Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Novi obrazovni projekti

Kritikovan već dugi period vremena iz mnogih razloga, obrazovni sistem pokušava razne varijante reforme, možda čak i previše često, kako primećuju neki kritičari. Trenutno se u parlamentu pregovaraju i čekaju na glasanje značajne izmene zakona o obrazovanju. Istovremeno, neke škole i nastavnici imaju vlastite alternativne projekte za rešavanje problema procesa predavanja i učenja, odobrene od strane ministarstva prosvete.

Novi obrazovni projekti
Novi obrazovni projekti

, 10.05.2023, 15:49


Jedan od ovih projekata, trenutno u probnom periodu u tri obrazovne ustanove u zemlji, već se primenjuje u Nacionalnoj gimnaziji Đorđe Šinkaj“ u Bukureštu, koja je razradila ovaj projekat. Radi se o podeli godišnjeg nastavnog plana na module, a ne na semestre ili tromesečja. Počevši od 2022-2023, ministarstvo je sastavilo strukturu školske godine i podelilo je na određene module, to jest, periode nastave, prekinute kratkim raspustima. Međutim, u ovom slučaju, časovi se održavaju u skladu sa klasičnom strukturom, dok su u pomenutom pilot projektu, časovi određenih disciplina spojeni u jedan modul. Saznajemo više detalja od Silvije Mušatoju, profesorke matematike u Nacionalnoj gimnaziji Đorđe Šinkaj“.


„Ideja nije nova i nije u potpunosti naša, ali smo je mi sproveli u praksi, što nije lako, jer iza ovog predloženog pilot-projekta stoji intenzivan i nimalo lak rad. Šta se događa u našem projektu? U planovima nastavnog programa za srednje škole, razredi I-IV, deca su imala između 14 i 17 časova nedeljno. Broj predmeta je veoma velik, pa se dete ne koncentriše dobro na svim predmetima koje uči kada ih ima previše, te smo pomislili da bi grupisanje predmeta u jednu školsku godinu, tako da ima manje predmeta za učenje u jednoj nedelji, moglo da im pomogne. Šta smo mi uradili? Predmeti koji su iz struke, iz profila i imaju puno časova nedeljno ostali su predmeti koji se uče tokom cele godine. Na primer, u svim razredima, rumunski se uči tokom cele godine. U profilu matematike i informatike, na primer, matematika sa četiri ili pet časova nedeljno se uči tokom cele godine. Međutim, predmeti koji imaju dva časa nedeljno su grupisani u kraći period vremena, tako što se predaje više časova nedeljno. Na primer, likovno obrazovanje se uči u I i II razredu. U klasičnom sistemu, časovi likovne kulture se održavaju jednom u dve nedelje tokom cele godine. Ali mi smo te časove, koji su zapravo bili 18 u celoj školskoj godini, grupisali u kraći period vremena, tj. uči se samo tokom šest nedelja školske godine, sa po tri časa nedeljno. To se naziva „modul“.


Na kraju modula, određeni predmeti se više ne predaju do kraja godine, jer je gradivo već obuhvaćeno. Sledeći modul će uključiti druge predmete koji će biti intenzivno predavani. Iako je projekat još uvek u toku i zvanična procena još nije bila data, postoje nezvanične reakcije od strane učenika i roditelja. O ovome nam govori profesorica Silvija Mušatoju:


“Neformalno. Fidbek je vrlo pozitivan od strane učenika. Budući da imaju samo osam ili devet predmeta nedeljno, deca mogu da odvoje dovoljno vremena za svaki predmet koji se predaje u tom periodu. U ovom kontekstu, metode učenja mogu biti različite. Naši ciljevi su intenzivnije i temeljnije učenje nego u klasičnom sistemu. Sistem nije nov, koristi se u drugim zemljama od 1950-ih godina i SAD-u, a od 80-ih i 90-ih godina u Evropi, i sastoji se upravo u smanjenju broja predmeta koje učenici studiraju u jednoj nedelji. Studije ističu da učenik intenzivno uči likovnu kulturu u trajanju od šest nedelja, ali to ne znaci da nakon šest nedelja zaboravlja sve sto je naučio u tom periodu. Kada se predmet intenzivno predaje/ uči, pažnja je malo vise usmerena ka tom predmetu i učenje postaje temeljnije. Mislim da se stvari ne zaboravljaju lako kada su temeljno naučene.”


