MERITO, zajednica zaslužnih nastavnika

Christine Leșcu, 02.10.2022, 12:02

Projekat MERITO, koji je 2015. pokrenula grupa preduzetnika okupljenih u udruženju Rumunski Poslovni Lideri (Romanian Bussiness Leaders), u okviru godišnje svećanosti nagrađuje profesore sa posebnim rezultatima u preduniverzitetskoj nastavi. Prema studiji OECD-a uradjenoj u godini kada je projekat osmišljen, nešto više od 40% nastavnika u Rumuniji smatra da je njihov posao cenjen u društvu. Organizacija MERITO je osnovana da dokaže da nisu u pravu, kaže Kosmin Kirica, menadžer projekta:

Projekat smo pokrenuli sa namerom da prepoznamo vredne nastavnike širom zemlje, upravo da bismo istakli uzorne nastavnike u medijskom okruženju, koje je već duže vreme prepuno negativnih primera. Uprkos nedaćama u školama, shvatili smo da postoje posvećeni, strastveni i daroviti nastavnici koji otvaraju nove horizonte učenicima i koji zaslužuju da budu predstavljeni kao uzori. Svako može preporučiti takvog nastavnika iz javnog preduniverzitetskom obrazovanjau u Rumuniji na našoj veb stranici. Ovo je jedan od izvora za ove preporuke, a drugi izvor je odlazak u lokalne zajednice, u postojeću MERITO mrežu nastavnika, da bi dobili ove preporuke. Zatim imamo proces selekcije, koji traje skoro godinu dana, sa odgovarajućim dokumentima, onlajn ili lično. Takođe imamo neke kriterijume za rad koji obavljaju van učionice, u kojoj meri saradjuju sa drugim nastavnicima ili sa drugim učenicima, ili rade na pomoći ugroženim zajednicama. Postoje kriterijumi koji u suštini sumiraju ono za šta verujemo da čini profil vrednog, uspešnog nastavnika sa velikim učinkom, koji će, nadamo se, takođe transformisati obrazovni sistem u pravcu u kom svi želimo.

Pored MERITO gala nagrada, izabrani nastavnici postaju deo zajednice u kojoj mogu da razmenjuju ideje i unaprede svoje aktivnosti. Detalje saznajemo od Kosmina Kirice :

Polako, vremenom smo počeli da razvijamo ovu zajednicu izvrsnih nastavnika, kontinuirano ulažuci u njihov razvoj, njihovo stručno usavršavanje, pristup stručnjacima iz inostranstva, knjigama, studijama, analizama iz inostranstva, uključujući njihovo učešća na kursevima ili na konferencijama koje su relevantne za njihov profesionalni razvoj .(…) Želimo da oni dalje prenesu dobre prakse, metode, stručnost koju su stekli u okviru ovih programa kako bi doprineli obuci drugih nastavnika u sistemu. U suštini, mi smo već uočili rast nivoa kvaliteta nastavnika i nastave u Rumuniji, počevši upravo od korena, u smislu da prvo nastavnici mogu da uče od nastavnika u ovim lokalnim zajednicama u okviru programa kolaborativnog učenja“.

Među članovima MERITO zajednice je i Doru Kastajan, profesor drustveno-humanističkih nauka u srednjoj školi Dimitrije Kuklin u Galaciju. Evo šta nam je on rekao o svojoj metodologiji:

Jedna je stvar predavati socijalno obrazovanje učenicima osnovne škole, a nešto je sasvim drugo predavati ekonomiju ili filozofiju srednjoskolcima od 17. ili 18. godina u 11. ili 12. razredu. Ali ne verujem da postoje posebne metode koje se odnose na ove predmete. Međutim, postoji prilično rasprostranjena predrasuda u tom pravcu. Mnogo puta su mi rekli da neke stvari uspevam da uradim u učionici, jer ove discipline to dozvoljavaju. Da sam predavao matematiku, ili fiziku, ili neki drugi rigorozniji predmet, ne bih mogao da predajem na taj način kako sam predavao humanističke nauke. Mislim, da to nije tačno. Verujem da je metodologija koja važi za humanističke nauke uopšte, savršeno prikladna za egzaktne nauke. U starijim razredima koristim klasičan pristup. Mislim da samo izlaganje ima fundamentalnu ulogu u nastavi, iako danas, ovoj drevnoj didaktičkoj metodi ne pridaje se veliki značaj. Ubedjen sam, da po svaku cenu moramo da izbegnemo višak interaktivnosti i razigranosti, jer je ponekad umu potrebna ozbiljna i suštinski dosledna hrana da bi funkcionisao. Dakle, nije problem predavati, a nije problem ni pozvati svoje učenike da učestvuju u polemici, u argumentovanim diskusijama.

Lilijana Olarašu, profesorka matematike u osnovnoj školi Vasila Konta u Jašiju, smatra se netipičnom nastavnicom jer predaje ovaj predmet na rigorozan, ali pazljiv način. Osim toga, pomogla je nekim učenicima, koji su hteli da napuste školu, da ne odustanu. Lilijana Olarašu:

,,Imala sam nekoliko takvih slučajeva.
Sećam se jednog dečaka koji je, nažalost, ponovo morao da ide u peti razred.
Bio je od onih djaka koji sede u
poslednjim redovima klupa, niko sa njim nije razgovarao, a nedostajalo mu je
samopouzdanja. Predavala sam mu matematiku u petom razredu. Pao je iz istorije, a ne iz matematike, iako nije briljirao u matematici. Taj dečak je
odlično svirao harmoniku, ali niko nije
znao za to. Slučajno sam saznala. Držao je privatne časove teorije muzike. Sećam
se da sma na času informatike zadala deci da naprave
PoverPoint prezentaciju o svojim interesovanjima. Iako je bio veoma neradan, njegovo izlaganje
je bilo izvanredno. Zadivio me je znanjem koje je imao. Kad smo već kod
napuštanja školovanja, on je s vremena na vreme izostajao sa časova, ali onog
trenutka kada je shvatio da sam videla još jedn njegov segment, Kosmin je
počeo češće da dolazi na časove. Nije ponavljao, već je i zavrsio osmi
razred. Zato moramo da komuniciramo sa učenicima, da ih razumemo, da se
pozabavimo njihovim potrebama i da dolaze u školu veseli, pre svega. Nakon
toga, učenje, a oni će učiti.