iznad prosečne, koja imaju umetničke, ali i naučne i matematične veštine.“
Namenjen institucionalizovanoj deci ali i deci sa porodicama uzrasta do 12 projekat Mentor u Rumuniji vodi računa o činjenici da se institucionalizovanoj i defavorizovanoj deci treba pridati dodatna pomoć, rekao nam je Lajoš Kristof: Ja već 12 godina organizujem non profitni edukativni kamp. Jednog dana sam svom timu predložio da osnujemo školu za mentorstvo, odnosno školu malih mentora namenjenu posebno deci u institucionalizovanom sistemu. Prvo izdanje škole trajalo je mesec dana i radili smo sa 20-toro institucionalizovane dece. Naš sistem individualnog ili grupnog mentorstva dao je izuzetne rezultate. Deci koja nisu smela da sanjaju i imala velike probleme sa samopoštovanjem, za samo tri nedelje uspeli smo da pomažemo da se samootkriju pomoću razgovora, kurseva pozorišta i raznih inovativnih metoda. I veoma važno je da su deca sama izabrala mentore.“
Pozorište je povoljno sredstvo koje pomogne deci da se izražavaju i pruža im i finansijsku pomoć. Zato je u okviru njegovim projektima, Lajoš Kristof organizuje i kurseve pozorišta za malu decu. Deca su za drugu decu igrala predstavu Alis u Zemlji čuda, a dobit iz prodaje karata biće doniran za opremu nekih vrtića u defavorizovanim regionima. Reditelj Joan Paduraru, koji je radio sa decom u svojstvu volontera, primetio je koristi približavanja dece sa porodicom i institucionalizovane dece: Kada samo počeli saradnju, ljudi su se približavali, jer svi imamo manji ili veći umetnički duh. Po mom mišljenju, institucionalizovana deca su veoma senzibilna i imaju puno potencijala. S obzirom da nemaju očinski ili majčinski model, ona se vezuju za bilo šta i bilo koga i izražavaju spontano i potpuno svoj senzibilitet. Ima i dece koja se kriju iza veštačkih zidova, a naša misija mentora je da vidimo senzibilitet koji se nalazi iza ovih zidova. Ja sam primetio da su deca došla kod nas, da bismo im pomagali da se otvore.“
Program Mentor u Rumuniji se nastavlja i u 2020. godini, a tim Lajoša Kristofa želi da pomaže više od 250 dece da otkriju svoj potencijal.