Kroz partnerstvo sa Univerzitetom u Bukureštu, stručnjaci sa Fakulteta za nauke obrazovanja planiraju da istraže primenu ovog pilot projekta. Rezultati evaluacije će biti predstavljeni ministarstvu, nakon čega će se naravno odlučiti da li će se ovaj modularni sistem proširiti ili ne. Trenutno ga, osim Nacionalne Gimnazije Đorđe Šinkaj“, testiraju još dve škole: Gimnazija Mihaj Eminesku“ iz Petrošanija i Teorijska gimnazija Konstantin Anđelesku“ iz opštine Janka, iz županije Braila. Zauzvrat, zatražili smo mišljenje stručnjaka za obrazovanje, Marijana Staše:


„Iskreno, ne vidim nedostatke, već pre izazove koji se moraju rešiti, a prednosti su očigledne. Jasno je da kada se fokusiramo i intenzivnije radimo nešto, postaje nam navika i bolje razumemo i tako dalje. Pitam vas, šta dete može da nauči kada ima jedan čas iz jednog predmeta svake druge nedelje? Tačan odgovor: gotovo ništa, ili bog zna šta! Još jedan važan aspekt predstavlja činjenica da svaki modul obuhvata manji broj predmeta. I onda se ne dekoncentrišem, ne rasipam pažnju na mnogo frontova, već učim da strukturisano razmišljam, učim da se fokusiram na ono što se tamo dešava. Takođe, pročitao sam veoma dobru studiju o praksi iz Gimnazije Mihaj Eminesku“ iz Petrošanija. Tamo se primetilo da profesori koji su pre predavali samo jedan čas nedeljno sada shvataju da mogu da drže tri ili četiri časa nedeljno. Drugim rečima, imaju na raspolaganju mnogo veći obim vremena za neki predmet.“


Ostaje pitanje da li su sadašnji programi prilagodljivi takvoj modularnoj strukturi školske godine ili bi trebalo malo izmeniti njihov sadržaj.


Marijan Staš odgovara: “Mislim da je ovo prvi istorijski primer oblika sa sadržajem, a ne oblika bez sadržaja u poslednjih 30 godina obrazovnih promena. Mislim na ovaj prototip projekta. Moja supruga je, na primer, profesor fizike. Isprobali smo to u porodici a ona je dala vrlo lep model modularnog programa za fiziku, za osnovnu i srednju školu. Rezultat je bio apsolutno ispravan, bez neophodne promene sadržaja programa odobrenih od strane ministra. Ali to je upravo ono što treba uraditi, to jest, promeniti i sadržaje, nastavni program. Što je očigledno sasvim moguće, jer suština ovakvog pilot-programa nije da stvari postanu gore za sistem i kontraproduktivne za decu, već da postanu bolje i za sistem i za decu.”


Dakle, ostaje nam da sačekamo rezultate evaluacije univerziteta u Bukureštu koji će biti objavljeni krajem aprila ili početkom maja.

Hrabrost je nagrađena (19.06.2024)
Društvo среда, 19 јун 2024

Hrabrost je nagrađena (19.06.2024)

Agent Green, nevladina organizacijakoja se bavi pitanjima zastite životne sredine, proslavila je ovog proleća 15. godina postojanja. Za sve ovo...

Hrabrost je nagrađena (19.06.2024)
Foto: Annie Spratt / unsplash.com
Društvo среда, 12 јун 2024

Zašto radimo? (12.06.2024)

Centar za strategiju, liderstvo i inteligentni razvoj u okviru Fakulteta političkih, administrativnih i komunikacionih nauka (FSPAC) Univerziteta...

Zašto radimo? (12.06.2024)
(foto: RosZie / pixabay.com)
Društvo среда, 05 јун 2024

Podrška deci izbeglicama iz Ukrajine (05.06.2024)

Nakon više od dve godine od ruske invazije na Ukrajinu i prvih talasa ukrajinskih izbeglica koji su zatekli Rumuniju nespremnu, ali izuzetno voljnu...

Podrška deci izbeglicama iz Ukrajine (05.06.2024)
reciclare sursa foto pixabay com alexas fotos
Društvo среда, 29 мај 2024

„Kolo reciklaže“ u Rumuniji – 29.05.2024

Rumunija zaostaje za Evropom u reciklaži. Kako je Evropska unija tražila od svih država članica da do 2025. godine dostignu stopu od 55 odsto, u...

„Kolo reciklaže“ u Rumuniji – 29.05.2024
Društvo среда, 22 мај 2024

Civilno društvo podržava obrazovanje na selu (22.05.2024)

Kada u pojedinim krajevima institucionalna i zvanična intervencija državnih organa izostane, Rumuni uspevaju da nadoknade ovu zakasnelu finansijsku...

Civilno društvo podržava obrazovanje na selu (22.05.2024)
Društvo среда, 15 мај 2024

Bolnica „Daruj život” konačno je počela sa radom (15.05.2024)

Bolnica „Daruj život“ u Bukureštu počela je de fakto da funkcioniše sredinom aprila. Pažljivo vođenim procesom sa fokusom na psihički i...

Bolnica „Daruj život” konačno je počela sa radom (15.05.2024)
Društvo среда, 01 мај 2024

Medicina na točkovima (01.05.2024)

Pored društvenih i ekonomskih problema sa kojima se suočavaju ugrožena područja, posebno ona na selu, nezadovoljavajuća je i medicinska nega,...

Medicina na točkovima (01.05.2024)
Društvo среда, 24 април 2024

Gojaznost u Rumuniji (24.04.2024)

Svake godine, početkom marta, obeležava se Svetski dan gojaznosti, osmišljen da skrene pažnju na ovu sve češću patologiju. Gojaznost – koju...

Gojaznost u Rumuniji (24.04.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company