Ozbiljan problem zagađenja, spaljivanje otpada

Zbog ograničenja saobraćaja nametnutog pandemijom, zagađenje u velikim urbanim sredinama se čini manjim, posebno tokom prvog vanrednog stanja, u prvoj polovini 2020. godine. Tada je u Rumuniji značajno bio smanjen automobilski saobraćaj, te implicitno i smetnje koje stvaraju automobili, naročito u Bukureštu, koji je na drugom mestu po stepenu zagađenja među evropskim prestonicama. Međutim, time je u prvi plan izbio jedan ranije pomalo ignorisani fenomen: spaljivanje otpada u ruralnom području oko Bukurešta. Gusti dim i zagušljiv miris svojstven požarima osećali su i još uvek osećaju Bukureštanci koji žive na periiferiji.

Christine Leșcu, 15.12.2021, 14:17

Zbog ograničenja saobraćaja nametnutog pandemijom, zagađenje u velikim urbanim sredinama se čini manjim, posebno tokom prvog vanrednog stanja, u prvoj polovini 2020. godine. Tada je u Rumuniji značajno bio smanjen automobilski saobraćaj, te implicitno i smetnje koje stvaraju automobili, naročito u Bukureštu, koji je na drugom mestu po stepenu zagađenja među evropskim prestonicama. Međutim, time je u prvi plan izbio jedan ranije pomalo ignorisani fenomen: spaljivanje otpada u ruralnom području oko Bukurešta. Gusti dim i zagušljiv miris svojstven požarima osećali su i još uvek osećaju Bukureštanci koji žive na periiferiji.

Kao i u drugim slučajevima, uzbunu je diglo građansko društvo. Oana Neneču, koordinatorka mreže senzora životne sredine Aerlive i članica ekološkog udruženja Ekopolis, opisuje situaciju: Na žalost, nemamo zvanične podatke od državnih organa koji bi trebalo da se bave ovom pojavom. Nemamo konačne podatke. Imamo samo informacije od onih koji su bili na terenu ili informacije koje smo mi primetili kad smo bili na terenu. Reč je o materijalima koji potiču od demontaže automobila, uglavnom je reč o gumama, i generalno o materijalima koji se ne mogu revalorizovati. Ovi materijali se odvoze na njive ili na prostore koje pripadaju nekim opštinama u okolini Bukurešta, ali i u županiji Dambovica, na primer. Materijal se nosi tamo i pošto ga ima dosta, s vremena na vreme se pali. Jednostavno ih pale pripadnici seoskih zajednica koji se, koliko razumemo, bave rasparčavanjem. Ali o ovome ne možemo mnogo šta reći jer nemamo zvanične podatke. Zato smo mi, nevladina organizacija Ekopolis i Aerlive ove jeseni pokrenuli kampanju pod nazivom Spaljeni vazduh“. Pokušavamo da dokumentujemo ovu pojavu kako bismo videli odakle dotični materijali dolaze, šta se sa njima dešava, zašto na kraju budu spaljeni i zašto opštine ne reaguju jače. Na primer, želimo da znamo zašto ih ne sakupljaju sanitarni radnici koji rade na tim područjima, tako da ne bi došlo do spaljivanja tih materijala“.

Koliko su ovi požari štetni saznajemo iz nedavne studije koju je sproveo Aerlive uz podršku Instituta za atomsku fiziku iz Magurele. Ova studija pokazuje da se pri spaljivanju otpada u kućnim pećima čestice tipa PM10, koje sadrže kancerogene hemikalije, ispuštaju u vazduh u znatno većoj količini nego pri sagorevanju ogrevnog drveta. Takođe je utvrđeno da se spaljivanjem plastičnog otpada (poliuretanska pena, odeća) oslobađa do 700 puta više ugljovodonka sa hiljadama puta većom toksičnosti u poređenju sa emisijama iz sagorevanja drveta. Istovremeno, međutim, fenomen je postao dovoljno velik da privuče pažnju nadležnih. Primera radi, Inspektorat za vanredne situacije prijavio je za 2020. godine, na nivou Bukurešt-Ilfov, preko 130 intervencija na terenu zbog spaljivanja otpada, a spaljeno je preko 870 tona ovakvog otpada.

Oana Neneču: Inspektorat za vanredne situacije izveštava o intervencijama koje vrši na privatnim imanjima gde se dešavaju ta nekontrolisana spaljivanja, odnosno oko dvorišta ili čak u dvorištima ljudi, na primer. Ali požare, koji su prilično česti, gase upravo oni koji ih prave, pre nego što inspektori stignu. Na poljima je Inspekcija za zaštitu životne sredine u proleće izvršila niz opsežnih inspekcija i nekako je uspela da dokumentuje deo ovog problema u selu Sintešti. Ali, u stvari, nemamo mnogo podataka o ovoj temi i to nam deluje zabrinjavajuće. Zato pokušavamo da izvršimo pritisak na vlasti da pronađu rešenje“.

Objašnjenje za postojanje ovako velikih količina neprikupljenog otpada na pravi način daje Evropska Komisija, koja Rumuniju šalje na Evropski sud pravde zbog nepoštovanja Direktive o deponijama. Rumunija jednostavno nije sanirala dovoljan broj deponija da bi se otpad skladištio na način na koji ne utiče na zdravlje ljudi i ne zagađuje životnu sredinu.

Udruženje za zaštitu prirode i životne sredine se već nekoliko godina bavi situacijom deponija oko Bukurešta. Na čelu ove organizacije je aktivista Bogdan Tukmjanu: Trenutno u severozapadnom delu prestonice postoji mnogo sanitarnih i skladišnih operatera. Postoji oko 6 ili 7 preduzeća koja imaju ovu delatnost, pored jednog od najvažniji: deponije Glavnog grada, odnosno Generalne gradske kuće, pored mesta Rudenj, koja se u stvari nalazi na teritoriji prvog sektora. Iz godine u godinu problemi zagađenja su postajali sve veći. Svi ovi objekti koje sam spomenuo i kojima se mogu dodati mnogi industrijski objekti su izuzetno zagađujući. Postoji mnogo industrijskih ili poluindustrijskih objekata koji daju izuzetno visok doprinos klasičnom zagađenju koje generiše saobraćaj i grejanje domaćinstava“.

Deponije koje ne ispunjavaju standarde emituju teške mirise, kao i štetne hemikalije, a otpad koji nije smešten u ovim nemodernizovanim objektima se izgleda spaljuje. Osim toga, izgleda da spaljivanje ima i ekonomske uzroke. Na primer, gume i električni kablovi se spaljuju kako bi se unutrašnji metal mogao povratiti nakon što se otopi guma.

Bogdan Tukmjanu: Da, na žalost, ovo je jedan nesrećni i izuzetno toksičan način koji je izabrala određena kategorija ljudi da bi zarađivala za život. Problem je što ne možemo kvantifikovati nesreću koja ostaje iza ovakvog paljenja otpada, čime se radi valorifikacija materijala, naročito retkih materijala. Ponovo se suočavamo sa istim nedostatkom koherentnosti i akcije od strane institucija. Kao primer navodim zanimljivu, ali dramatičnu situaciju. U jednom trenutku, jedna od ovih udruženja za reciklažu otpada je imala požar. Nakon 15 minuta od našeg dolaska tamo, sistem 112 je poslao poruku upozorenja koja signalizira požar vegetacije, iako su vatrogasci već bili na licu mesta“.

Nedavno je u Senatu podnet predlog zakona kojim se predlaže da nelegalno spaljivanje otpada bude krivično delo i da se kažnjava kaznom zatvora od 6 meseci do 3 godine ili novčanom kaznom.