Najvulnerabilnija deca u Rumuniji

47,2% stanovništva Rumunije živi u selima. Na prvi pogled, moglo bi se verovati da u selima, ljudi mogu sami sebi obezbediti hranu iz sopstvenog vrta, gde uzgajaju povrće i domaće zivotinje. Statistike, medjutim, pokazuju da situacija je sasvim različita. U selima, broj osoba koje žive ispod granice siromaštva je šest puta veći nego u urbanskoj sredini. A deca predstavljaju najpogodjeniju kategoriju, jer, na žalost, na nivou zemlje, 2011. godine 52 odsto dece je zivelo na granici siromaštva ili socijalnog isključenja, a procenat je bio najveći na nivou Evropske unije. Konkretno, ova situacija se odražava u velikom broju dece koja boluje od pothranjenosti i, usled toga imaju razne zdrastvene probleme, kao i u velikom broju učenika koji napuštaju školu. Ovi su aspekti akutnij u seoskoj sredini, rekla nam je Daniela Buzducea, direktorka u okviru fondacije World Vision” iz Rumunije: Rumunska deca boluju od pothranjenosti. Mnoge studije potvrdjuju da na desetoro dece postoji jedan slučaj malnutricije. Situacija se može lako objasniti u uslovima u kojima i majka je pothranjena i nema šta da da detetu da jede. U mnogim slučajevima nivo gvoždja u krvi je veoma nizak. U okviru studije koju smo realizovali pre dve godine, pitali smo decu koliko jedu, a jedno dete od desetoro reklo nam je da uveče ide gladno na spavanje. Posledice onakvog prehrambenog ponašanja će se za nekoliko godina naći u celoj medicinskoj problematici, ne samo u slučaju dece, već i odraslih.”

Christine Leșcu, 29.01.2014, 14:52

47,2% stanovništva Rumunije živi u selima. Na prvi pogled, moglo bi se verovati da u selima, ljudi mogu sami sebi obezbediti hranu iz sopstvenog vrta, gde uzgajaju povrće i domaće zivotinje. Statistike, medjutim, pokazuju da situacija je sasvim različita. U selima, broj osoba koje žive ispod granice siromaštva je šest puta veći nego u urbanskoj sredini. A deca predstavljaju najpogodjeniju kategoriju, jer, na žalost, na nivou zemlje, 2011. godine 52 odsto dece je zivelo na granici siromaštva ili socijalnog isključenja, a procenat je bio najveći na nivou Evropske unije. Konkretno, ova situacija se odražava u velikom broju dece koja boluje od pothranjenosti i, usled toga imaju razne zdrastvene probleme, kao i u velikom broju učenika koji napuštaju školu. Ovi su aspekti akutnij u seoskoj sredini, rekla nam je Daniela Buzducea, direktorka u okviru fondacije World Vision” iz Rumunije: Rumunska deca boluju od pothranjenosti. Mnoge studije potvrdjuju da na desetoro dece postoji jedan slučaj malnutricije. Situacija se može lako objasniti u uslovima u kojima i majka je pothranjena i nema šta da da detetu da jede. U mnogim slučajevima nivo gvoždja u krvi je veoma nizak. U okviru studije koju smo realizovali pre dve godine, pitali smo decu koliko jedu, a jedno dete od desetoro reklo nam je da uveče ide gladno na spavanje. Posledice onakvog prehrambenog ponašanja će se za nekoliko godina naći u celoj medicinskoj problematici, ne samo u slučaju dece, već i odraslih.”

Napuštanje škole će vremenom imati kao efekat smanjenje šansi za dobijanje pristojnog radnog mesta na jedinstvenom tržištu rada Evropske Unije, gde će naša deca biti u kompeticiji sa mladima iz svih zemalja članica. Daniela Buzducea: U poslednjim godinama svedoci smo stalnog rasta broja dece koja napuštaju školu. U Rumuniji, obavezno obrazovanje napušta godišnje otprilike 40 hiljada dece. Situacija je teža u seoskoj sredini, gde, prema studiji fondacije World Vision, razdaljina od kuće do škole predstavlja jedan od uzroka napuštanja škole. Deca u seoskoj sredini dobijaju znatno niže ocene na nacionalnim ispitima, odnosno oko 30 odsto dece iz seoske sredine ne polaže prijemni ispit za gimnaziju, za razliku od 13 procenata u urbanskoj sredini. Prema tome, sem svih ostalih aspekata, postoji razlika i izmedju kvaliteta obrazovanja u selima i gradovima.”

U ovim uslovima, nevladini sektor odvija programe kojima pomaže siromašnoj deci posredstvom predstavnika poput Fondacije World Vision”. Onakav program je Donator budućnosti”, o kojem nam govori Oana Šerban, port parol fondacije World Vision”: Donator budućnosti je program posredstvom kojeg pokušavamo da u naše živote vratimo gradjanski duh. Mi saradjujemo sa lokalnim vlastima, sa drugim nevladinim organizacijama i čak i sa komercijalnim partnerima. Svaki donator doprinosi mesečno sa 16 evra, a prikupljenim novcem finansiraju se razne školske projekte u zajednici, ali se najpre pomaže deci sa teškim situacijama. U ovaj program upisano je 600 hiljada dece a donatore smo našli za 160 hiljada dece. Dakle, ima još puno da se radi.”

Program Donator budućnosti” podstiče uspostavljanje odnosa izmedju donatora i deteta kojem pomaže. Dvojica ostaju u vezi, a donator dosta često boravi u mestu u kojem živi dotično dete da bi video na koji način zajednica pomaže deci i kako koristi prikupljene fondove.

U ovom trenutku, program Donator budućnosti” primenjuje se samo u seoskim zajednicama u županiji Dolž, na jugu Rumunije, gde je najveći broj dece koja žive u uslovima esktremnog siromaštva. Istovremeno sa povećanjem broja zainteresovanih donatora, program će se proširiti i u druga područja Rumunije.